ТРАМП УКИДА АПАНАЖЕ ЗА „МАЈДАНОВЦЕ“ У БЕОГРАДУ: Анализа „Новости“ – Да ли нова администрација у САД свира крај „тренду“ обојених револуција

УТИЦАЈ невладиног сектора на политичке процесе у свету, па и у Србији, ускоро би могао да буде значајно ослабљен, јер према најавама из тима Доналда Трампа, нова вашингтонска администрација спрема се да „заврне славину“ финансијске помоћи која се претходних година обилато сливала у цивилни сектор.

Смањење „ропске порције чварака“, како је председник Србије Александар Вучић назвао однос српских НВО са донаторима, помрсиће и планове оних политичких група које прижељкују нестабилност Србије и промену власти на улицама, а не на изборима. Шеф државе је поручио да је прошло време обојених револуција и навео да оне нигде у свету више нису популарне. Политичке противнике, пре свега опозицију у парламенту још једном је позвао да употребе легалне методе борбе и да ако желе да га смене покрену процедуру саветодавног референдума.

Истакао је и да је код њих завладала паника јер нису сигурни како ће убудуће да функционише финансирање из иностранства, односно да ли ће САД да зауставе новац организацијама које, како каже, „филују невладин сектор“. Појаснио је да прво новац пређе са једне америчке фондације на неку грађанску иницијативу која је, како наводи, „проточни бојлер“, а онда одатле до „Прогласа“ и осталих, који се „онда сете да организују блокаде“. Све то раде, истиче, да би ослабили позицију Србије.

Аналитичар Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност каже за „Новости“ да је најава Трампа и једног од његових најзначајнијих сарадника Илона Маска да ће се издвајања за НВО детаљно преиспитати и врло вероватно смањити, ако не и у потпуности укинути, сигурно узбуркала редове активиста невладиних организација у Србији.

– Мека моћ као једно озбиљно оружје САД у креирању политичких прилика широм света се налази под великом опасношћу да буде укинута и то је изгледа забринуло и невладин сектор код нас. Можемо очекивати да ће Трамп водити директну политику преговора са државама и надлежним органима, а не посредног утицања на догађаје преко невладиних организација, које најчешће добар део новца задржавају за себе, извлаче или чак играју „дупли пас“, враћајући део новца онима који су га и послали – наводи Барац.

У Србији, према подацима Агенције за привредне регистре, постоји више од 38.000 удружења, међу којима има и оних чија делатност подразумева наводну помоћ развоју демократије, али се, кажу наши саговорници, суштински баве политиком и покушавају да утичу на догађаје у нашој земљи. С друге стране, број регистрованих политичких партија, којима је то у „опису посла“ неупоредиво је мањи – 132.

Барац ову диспропорцију објашњава тиме да су прописи за оснивање странака ригорознији него они за удружења грађана:

– Политичари невични правој политици и мобилизацији грађана да подрже њихову идеју, окрећу се лакшем моделу. Притом, пореска политика према НВО је лабавија него према партијама, па је сам тим и извлачење новца лакше. Такође, удружења могу да се финансирају из иностраних извора, што је један и од кључних мотива за њихово оснивање. На тај начин дезавуишу грађане и уверавају их како се залажу за опште добре.

Он додаје да је Вучић у праву када каже да нема бесплатног ручка и да нико не даје новац а да не очекује нешто заузврат. Иако НВО то представљају као борбу за грађане Србије, каже Барац, то је ипак борба за финансијера који је дао средства или за сопствени џеп.

– Сценарио обојене револуције није реалан јер недостаје оно основно – они који на то позивају немају подршку грађана – каже Барац.

Истог става је и Дејан С. Милетић, председник Центра за проучавање глобализације, који за „Новости“ каже да Трамп неће подржавати урушавање демократски изабраних власти.

– Може се очекивати да ће сви они који су у претходном периоду „баштинили“ фондове САД бити преиспитани са доласком нове администрације, а вероватно и новог америчког амбасадора у Београд. Зато је разумљива забринутост у том делу цивилног сектора у Србији.

Милетић указује да је цивилни сектор важан елемент за развој демократског друштва, али и наглашава да и он мора бити под одређеном лупом, јер „не може да ради за интересе страног фактора и урушава земљу“.

Вучић је недавно изнео податак да су у претходних седам-осам година уложене милијарде евра у његово рушење, само од почетка године 78 милиона евра кроз антидржавно оријентисани НВО сектор.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић осудила је јуче позиве на румунски сценарио у Србији и на убиство председника Вучића и истакла да Србија има институције и да такви планови неће проћи.

(Д.М, „Вечерње новости“)