Разумети власт

ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА

ОБЈАВЉЕНО 28/08/2010

Циљ евроатлантиста је да Србија остане подручје сиромаштва и беспосличења, са малобројном, али изузетно богатом „лидерском групом“ на врху пирамиде

За разлику од великог броја аналитичара који сматрају да су колосални порази Србије, укључујући, узгред, и економско заостајање, резултат неспособности, трапавости и глупости ликова на власти, ја сам склон веровању да је на власти, највећим делом, скуп интелигентних, добро образованих и продорних  функционера, веома посвећених повереном задатку, због којег су их евроатлантски пријатељи довели на кормило Србије, да од ње направе индустријски заосталу, неконкурентну, презадужену и криминализовану земљу, у којој царују неред, незапосленост, терор и корупција.

ФАНТОМКЕ И ШАЈКАЧЕ Нећете веровати, али потребно је много домишљатости и енергије домаће „елите“ (уображених, упорних и бескрупулозних „талената“, подигнутих са моралног дна на врхове власти), као и знатна пропагандна (некад и војна), подршка из иностранства, да би се од једне државе направила банана-република.
Део планираних активности већ је обављен, а мапу целог пута има у глави (био у власти или у опозицији), сваки активиста који држи до себе и евроатлантских вредности. Циљ је да, за неколико година, Србија остане/постане подручје сиромаштва и беспосличења, са малобројном, али изузетно богатом „лидерском групом“ на врху пирамиде. А такође и земља великих социјалних напетости и терора (у овој области предвиђен је и приватни и државни сектор). Бренд Србије могло би да постане лице под фантомком, са шајкачом на глави и српским знамењима на шајкачи. Уосталом, такве слике Србије евроатлантски активисти најрадије и показују својим западним покровитељима, знајући да они (руку на срце) те врсте „младих демократија“ највише цене и штите. Зар примери Косова, Црне Горе, БиХ, Бугарске или Турске не говоре у прилог овој тези?

ЗАШТО БАНАНЕ Не верујем да је истинита вест да је један угледни бизнисмен (при том и заштићени сведок), приликом неког неспоразума звизнуо шамар једном од министара српске владе. Жута штампа свашта измишља! Али, они који прате друштвене и политичке прилике такав догађај оцењују не само као могућ, него и очекиван. Као што многи очекују да ће, у не тако далекој будућности, међу председничким кандидатима бити бар неколико заштићених сведока.
Занимљиво је питање зашто је у високоразвијеном евроатлантском свету толико наглашена љубав према банана – земљама, у којима су коцка, дрога, проституција и друге врсте „лудих“ разонода – главне привредне гране? Добро, природни ресурси, тржиште и финансијски систем тих земаља су у рукама империјалних господара, али би то могло да се оствари и у условима уљуђенијег поретка. Мада теже! Настојање лидера најразвијенијих земаља да подрже режиме у бројним банана – републикама, у којима царује терор безвлашће и самовлашће, дуго остати у групи „неразјашњених“ питања економије и политике.
Заједно са питањем зашто Сједињене Државе деценијама одржавају блокаду Кубе (блокада је друго име за економски геноцид)? Зашто ратују у Ираку и Авганистану? Као што и у Латинској Америци (а богме и у Русији) воде исцрпљујући пропагандни рат против сваке власти која није спремна да беспоговорно прихвати приоритет евроатлантских интереса?

ИНТЕРЕСИ ПОБЕДНИКА Нико не може да оптужи нашу власт да није хиперактивна, или да спутава евроатлантске интересе на било ком сегменту. Резултати су ту: домаћи сектор привреде сасвим је онемоћао, финансијски систем је готово сав у рукама евроатлантског капитала, незапосленост расте, а конкурентност привреде монотоно тежи дну. Ресурси невиђеном лакоћом прелазе у власништво субјеката из Империје, а државна територија је једним делом већ раскомадана.
Правни систем (судови и тужилаштво), који је и раније био слаба карика државе, доведен је „реформом“ до расула. Истовремено, бомбардовање стотинама нових (па макар и „европских“) закона доприноси додатном нереду и отежаној примени закона. Осим неколико подручја добре организације (примери: неке градске и комуналне службе, фонд ПИО итд), гломазан административни систем и мучне процедуре доприносе хаосу, у којем страначки активисти свих боја и нивоа арбитрирају, уз бројне злоупотребе. Али се у свим арбитражама строго води рачуна о економским (и политичким) интересима сила победница, које су успешно интервенисале (против Срба) у југословенским грађанским ратовима.
Увек недоречени и нејасни својински односи и могућност „легитимног“ спорења власништва у привреди, о чему страначки пленуми доносе закључке ослоњене на експертске кафанске разговоре (до зоре), доприносе одвраћању домаћих инвеститора од улагања. Али и до повлачења домаћег капитала, који ће своју срећу морати да потражи у иностранству, активирајући, на тај начин, иностране ресурсе и инострану радну снагу. И конкуришући, на светском тржишту, домаћој радној снази и домаћим фирмама (ако их буде). Наши ће порески обвезници, зато, морати да помажу (стимулишу) стране индустријалце – било да им бесплатно уступају грађевинско земљиште и радну снагу, било да им субвенционишу трошкове камата, што ће такође допринети урушавању снаге привреде.