ПУТИН: ДОЋИ ЋЕ ВРЕМЕ ДА ЕВРОПА НЕ БУДЕ ВАЗАЛ

НА ФОРУМУ “ВАЛДАЈ” У СОЧИЈУ РУСКИ ПРЕДСЕДНИК ПРЕД ТВ КАМЕРАМА ОДРЖАО ДИПЛОМАТСКУ ЛЕКЦИЈУ

Пише Бранко Влаховић

САД су ојачале своју улогу, а један број земаља је доспео у полуколонијални положај

Председник Русије Владимир Путин је у Сочију, на 21. међународном дискусионом форуму, одржао праву дипломатску лекцију, а само део његових одговора учесницима тог скупа могао би бити део политичког бонтона са конкретним примерима. Руски председник нити о једном од политичара који је споменут на форуму у Сочију није казао ниједну лошу реч, укључујући и оне који су њега грубо вређали, већ је много тога занимљивог говорио о политичарима са којима се сретао, али и о томе зашто није искоришћена шанса за нормализацију односа између Запада и Русије после завршетка Хладног рата.

Поремећени односи Питали су Путина кави су сада односи са Нетанијахуом, раније су били добри. – Трудим се да ништа не кварим и да све поправљам. Али, садашња ситуација је врло тешка и оставља траг на све. И са Макроном сам раније имао добре односе, као и са Шолцом. Али, они су у једном тренутку помислили да им то није потребно. И са Трампом сам имао нормалне односе, али сада не знам какви ће бити. Чак и са Бајденом сам се сретао у Швајцарској и знали смо се шалити у разговору телефоном – подсетио је Путин. Истакао је да је сачувао одличне односе са бившим канцеларом Герхардом Шредером. За њега је рекао да је то човек који има став и слободно га износи. А њега су почели да окривљују. Ми смо заједно изградили “Северни ток”, да Европа добија гас из Русије. Сада гаса нема у Немачкој, мора да купује много скупљи.

Норвешки професор Глен Дисен је питао Путина зашто је по престанку Хладног рата дошло до напетих односа и ширења НАТО. Он је желео да чује од Путина како су неке земље Евроазије успеле да направе нови формат сарадње и може ли се догодити да се формула БРИКС употреби да се ојачају односи Русије и Европе.
– После завршетка Хладног рата постојала је шанса да се превазиђе блоковско мишљење и блоковска политика. Али, то није било потребно Америци. У САД су се уплашили да ће изгубити контролу над Европом. Хтели су да задрже ту контролу и чак су је појачали. Ми видимо да су, практично, готово све земље Европе чланице НАТО иако то штети њиховим интересима. Ја се ипак надам да ће једног дана ослабити тај систем вазалне потчињености. Многе европске земље су престале да купују руске сировине, а затим је њихова производња постала нерентабилна. Прво се то видело код производње вештачких ђубрива, па стакла, металургије, дошло се до аутомобилске индустрије. САД су ојачале своју улогу, а један
број земаља је доспео у полуколонијални положај – оценио је Путин

Традиционалне вредности Српски историчар Александар Раковић питао је Путина шта треба да Руси, Срби и други народи чине да би заштитили наше традиционалне вредно- сти и да се заштите од наметања западне идеологије, каква је виђена на отварању Олимпијских игара у Паризу: – Не знам зашто су то допустили организатори. То је увредљиво за милио- не хришћана. То се догађа и у односу према представницима ислама када пале Куран – казао је Путин. – Ширењем сопствених слобода не смеју се кршити права других. Мораш се уздржати. Недопустиво је и кад мушкар- ци наступају у женским спортовима. Тако се убија женски спорт. А како заштитити своје вредности? Свим средствима!

Упоређујући САД и Кину, Путин је рекао да Кинези не стреме доминацији. Кад је председник Си формулисао “Један појас – један пут” мислило се на заједништво, не само на кинески пут. Због тога греше они који су прогнозирали да ће доћи до трвења између Кине и Русије.

Водитељ дискусије Фјодор Лукјанов замолио је Путина да каже какви су му остали утисци од америчких председника са којима се сретао.

– Сви су они били интересантни људи. Тешко је представити да председник такве велике земље буде глуп и неинтересантан човек. Али у Америци политичка борба постаје све оштрија. Код њих је таква унутрашњеполитичка култура. Сетите се Буша колико је било напада на њега. Говорили су да је неписмен, неинтелигентан, незналица. Али, све је то била лаж. Разговарао сам и са његовим оцем који је некада био председник САД. Он ми је рекао да су направили велику грешку што су бојкотовали Олимпијске игре у Москви. Затим је то СССР направио. Касније су се олимпијске игре комерцијализовале, а Олимпијски комитет се претворио у циркус – објаснио је Путин.

Путин је говорио о Трамповој храбрости после атентата, а на питање водитеља хоће ли са њим водити дискусију, Путин је потврдно одговорио и додао:
– У сали је сада пуно људи, дајте да прво са њима поразговарам – рекао је.

Кинески професор Фен Шао Леј питао је Путина о троуглу односа Кина – Русија – САД. Он је подсетио да му
је пре осам година Путин казао да ти односи треба да се темеље на уважавању.
– Односи Русије и Кине су на висини, без преседана. Посебно је важно што је ниво поверења врло висок. На то је свакако утицао и пријатељски однос са председником Си Ђинпингом. Наша садашња трговинска размена је већа од 240 милијарди долара. Што се тиче односа са САД, они покушавају да зауставе Русију и Кину.
Раст кинеске економије за њих представља опасност. Ми смо за поштену и отворену конкуренцију нагласио је Путин.
Швајцарцу Роџеру Копелу се није свидело што Путин користи термин “колективни Запад”, јер тамо живи много људи који се не слажу са ставовима тамошњих политичара. Копел сматра да на Западу постоји криза руководства и питао је Путина зашто више не комуницира са људима са Запада јер то би могло да утиче на тамошње промене. Путин је одговорио да не жели да се меша у туђе унутрашње ствари, а спреман је за интервјуе западним новинарима.

Где је граница са Украјином? Које границе са Украјином ће Русија признати, питао је модератор Фјодор Лукјанов. – Раније смо признавали границе настале после распада СССР. У декларацији о независности Украјине је записано да ће она бити неутрална земља. Али, касније је тај став променило украјинско руководство које жели у НАТО. Ми подржавамо људе који су били против државног преврата у Украјини и они имају право да штите своје интересе. Грађани Донбаса и Новоросије су имали право да одлуче о свом суверенитету. Тамо где је одржан референдум и народ се одлучио да живи у склопу Русије биће и границе. А ако Украјина не буде неутрална, тешко да се могу успоставити добросуседски односи.

Колово пророчанство Сећам се разговора са немачким канцеларом Колом 1993. године. Имао сам срећу да присуствујем његовом разговору са градоначелником Санкт Петербурга Собчаком. Тада још нисам заборавио немачки језик, преводио сам им. Као недавни официр КГБ био сам зачуђен, јер је Кол рекао да будућност Европе, ако она хоће да сачува статус центра светске цивилизације, мора бити само заједно са Русијом, испричао је Путин. Кол је говорио како ће се развијати ситуација на америчком континенту. Није он ништа лоше причао о Америци, али у суштини 80,85,90 одсто тога што је говорио се и догађа. – Ми морамо изградити систем безбедности евроазијског континента. Европа треба да буде део тог система – казао је Путин.

Извор: НОВОСТИ принт