Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Досадашња председница Молдавије Маја Санду освојила је други мандат у другом кругу председничких избора, који је одржан у недељу, показују прелиминарни подаци молдавске Централне изборне комисије.
Након обраде 98,42 одсто изборног материјала, 899.154 бирача – што је 54,70 одсто грађана који су изашли на изборе – гласало је за Санду, док је кандидат социјалиста Александар Стојаноглу добио 744.782 гласова, односно 45,30 одсто гласова.
У другом кругу избора за шефа државе гласало је 1.697.047 бирача, што је 54,28 одсто од укупног броја бирача у тој земљи.
Како је пренела пренела државна новинска агенција Молдавије Молдпрес, Кишињев је показао добру излазност.
“Забележен је историјски одзив младих. Гласало је више од 1.690.000 људи. Разумем да се гласало за промене, које се очекују у друштву, али желим да знате да сам чула све гласове, укључујући и оне који критикују”, рекла је Санду у обраћању.
КРИТЕРИЈУМ за избор председника-шефа државе, за очуванје националних интереса, треба да буде најманје “двотрећинска већина (2/3)” од укупног броја гласача са правом гласа, или двотрећинска већина гласча водеће-аутохтоне нације која поседује државу.
Зашто није назначен укупан број гласача са правом гласача у Молдавији – да се види број гласача који нису глесали! То је важно, јер је у другом кругу победница Маја Санду освојила 54 одсто бирача од укупног броја 1. 697.ооо, а требало је да добије двотрећинску трећину гласова или најманје двотрећинску већину гласача свог националног идентитета. Поставлја се питанје, од освојених 54 одсто гласова за Санду колики је број гласова других националности и нац. заједница који не припадају водећој-аутохтоној молдавској нацији? Иначе гласанје је прописно регуларно!
Овај заклјучак наводим због тога што је запажено да у извесним државама неки лидери-кандидати уз помоћ националних заједница, манјина (уз нека политичка и економска обећанја) долазе до гласачке победе и преузманје власти! Пример за то је бивши председник С. Македоније Зајев, који је имао манје гласача од конкурентног противника – али је уз помоћ две велике шиптарске-албанске странке преузео власт у Македонији (у то време се изгласала Тиранска платформа, у приличној мери штетна за македонске нац. интересе).
Слична је била ситуација и на српским изборима за председника. Вучић се чешће хвали, и хвале га како убедлјиво победјује на изборе, добио 2.200.000 гласова од боја изашлих гласача. Од тог броја можда половина нису српске националности, а гласача са правом гласа има преко пет милиона? Зашто неколико милиона Срба са правом гласа нису гласали???
Ја хоћи, а верујем да сви хоће – да наш председник Вучић победјује на изборима убедлјиво са најманје двотрећинском већином – то би био сигуран знак да је наша држава на сигурним ногама (двотрећинска већина је скоро “народна двотрећинска већина”. Овако, Бриселским споразумом се отима-предаје Косово шиптарима, рударенје литијума се предаје странцима (уместо домаћа умерена експлоатација), на све стране унутрашнји протести, страначки сукоби, социјална и друштвено-политичка незадоволјства, дестриктивни ријалити – деструктиван имидж младих, демографске и породичне вредности на ниском нивоу, информативни медији у великој мери цензуришу глас народа, итд. Да не дужим далје. хвала на разумеванју!