Осигурање није привилегија богатих, већ потреба свих

Осми Српски дани осигурања „Пустите јуче…”

У неком ранијем периоду, полиса животног осигурања представљала је синоним статуса и то само зато што су многи претпостављали да се ради о привилегији имућнијих. Али, то одавно није тако, јер су грађани схватили да та полиса обезбеђује сигурност и заштиту онима који купе ту полису, као и члановима њихових породица. Полиса животног осигурања је, са једне стране, финансијска заштита приликом немилих и непланираних догађаја, док са друге стране омогућава дугорочно и сигурније инвестирање средстава које пружа одређени ниво финансијске слободе. Животно осигурање биће само једна од тема на предстојећим Српским данима осигурања, открива за „Печат“ генерални секретар Удружења осигуравача Србије, које организује конференцију, Душко Јовановић. Он каже да постоје три типа животног осигурања, али да свако сам треба да процени и одлучи коју полису жели да има.
-Постоје штедно, ризико и мешовито осигурање. Штедно обезбеђује значајну и дугорочну опцију штедње које осигурава да ваша уштеђевина остане нетакнута до дана исплате. Ризико полиса пружа најважнију финансијску заштиту у случају изненадног губитка живота, што обезбеђује да чланови породице не буду остављени без средстава за живот. На крају, мешовито животно осигурање представља комбинацију штедње и заштите живота.

О чему ће се још разговарати на предстојећим Осмим Српским данима осигурања?
– На панелу на којем ћемо разговарати о осигурању лица, осим о животном, разговараћемо и о приватном пензијском и добровољном здравственом осигурању. Интерес осигуравача, пре свега, је да буде изједначен порески третман животног и пензијског осигурања, јер им је суштина у начелу иста. Морамо да видимо и који су путеви даљег развоја и једног и другог осигурања. Код добровољног здравственог осигурања, тренутно највећи проблем за даљи раст су цене медицинских услуга које се мењају квартално, а премија је фиксна за годину дана.
Јовановић додаје да добровољно здравствено осигурање, на нашем тржишту, бележи највећи раст. Више од 200.000 грађана поседује ту полису, с тим што их у знатно већем проценту купују компаније као додатну заштиту запосленима. Он каже и да у Србији постоји око 4.000 приватних здравствених установа и да смо по томе најразвијенији у региону

Шта је толико убрзало популарност добровољног здравственог осигурања?
– Основни разлог је криза коју је пандемија изазвала, јер су државне установе углавном бринуле о оболелима од короне, док су остали имали проблем да обезбеде и основне прегледе. Са друге стране, добровољно здравствено осигурање, уз квалитет, пружа и комфор лечења, који све већи број грађана препознаје као потребу.
Да ли цена полисе добровољног здравственог осигурања успорава већи раст продаје тог осигурања?
– Не. Овде није проблем цена осигурања, јер постоје пакети за већ од 30 евра месечно, који покривају трошкове лечења до 2000 евра годишње. Највећи проблем већег броја раста грађана који се опредељују да преко осигуравајућих друштава користе услуге приватних здравствених установа јесте поменути квартални раст цена медицинских услуга, које осигуравачи не прате подизањем својих цена, да би заштитили грађане.
Иако се добровољно здравствено осигурање везује за приватне установе, поједине државне већ функционишу као приватне, али је проблем у опреми и кадровима. Јовановић додаје и да РФЗО може да пружи услугу добровољног здравственог осигурања, али да су за то потребне измене закона, јер тренутно могу да га уговоре само они који имају обавезно здравствено осигурање, додаје Јовановић.
Генерални секретар УОС додаје да су за назив овогодишњег скупа одабране речи „Пустите јуче…“ како би грађани били мотивисани да направе искорак у размишљању. Ове речи, каже Душко Јовановић, треба да буду инспирација свима нама да што пре почнемо сами да бринемо о имовини, свом и здрављу најближих. Помоћ државе у кризној ситуацији или после неке катастрофе је добродошла, али ту се њен задатак завршава.
Причаћете и о кадровима. Да ли и осигурање има проблем у том делу, као многе друге индустрије?
– Недостатак стручних кадрова представља изазов за све компаније у Србији, па и у сектору осигурања. Једноставно, потребно је да компаније континуирано инвестирају у обуке и развој својих запослених. Али, да, тачно је. И у нашем сектору осећају се промене на тржишту рада, како у квантитету тако и у квалитету кадрова за посао. Најтеже је доћи до најбољих ИТ стручњака и продаваца осигурања, који су у годинама дигитализације и раста продаје, најбитнији. О том проблему ћемо разговарати на Српским даним осигурања и потрудити се да пронађемо решења.
Јовановић подсећа и да се осигурање показало као сигуран партнер и у кризним годинама и, по резултатима у претходној деценији, стабилно је као сектор. Све то, како истичу у Удружењу осигуравача, понајвише захваљујући доброј сарадњи и подршци сектору од стране гувернера Јоргованке Табаковић, као и примени препорука НБС.
УОС је за осме “Српске дане осигурања” припремио још 10-ак предавања о тренутно најважнијим темама. Биће речи, каже Јовановић, и о неопходности измена појединих законских решења. Очекује се да овогодишњу конференцију прати више од 400 посетилаца из Србије, региона и иностранства.