НОВА ВЛАДА ИЛИ НОВИ ИЗБОРИ

И после седмих избора за четири године, бугарски бирачи сумњају у могућност договора оштро супротстављених странака о коалиционом кабинету, као изнуђеном решењу, пошто ниједна није освојила натполовичну већину гласова да би владала сама

Резултати октобарских ванредних парламентарних избора у Бугарској, седмих од 2021, вратили су стару неизвесност у погледу могућности за формирање владе способне да изнесе четворогодишњи мандат. Разлог томе су снажни анимозитети између водећих партија пошто ниједна није обезбедила већину довољну за самостално владање. Претходна коалициона влада пала је у марту, после девет месеци трајања, а после гласања у јуну пропала су сва три законска покушаја да се образује нова.
У неизвесности која по том питању и сад влада, извесним се – ако владе уопште буде – чини да ће на њеном челу бити Бојко Борисов (65), лидер десничарског ГЕРБ-а (Грађани за европски развој Бугарске), победника на минулим изборима са 26,4 одсто освојених гласова. Друга је, са подршком бирача од 14,7 одсто била прозападна коалиција Настављамо промене – Демократска Бугарска (ПП), а трећа проруска партија Препород са 13,8 процената.
Излазност грађана на биралишта и овога пута је била мала – око 38 одсто, нешто више него у јуну – што је поуздан знак замора Бугара од честих гласања и неверовања да се актуелне страначке врхушке могу договорити како да покрену бржи развој земље која у Европској унији (ЕУ) тавори као њена најсиромашнија чланица.

ПОСТИЗБОРНА КОМБИНАТОРИКА – Одмах након изборне победе његовог ГЕРБ-а, Борисов је, пред новинарима, одбио да каже да жели да буде премијер, али је касније, индиректно, али довољно јасно, потврдио да му је управо то циљ. „Они који су нас увели у чекаоницу еврозоне зову се Бојко Борисов и ГЕРБ. Има ли неко са бољим контактом у Бриселу од ГЕРБ-а“, рекао је лидер победничке странке. Он је, такође, казао да ће ГЕРБ доследно поштовати жељу народа, исказану бирачком „деобом“ гласова по странкама, и да ће политика његове партије бити фундамент нове владе ма ко да уђе у нови кабинет уз кадрове ГЕРБ-а.
Проевропски ПП је, признајући резултате избора, поручио да ће, пошто ГЕРБ саопшти какви су му планови за вођење земље, одлучити да ли је спреман да с њим, као прошле године, прави такозвану велику коалицију, чему је кумовао Брисел. Борисов је саопштио да у владу неће ићи са трећепласираним Препородом, што значи да, судећи по том саопштењу, нови кабинет сигурно неће чинити три најуспешније партије на октобарском гласању.
Лидеру ГЕРБ-а Препород није по вољи зато што се залаже за укидање санкција Русији, ускраћивање помоћи Украјини и одржавање референдума о чланству Бугарске у НАТО-у. Има, међутим, аналитичара који верују да би одбојност Борисова према Препороду могла пасти, ако се не договори са ПП и још понеким од могућих кандидата за нову владу.
У случају да се ГЕРБ и ПП договоре, за владу ће им требати подршка још бар једне од неколико мањих странака које ће имати скупштинске посланике. За сада се као најозбиљнији кандидат за то тројство помињу социјалисти, али су реалне и друге опције. Као што доста реално изгледа и могућност да договора о влади не буде и да Бугарска, на пролеће, оде на осме изборе од 2021.
Такво „финале“, упозоравају посматрачи, имало би врло тешке последице за земљу јер би јој, због политичке нестабилности, односно неспровођења најављених реформи, могла поново бити одложена донација ЕУ од више од милијарду евра, али и придруживање еврозони, већ два пута одлагано због високе инфлације, за шта је нови термин јануар 2025. године.

Веза Борисова и Јоце Амстердама У нашој штампи име Бојка Борисова је често помињано 2009. Године, током суђења за два убиства српском „контроверзном бизнисмену“ Сретену Јоцићу званом „Јоца Амстердам“. Јоцић је тада, између осталог, изјавио да је његов главни домаћин и заштитник током вишегодишњег боравка у Бугарској био управо Борисов. Оптужбе Јоцића да су га штитили обавештајне службе Бугарске, у којима је Борисов имао значајне функције, „прозвани“ Бојко је одлучно демантовао. Истакао је да је, управо по његовом налогу, као главног секретара бугарске полиције, организовано Јоцићево хапшење у августу 2002. у Софији и његово изручење Холандији, која га је тражила због више кривичних дела у тој земљи. „Нисмо имали доказе да је Јоцић учинио било шта незаконито на територији Бугарске, а оно што смо знали јесте да се бавио трансфером фудбалера“, изјавио је једном приликом Борисов, додајући да је у „случају“ Јоцића имао добру сарадњу са полицијом Србије. Тада је и демантовао да је добио дојаву да је Јоцић наручио његово убиство. Рекао је да верује да Јоцић зна да је он само радио свој посао и да би га, да није он, ухапсио неко други из безбедносних служби.

ПОВРАТАК „СТАРОГ ВУКА“ – Шездесетпетогодишњег Борисова многи сматрају симболом бугарске политике у овом веку, доста бурном раздобљу за Бугарску, обележеном и уласком те балканске државе у ЕУ (2007). У том периоду, три пута је био премијер, али је био и под истрагом европског правосуђа, а као високопозиционирни службеник Министарства унутрашњих послова, довођен је у везу са криминалним круговима у којима је било и Срба.
Био је познат и пре уласка у политику. У годинама комунизма био је дугогодишњи каратиста и тренер у том спорту, Кад је комунизам пао, основао је фирму за заштиту личности, а писано је и да је био телохранитељ политичара из старог режима међу којима и некадашњег председника социјалистичке Бугарске Тодора Живкова.
Новембра 2005. Борисов је постао градоначелник Софије, где се представио као политичар чврсто опредељен за ред и закон, односно обрачун са криминалом. Годину дана касније основао је странку ГЕРБ, са којом је победио на првим бугарским изборима за Европски парламент, а 2009. и на парламентарним изборима у Бугарској, када је постао председник владе. Ту прву функцију премијера напустио је 2013, под притиском масовних демонстрација због поскупљења струје које је било плод лоших приватизација у енергетском сектору. Оставку је пропратио популистичком изјавом „да не жели бити део владе под којом полиција туче народ“.
Премијер је поново постао само годину дана касније, а на том положају је остао до 2017. Трећи пут је председник владе био од 4. маја 2017. до 21. маја 2021. Тада је одступио под притиском масовних демонстрација на којима су грађани њега и његову владу оптуживали због раширене корупције, али и других лоших потеза у вођењу земље. Занимљивост из тог времена је да је Борисов оставку коалиционе владе поднео на писарници парламента избегавајући да се појави пред посланицима. Пошто је његов ГЕРБ победио и на наредним изборима, Борисов је био изабран за посланика, али је мандат вратио пре полагања заклетве.
Пре две године, Борисов је био привођен по налогу канцеларија Европског јавног тужиоца, а под оптужбом за злоупотребу средстава ЕУ. Са њим су били ухапшени и бивши министар финансија Бугарске, бивша председница парламентарне комисије за буџет и његова саветница за медије.