(НЕ)ПРИСТОЈНА СРБИЈА

ПАРЛАМЕНТАРНИ ЖИВОТ

Ко је крив за срамотне инциденте које смо видели у Скупштини Србије у понедељак? Власт? Опозиција? Или и власт, и опозиција?

Пођимо од почетка. Неформални лидер свеукупне прозападне опозиције, председник Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас рекао је да је „све што је виђено (у понедељак у Скупштини Србије) наступило као последица понашања владајуће већине и одбијања да на дневни ред стави расправу о Влади“ (Н1). Он је истакао да је председница Скупштине „Ана Брнабић је по налогу Александра Вучића извршила државни удар у Србији“, те да је „угасила парламент, угасила могућност парламентарне дебате, угасила Скупштину Србије. Почела је са тим када је одбила да на дневни ред стави захтев више од 80 посланика опозиције за расправу о поверењу Влади“. Зашто је Брнабићева одбила овај захтев? Према њеним речима, она је предлог за гласање о неповерењу влади вратила овлашћеном предлагачу Мирославу Алексићу јер је била „скандализована информацијом“ да је једна посланичка група опозиције (Ђиласов ССП) фалсификовала потпис своје посланице и ставила га на тај предлог. Ради се о досадашњем посланику ССП-а Соњи Пернат која је Ђиласову странку напустила због тога то што је из ССП нису обавестили да су депоновали њен потпис за предлог опозиције за гласање о неповерењу премијеру и истакла да би и она подржала тај предлог да су је питали. (НИН) Дакле, овде је ствар јасна – на предлогу за гласање о неповерењу Влади Србије био је (најмање) један фалсификовани потпис што цео предлог чини фалсификатом.

ВЕЋ ВИЂЕНО Вероватно би и сирота Неда Арнерић у септембру 2003. гласала за постављење Кори Удовички за гувернера Народне банке Србије да у време гласања није била у Бодруму, али је и тај глас био фалсификат. То је несумњиво, зар не? И Неди Арнерић је такво понашање људи из њене политичке странке „прелило чашу“, како то сада за себе каже Соња Пернат.
Ђилас је, у најбољој традицији Демократске странке, на ове тврдње Брнабићеве и Пернатове, одговорио тврдњом да има „доказе“ да је његов посланик Пернатова била обавештена на посланичкој групи 10. новембра у 19:25, те да је информацију лично послао на групу, а Соња Пернат ју је „прочитала у 19:34 и за то постоје материјални докази“. (НИН). Ово јако подсећа на оно када је бивши Ђиласов страначки колега Бојан Пајтић тврдио да је Неда Арнерић стигла из Бодрума у Скупштину на гласање и да има њене авионске карте и такси рачуне из Бодрума до Истанбула, будући да из Бодрума нема авиона, па је Арнерићева наводно таксијем похитала на аеродром у Истанбулу како би стигла на гласање за новог гувернера. Што је Арнерићева, наравно, демантовала.
Пада у воду, дакле, Ђиласова тврдња да је Ана Брнабић „извршила државни удар“ јер није прихватила фалсификат. Али за дешавања у Скупштини је много интересантнији део у којем он каже да је „све што је виђено“ последица овог одбијања Брнабићеве, што значи да су се они (прозападна опозиција) увређени оваквим поступком одлучили за прављење инцидента и да су одговорни за „све што је виђено“.
„Да, полила сам овде црвеном течношћу и Миленка (Јованова) и (Игора) Бечића и (Владимира Ђукановића) Ђуку када је почео да песничи моје колеге јер су само лепили налепнице и држали транспаренте да су им руке црвене од крви! Бечић ми је онда храбро заврнуо руку и оборио на под, да их похвали тата Шешељ и газда Александар“, написала је на Иксу Мариника Тепић. Ови су „само“ лепили налепнице? Она је убеђена да је ове људе „црвеном течношћу“ полила у некаквој „самоодбрани“? А после тога јој је „ничим изазвани“ Бечић „заврнуо руку и оборио на под“. Уз то је ставила снимак који доказује све, осим онога што тврди. Чињеница је да је велика срамота и да је просто необјашњиво зашто су се посланици владајуће већине укључили у сукоб, али је исто тако јасно и ко га је започео. Имали су прилику ови посланици да покажу да су изнад скандалозног деловања опозиције али нису је искористили. Међутим, Ђукановић је макар рекао да га је „срамота што је био актер у инциденту“, док се нико из „пристојне опозиције“ није онога што смо гледали постидео.
„Свако је могао да види ко је замахивао песницом, како је Бечић одгурнуо Тепићеву, а после и Новаковића. Све је могло да се види и ништа не може да се сакрије“, рече Ђилас мислећи, ваљда, да је невидљив и да нико није могао да примети како је он први извршио физичку агресију на посланика Покрета социјалиста Бојана Торбицу. Ђилас је најавио наставак „борбе за поштовање воље грађана“ и да ће се „у тој борби служити искључиво демократским средствима“. Не зна се које је средство демократскије од којег, да ли оно насиље у Новом Саду, малтретирање запослених у суду и тужилаштву, или ово у Скупштини. А још мање се зна о којој „вољи грађана“ говори.

ПАКЛЕНИ ПЛАН Занимљиво је и извртање очигледне истине о томе ко је имао план да од седнице Скупштине направи циркус. Они који су „само“ лепили налепнице и правили несносну буку чак и када је председник Владе покушавао да се обрати парламенту, свакако не. Тако Павле Грбовић, председник Покрета слободних грађана, каже да је сукоб у скупштинској сали био припремљен и режиран унапред, али не од ових „увређених“, него од стране власти. „Не може се другачије објаснити реакција Златибора Лончара који је напао Радомира Лазовића док је лепио налепницу ‘крваве су вам руке’“, казао је Грбовић за Н1. Власт је, значи, изрежирала Лазовићев долазак до места на којем седе министри и председник Скупштине, а Лончар је насилник јер жели да спречи клиначко скрнављење парламента. „Очигледно праве циркус од ове Скупштине и ове земље“, рече човек из редова оних који су дували у пиштаљке и вувузеле, и лепили налепнице. Добро…
Слично каже и председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић тврдећи да су посланици власти ти који су у Скупштини „направили сценарио“, како би се седница претворила у циркус. „Опозиција је својим перформансом желела да скрене пажњу на то шта заправо ради (скупштинска) већина и какав терор данас ми трпимо као грађани Србије од оних који су заузели власт“, каже Алексић не схватајући да Скупштина Србије није место ни за какве „перформансе“. „Они су били спремни да направе провокације и да се дође до овога до чега се данас дошло“, додаје (Н1). „Лично сам гледао својим очима када је Ана Брнабић избацила припаднике обезбеђења, када су у првом моменту ушли у салу. Вратила их је назад и рекла ‘не прилазите’, желећи да дође до инцидента. Као што су то радили и претходних дана на блокадама када су слали своје активисте и батинаше на грађане који су протестовали због 15 жртава“, додао је. А кога је то обезбеђење требало да спречи да изазове инцидент? Опозиционе посланике? Да није СНС убацио своје провокаторе и у посланичке клупе прозападне опозиције? Могуће, али онда ти провокатори нису само у њиховим клупама, него и на њиховом челу, предводе их.
Сличну тезу изнео је и посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић рекавши да „делује као да су (власт) прислушкивали (опозицију) и да су припремили унапред овај инцидент“ (Н1). Он који је први кренуо у провокацију и био иницијатор сукоба који је уследио каже да је власт припремила инцидент? Тако што су га „прислушкивали“? Смисленије би било да је рекао да је он нека врста манџуријског кандидата, да је власт неком методом ушла у његов ум и манипулисала њиме као марионетом. А кад смо код Лазовића и „његових“, једна цртица о дубоком нечовештву. На почетку те исте седнице, Лазовић и остали чланови његове посланичке групе изашли из сале јер нису желели да учествују у одавању почасти преминулом лидеру Јединствене Србије Драгану Марковићу Палми. „Одбили смо да учествујемо у давању почасти човеку који је симбол и саучесник пропадања Србије, симбол ратних разарања, сарадње са паравојним формацијама, сарадње са (Жељком Ражнатовићем) Арканом, симбол заташкавања сексуалног насиља и експлоатације“, навео је. Основни је ред, некако, да се мртвима ода пошта. Шта год Драган Марковић Палма да је био за живота, он је сада мртав и за њим неко жали. А оптужбе? Било је оптужби и на рачун покојног Лазовићевог оца да је био силоватељ и он се сигурно због тога није осећао добро, а сада ради исто то некоме другоме. Је л’ то пристојна Србија?