Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић одржао је ванредну конференцију за новинаре данас у Прес сали Владе Србије.
– Прошао је Дан жалости у Србији поводм страшне трагедије која се догодила у Новом Саду. Нисам се до сада оглашавао из пијетета према страдалима и њиховим породицама. Био сам те страшне ноћи на железничкој станици, молећи се да спасиоци спасу још неки ћивот. Оставку сам понудио истог дана, а своју намеру саопштио сам и председнику Републике. Желим да вас обавестим да ћу сутра ујутру поднети оставку на место министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре – рекао је Весић.
Он је рекао да не може да прихвати кривицу за смрт 14 људи.
– Ни ја, ни људи који раде сам ном немамо ни трунку договорности за трагедију која се догодила. Сигуран сам да ће то да покаже истрага. Оставку подноси мкао одоговран човек који жел ида личним примером покаже да посотји морална одогворност – рекао је он.
Објаснио је зашто не може да прихвати кривицу.
– Министарство ниједним својим актом није могло да утиче на пројекат, квалитет и надзор радова.
Министар је потом навео хронологију издавања докумената.
– Инфраструктура Железнице Србије је дала пројектни задатак за израду пројекта, а након тога, те 2017. године, нису биле предмет конструктивне реконструкције. Године 2018. потписан је уговор.
– Све ово се десило пре него што сам изабран за министра.Извођење радова ради оје концорзцијим кинеских компанија, надзор су биле 2 стране компаније, а инвестирор је била Инфраструктура железнциа Србије.
– Прочитао сам хронологију не да бих упирао прстом, већ дда бих показао да као министар у свом мандату нисам донео ни један једини акт који је могао да има утицај на крајње исходиште пројекта. Позивам надлежне органе да што пре утврди ко је одговран због ове страшне несреће која се десила. Ко није урадио посао због кога је умрло 14 људи. Тако ће се скинути љага са многих људи који су помињани претходних дана – рекао је министар и упутио питање зашто инфраструктура железнице није одржавала станицу у Новом Саду, што је била њихова законска обавеза.