ЛИБЕРТАРИЈАНСТВО У ПРАКСИ

Да ли је Аргентина на путу да изађе из мочваре или ће крај бити знатно тужнији?

Пре само једног века, Aргентина, једна у реду најбогатијих земаља, претворена је у наличје свега доброг – изузев фудбала који је претходних деценија чувао њену славу, некада латиноамерички рај стекао је статус највеће жртве либералне политике. Огрезла у корупцији, исцрпљена незамисливо високом инфлацијом, Аргентина је у годинама за нама подсећала на апокалиптичну долину чемера и глади.

МАЊЕ ВЛАСТИ – ВИШЕ СЛОБОДА Појава Хавијера Милеиа на политичкој сцени обећавала је велики преокрет. Пред, примарно, економистом, а затим и политичарем и председником земље, стајао је немогући задатак – исушивање корумпиране мочваре и враћање свргнуте десне политике на трон – уз пратеће селектовање кадра у гломазном и неупотрељивом државном апарату.
Економиста Милеи припада такозваној „аустријској школи“, правцу економске филозофије, примарно либертаријанске, која инсистира на што мање власти и што већој слободи појединца. Боравак у Буенос Ајресу за аутора овог текста био је изазов не само како би спознао реалност у којој живе Аргентинци, а о којој толико мало извештавају медији, већ и да кроз разговоре са политичарима и обичним људима покушава да проникне у то шта заиста либертаријанство значи у пракси.

ОД МАКРИЈА ДО МИЛЕИА Милејева најављена „шок терапија“ представљена је као неизбежна и изнуђена мера са којом аргентинско становништво једино може да изнађе пут из свеопште беде. Прво са чим сам се суочио на улицама и кабинетима главног града Аргентине је да званична политика снажно поларизује друштво. Пример за то је висок ниво сиромаштва младих, који понекад премашује 75 одсто, и инфлација, на нивоу који би се, по свим критеријумима, могао назвати угњетавачким. Истовремено, интересантно је да значајан део Аргентинаца подржава Милеиа, уверени да такве мере дају подстицај економској политици и државној управи. Међу младима затекао сам велики број оних који сматрају да су гвоздене мере једини начин превазилажења високе инфлације и минимизирања улоге државе. У разговорима са млађим људима који су се тицали улоге и значаја председника, најфреквентнија реч била је револуционар, у готово романтичарском значењу. Разлика коју праве између Милеи и Маурисија Макрија, који је такође покренуо реформе током свог председавања од 2015. до 2019. године, чини се непремостивом.

ПЛАТЕ НА НИЗБРДИЦИ За разлику од Макрија, Милеиа су на путу реформи и радикалног ресктруктуирања водили „добри ветрови“- снажна подршка странака и становништва. Стиче се утисак да су Аргентинци дошли до тачке прелома у којој су као једини излаз осим радикалног одступања од кирхнеризма (названог по бившем председнику Аргентине) препознали и државни интервенционизам.
У разговору са Аргентинцима, сазнао сам да је Милеи смањио број министарстава на девет. Непосредно пре него што сам стигао у Буенос Ајрес, он је такође најавио да ће аргентинска пореска управа АФИП бити распуштена и замењена мањом организацијом са мање бирократије и са две трећине сада запослених – мера која ће смањити оптерећење државног трезора за преко шест милиона евра годишње.
Плате виших државних службеника такође ће бити значајно смањене. Реформе иду толико далеко да моји саговорници у Парламенту кажу да више немају буџет за међународна путовања. Једна државна службеница ми је поверила да је морала да потпише оставку јер је купила прескуп апарат за кафу за своју канцеларију.
Чини ми се да је Аргентинцима главна брига да се коначно ослободе стеге инфлације. У августу 2024. инфлација је била нешто испод 240 одсто на годишњем нивоу да би у септембру и октобру раст почео се да успорава, падајући на 3,5 одсто на месечном нивоу. Очекивања иду у правцу да ће годишња инфлација до краја године пасти на око 125 одсто, а следеће године и испод 60 одсто.

ГДЕ ЈЕ ТАЈ БРИСЕЛ? Смањење инфлације не долази кроз спољну интервенцију Међународног монетарног фонда или других наднационалних организација, већ је промена која се дешава унутар саме земље. Ова чињеница је поздрављена од стране становништва па делује да Милеиеве мере, ма колико драстичне биле, имају ефекат. Упркос значајним одрицањима, већина Аргентинаца је уморна од пристајања на половичне, тихе мере које пружају само краткорочно олакшање. Уместо тога, они чезну да се коначно отргну од непотизма и политике прерасподеле која је појачана под социјалистима последњих година.
Откако је Милеи преузео дужност, приметна је и значајна промена у односима између ЕУ и Аргентине. Борба Аргентине против Агенде 2030 више пута је била у фокусу наших дискусија и аргументи нису били мотивисани партијском припадношћу мојих саговорника. Већина њих сагласна је да глобализам, „пробуђена“ идеологија, економија и планска економија у социјалистичком стилу не обећавају добру будућност.
На састанку са представницима пољопривредних интересних група, приметио сам како се расположење поправило када је двадесетак учесника сазнало да, као гласач АфД-а, делим њихову забринутост.
Изненадио сам се када ми је један аргентински новинар лаконски поставио питање о наводној претњи коју представљају неонацисти у борбеним чизмама и јакнама у немачким градовима. Када сам му објаснио да су такви феномени углавном маргинални и резервисани за прошле деценије, 80-их и 90-их, деловао је приметно изненађен. Није био свестан актуелних проблема у Немачкој – изузетно великог броја илегалних миграција, предстојећег колапса друштвених система и других преломних дешавања. Очигледно, партијске фондације, са својим често издашним буџетима, значајно доприносе стварању искривљене и нетачне представе о Немачкој, као и државни медији попут Дојче велеа који намеће своју политичку оријентацију.

НЕМАЧКА НИЈЕ ОПЦИЈА Међутим, поједини људи са којима сам разговарао били су изненађујуће добро информисани када је реч о немачкој економској, индустријској и енергетској политици. Више пута сам чуо израз „економско самоубиство“ у вези са тренутним стањем немачког друштва. Један посланик је са мном поделио причу о аргентинском микрореактору који је скоро спреман за серијску производњу, али брзо надовезао: Немачка би тешко могла бити опција у трагању за продајним тржиштем.
Упркос свим недаћама, чини се да у земљи влада дух оптимизма. Да, инфлација је и даље висока, али не као последњих година. Милеи предузима мере против корупције, а Аргентина очекује благи привредни раст у неким секторима следеће године.
Хуан Игнасио Оиарзу, млади аргентински политиколог и шеф конзервативног истраживачког центра рекао је: „Оно што би Милеију могло да буде проблем је време, јер ће бити потребно време да његове реформе покажу резултате и људима ће прво бити горе. Све је то отворено предвидео током предизборне кампање.“ Надајмо се да његови гласачи неће изгубити стрпљење и не чекајући добар исход, проклети либертаријански експеримент.