КРАЉ МИЛАН УСПОСТАВИО ДИПЛОМАТСКЕ ВЕЗЕ СА КИНОМ

Пишу Бранко М. Жујовић и Феј Џенгђен

Државни спис Сјуе Фученга, некадашњег кинеског амбасадора у Паризу, сведочи да је краљ Милан Обреновић 1882. године тамошњем кинеском изасланику уручио државно писмо

Kинески државни запис из друге половине 19. столећа, који је сачинио Сјуе Фученг (1838 – 1894), истакнути кинески дипломата који је службовао у Паризу, сведочи да је краљ Милан Обреновић успоставио прве дипломатске контакте Србије са Кином. У документу је, уз основне информације о Србији, наведено да је краљ Милан 1882. године кинеском посланику, извесно у Паризу, уручио државно писмо, „званично проглашавајући своје ступање на престо и успостављање независности државе“. „Према саставима уговора, ово је означило обнову старе земље Србије и стварање нове краљевине“, наведено је у поменутом кинеском документу.
Кнежевина Србија је независност стекла на Берлинском конгресу 1878. године, а убрзо после тога, 1882. године, проглашена је за краљевину. Кинески државни спис, који нам открива да је краљ Милан успоставио прве дипломатске везе новопризанте државе Србије са Кином, пронађен је почетком 20. столећа, у приватној заоставштини дипломате Сјуе Фученга.

ОПИС НОВОПРОГЛАШЕНЕ КРАЉЕВИНЕ У поменутом државном спису Сјуе Фученга, ком су приликом писања помагали његови помоћници Ву Цунглијан, Гуо Ђијађи и Џанг Меији, укратко је описана српска историја и дати су основни подаци о њеној географији, уставном устројству и економском стању.
У спису је, тако, наведено да се железничка мрежа у Србији простире на 540 километара, а телеграфске линије покривају раздаљину од 4.981 километара. „У 1891. години, вредност извоза износила је приближно 13.012.000 сребрњака, док је вредност увоза износила 10.521.500 сребрњака.
Државни дуг је износио 7.185.000 сребрњака. Валута у оптицају је називана динар, при чему је златни динар вредео пет сребрњака, а сребрни један сребрњак. Бакарни новчићи се називају пара“, пише у овом кинеском државном спису. Тачан датум настанка овог државног записа није познат, али је извесно да је то било 1882. године, када је дотадашња Кнежевина Србија проглашена за краљевину, јер се та година помиње у самом спису.

ПИСМО КРАЉА МИЛАН КИНЕСКОМ ЦАРУ Извесно је, такође, да су представници Краљевине Србије званични дипломатски документ предали кинеским дипломатама у Паризу, где је постојало стално кинеско дипломатско представништво. Да је то тако, сведочи и научни рад Јуанинг Џанг са Анћинг нормал универзитета у Анхуеју од 20. априла прошле године (Chinese Painting Theory as an Inspiration: Vladimir Trmčić’s Two Music Creations on Chinese Painting) , која је навела да су званични дипломатски контакти Кине и Србије успостављени око 1880. године.
Према овом научном раду, краљ Милан је послао пријатељско дипломатско писмо кинеском цару из династије Ћинг посредством свог министра у Француској, у којем је обавестио кинеског цара о независности Србије. Ово писмо је доступно у дневнику Сјуе Фученга („Дневник мисије у Британији, Француској, Италији и Белгији“).
„Земља Србија [….] када је тадашња Лига нација на Берлинском конгресу решавала питања Источне Европе, јавно је прогласила Србију као независну земљу, Милана Обреновића за краља, а Београд за главни град [….] краљ је окруњен и добио је титулу. Био сам замољен да предам ово писмо поверења које је представљено нашем цару, са свим речима у најпоштованијем тону“, навео је Сјуе Фученг и то је по свој прилици најранији писани историјски запис о дипломатским везама две земље.

ИСТРАЖИТИ СВЕ КОРЕНЕ ДИПЛОМАТСКИХ ВЕЗА – Србија ће догодине обележити 70. годишњицу успостављања дипломатских односа некадашње Југославије са Народном Републиком Кином. Државни запис, до ког смо дошли захваљајујући љубазности кинеских колега, требало би да послужи као подстрек историчарима да се позабаве дубљом историјом српско-кинеских дипломатских веза.
За сада знамо да је краљ Милан 1882. године тамошњем кинеском посланству уручио државно писмо којим је Кину обавестио да је Србија независна држава која је те године проглашена за краљевину. Такође, знамо да је Алимпије Васиљевић, тадашњи српски посланик у Петрограду, 1892. године био гост на вечери коју је за њега приредила кинеска амбасада.
Будући да развија све присније економске, културне и политичке везе са Кином и да су односи две земље на највишем могућем нивоу, Београд и Пекинг би, као „челични пријатељи“, свакако требало детаљније да истраже дубину корена својих дипломатских веза.