ИЗЛОГ КЊИГЕ

Франц Кафка
Писма Милени
Лагуна

Франц Кафка је упознао новинарку Милену Јесенску у Прагу 1920. године. Био је у друштву заједничких пријатеља и током разговора она је предложила да преведе две његове приче на чешки. Милена је живела у Бечу, Кафка у Прагу. Много тога их је раздвајало: она је била несрећно удата и млада, а он старији, болестан и још увек верен. Прва писма су куртоазна: њих двоје пишу о свом здрављу, околини, књижевним чланцима, преводу Кафкиних прича. Мало-помало, тон се мења, потреба да размењују вести једно о другом потпирује патњу због разбуктале страсти. Кафкини дневници су предочили истинску дубину тог пријатељства, али је у њима само наговештено оно што нам откривају писма, која се читају као љубавни роман, али и излив очајања, блажености, самооптуживања и самопонижења. Захваљујући њиховој изразитој непосредности и интимном тону, ова књига пружа узбудљив читалачки доживљај. Поводом сто година од Кафкине смрти, Писма Милени у новом преводу Маје Анастасијевић, откривају нам личност писца чија је проза утиснула дубок траг у књижевност двадесетог века.

Ксенија Миловановић
Зачетник косовског култа
Српска књижевна задруга

Књига Зачетник косовског култа Ксеније Миловановић представља свеобухватну анализу живота и дела патријарха Данила Бањског, једног од најзначајнијих српских средњовековних писаца. Уз пажљиву текстолошку и стилску анализу, књига открива кључне елементе који су обликовали косовски култ и развој српске духовне књижевности.
Други део студије садржи критичко издање Данилових списа на српскословенском језику, што ову књигу чини незаобилазном полазном тачком за сва будућа истраживања, превођења и објављивања Даниловог дела.

Василије Крестић
Геноцидом до Велике Хрватске
Катена Мунди

У једном од својих најпознатијих дела, академик Крестић истражује вишевековне односе Срба и Хрвата. Аутор разјашњава корене хрватске мржње према Србима, који су укорењени у политичким и верским тензијама. Књига осветљава узроке сукоба који су довели до геноцида над Србима током Другог светског рата. Крестић износи научне доказе који потврђују да је геноцид био планиран као део ширег политичког пројекта. Аутор прати развој те политике од Старчевића, преко Павелића, све до савременог доба, показујући да се агресивне тежње нису промениле.

Петер Флам
Ја?
Дерета

Роман Петера Флама – Ја? настаје након Првог светског рата, сукоба који је променио свет и животе и победника и поражених. Експресионистичка проза тог времена, мрачна и дубока у сазнањима и искуствима писаца и горка у спознајама живота и смрти, покушавала је да одговори на она дубинска питања на која ни рат ни мир нису успели. Овај роман Ериха Мосеа – Петера Флама, скоро читав век је чамио у архивама издавача „С. Фишера“, али није нимало изгубио на актуелности, напротив. Као да ова лична драма, мрачни вртлог међу струјама европске књижевности, лавиринт идентитета, стенограм психичког земљотреса, тек са модерним временима добија на актуелности и открива кодове за коначно дешифровање. Као да је једна цивилизација нестала у великом ратном сукобу, а последице људске ауто деструкције тек сада, век касније, декодирамо помоћу ове књиге.
Хирург Ханс се враћа из рата у Берлин, 1918. Али дубоко у себи осећа да није више онај исти човек који је отишао у рат. Верује да живи у туђем телу. Иако га сви препознају и мисле да знају са ким разговарају, он све мање препознаје сам себе. Да ли је ово његов прави дом? Да ли је он заправо ожењен младом, витком, лепом Гретом? Да ли заиста имају малог сина? Да ли је он заиста буржоаски хирург Ханс или је више Вилхелм Плахта, мртви ратни друг, пекаров син из Франкфурта? За што пас Неро режи сваки пут када га види, као да је уљез? Иако се постепено навикава на животну рутину и поново почиње лекарску праксу, осећа се потпуно отуђеним од околине. Искуства живота и смрти из ровова нагризла су његов идентитет. Након годину дана, прошлост га сустиже после форензичке обдукције и сведочења на суду. Горчина искуства појављује се из мрака идентитета и описује најдубље тамнине душе. Превод с немачког: Маја Матић.