ИЗЛОГ КЊИГЕ

Роберт Ходел
РАЊАВ И ЖЕЉАН
Лагуна

Нов животопис прослављеног писца Коштане и Нечисте крви. Више него ишта друго, Станковићеву горку судбину обележило је његово тешко преживљавање са породицом током Првог светског рата. Претходно интерниран, неспособан за војну службу, у Београду је успевао да саставља крај с крајем објављивањем својих прича и сарадњом на огласним странама у окупационим Београдским новинама, због чега је после рата неправедно жигосан као издајник и сарадник окупатора. До рата прослављен, превођен и признат и у Србији и у Европи као писац Нечисте крви и Коштане, после рата је постао персона нон грата, презрен и оклеветан у сопственој средини. Своју исповест о тим тешким данима објавио је у књизи Под окупацијом, чији настанак и генеза одијума према њеном писцу заузимају значајан део ове узбудљиве биографије.
Обогаћена новим сазнањима, мало познатим фотографијама и живописном евокацијом српског и југословенског друштва после Првог светског рата, нова студија познатог немачког слависте Роберта Ходела расветљава најтежи, а притом најмање истражен сегмент живота и стварања врањанског писца Боре Станковића, великана српске књижевности с почетка XX века.

Алан Вотс
КЊИГА О ТАБУУ
Миба букс

У корену човековог конфликта је наше суштинско неразумевање тога ко смо. Заблуда да смо изолована бића, неповезана с остатком универзума, навела нас је да гледамо на „спољни“ свет непријатељски, и подстакла нашу злоупотребу технологије и насилно потчињавање света природе. Како би нам помогао да разумемо како је наше сопство заправо корен и основа универзума, Вотс је креирао просветљујући уџбеник о томе шта значи бити човек – ослобађајуће упутство за иницијацију у мистерију егзистенције.

Милош Војиновић
САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ: ФОТОГРАФИЈЕ
Прометеј

Један необичан и изузетно вредан фото-албум сведочи о различитим мотивацијама које су руководиле сакупљањем фотографија. Милан Стојадиновић, председник југословенске владе, примио је 1935. године као поклон један албум у луксузном црном повезу. Овај албум, који се данас налази у Народној библиотеци Србије, представља изузетну збирку фотографија. У њему су похрањене фотографије које садрже сцене Сарајева уочи и након атентата. Албум доноси и фотографије које приказују откривање споменика Францу Фердинанду 1917. године, фотографије откривања спомен-плоче Принципу 1930. итд. Ради се најважнијем албуму који се налази у Републици Србији. Посебно је важно нагласити да се ради о албуму са негативима изузетног квалитета. Догађаји из Сарајева незаобилазни су састојак сваке историје Балкана, Европе и света у 20. веку. Поред тога, фотографије повезане са атентатом – било да је реч о фотографијама атентатора или онима насталим тог судбоносног дана – стекле су снажно место у историјској свести. Преживеле фотографије су много више од илустрације. Оне у себи носе нове и неоткривене информације и представљају важно сведочанство о овим судбоносним данима, као и о значају који је атентат наставио да има у веку који је иза нас.

Јелена Вукоичић
Историја, рат и идентитет Срба у Републици Српској
Чигоја

Историјски развој националног идентитета Срба у Републици Српској био је под великим утицајем ратова, устанака и страних окупација, и огромне жртве су временом добиле митске пропорције у националној идеологији, исто као и борба за слободу, независност и поновно успостављање средњовековне српске државе. Периоди спорадичног и масов ног насиља били су чести, њихове последице дубоке и крваве; одлуке о сопственој судбини ретко су се налазиле у рукама самог народа, а избори су били тешки и малобројни. Без обзира на сва историјска превирања, једна чињеница остаје неоспорна – у својој дугој и бурној историји, одлукама које су доносили у тешким и судбоносним моментима, а које су се углавном тицале ступања у ратове за ослобођење од страних окупатора и обнављање сопствене државе, Срби су показали да су бројчано мали народ са менталитетом великог. То да су ове одлуке, у готово свим случајевима, доводиле до катастрофалних последица по народ и његове територије,како у самим ратовима, тако и у мирнодопским периодима који су услеђивали након њих, такође представља неоспорну историјску чињеницу која српску историјску судбину доводи у раван са неколицином посебно тешких и трагичних историја малих народа, којих нема много у бројној светској породици нација.

Валентин Распутин
Последњи тренуци
Глобос Александрија

Драматична прича о животу и смрти, љубави и равнодушности, духовности и једном од највиших осећања – захвалности. Мајка је на самрти, и њена одрасла деца дошла су у родну кућу да се опросте од ње. Заплет настаје када мајка, окружена својом децом, напојена њиховом близином, живне. Али, свако од њих има своје животе негде друго, има своје обавезе којима мора да се врати. И почиње подсвесно да се пита: Кад ће мајка већ једном да умре?И овим, као и осталим својим делима, Валентин Григорјевич Распутин поручује да да су успех, друштвени статус, богатство, ништавни и неважни ако је човек заборавио своје корене и ако је постао равнодушан према ближњима. И да само повратак истинским породичним и људским вредностима, традицији, моралу и дуговности спасава и самог човека, и породицу, и друштво. Валентин Григорјевич Распутин говорио је да је лик мајке градио према својој баки, и истицао да је роман ,;Последњи тренуци“ његово главно дело.

Јована Дишић
Вакуум
Вулкан издаваштво

Кад год човек престане да ослушкује унутрашњи глас који му шапуће на коју страну би требало да крене, живот лако може да се преобрази у непознате пределе без наде. Епилог је увек исти: човек престане да препознаје и сопствени лик у огледалу. Главна јунакиња овог романа обрела се управо у таквим пределима. Упркос свим настојањима да прихвати дате околности и пронађе у њима смисао, уследио је тренутак у којем је схватила да ништа у њеном животу није њено. Реч „вакуум“ најближе бисмо могли одредити као празан простор. У овом роману та реч добија и многа друга значења, али једно не губи: вакуум је међупростор између бити и не бити. Хамлетовско питање бити ил’ не бити одзвања више од четири века. Ипак, и данас је величанствено то што свако од нас има прилику да на то питање дâ сопствени одговор. Вакуум је прича о томе.

Славенка Дракулић
Фрида или о боли
Лагуна

За Фриду Кало уметност је била неодвојива од живота, а живот неодржив без уметности. Приказујући њен живот од раних борби с болешћу до страствених љубавних афера са Дијегом Ривером, ауторка даје живописну слику једне жене којој је тело било сломљено али не и дух, и која је пркосећи друштвеним нормама, истрајавала у својој јединствености. Вешто комбинујући различите приповедачке технике, фикцију и факте, посвећено истраживање и дубоко саосећање, Славенка Дракулић убедљиво и књижевноуметнички успело дочарава лик Фриде Кало, жене која је личну бол претворила у безвремену уметност. Фрида или о боли је потресан, али уједно и инспиративан роман о истрајности, лепоти несавршености и трајном наслеђу необузданог духа једне од најзначанијих сликарки свих времена.