ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – СРБИ И ТРАМП – ОД ЉУБАВИ ДО КО ЗНА ЧЕГА

Ми, Срби, истакли смо се као народ који је – пре велике утакмице – био на челу светске листе оних који су имали поверења у лик и дело Доналда Трампа. Предизборно Галупово истраживање у 43 државе у свету показало да Трампа највише поджавају у Србији (59 посто). Двотрећинска већина! Скоро на пола је у Орбановој Мађарској (49) и Бугарској (49), следи Казахстан (44) па Меланијина Словенији (43)

Када су Доналда Трампа питали да ли би 1999. урадио исто што и тадашњи амерички председник Бил Клинтон и онако брутално бомбардовао Србе он је говорио:
– Па, ја бих то урадио мало другачије. И знам да то звучи ужасно, али погледајте расуло које су изазвали на Косову. Ми можемо да кажемо да смо изгубили мало људи. Наравно, када смо имали авионе који са око 23 километра бацају бомбе. Али погледајте шта смо урадили на тој земљи и тим људима и смрти које су се десиле због нас. Дакле, није било губитака код нас и савезника, јер смо ми били скроз тамо горе, у авионима.

ТРАМПОВА ЉУДСКОСТ Занимљиво, могло би се рећи. Али ту нема ничега што мења приступ Америке једном проблему који их је до краја оголио у кршењу међународног права, о насиљу над сувереном државом, о неопходној улози УН, нема ништа ни о Србима… Само је видљив трзај, рекло би се људски, да нема смисла убијати људе као у интернет-игрицама… Убијаш а они не могу да ти одговоре. Као да неки случајни пролазник размишља о суморности кад газиш мраве, а они нити су криви, нити могу да узврате.
И то је нешто. Тих сто грама људскости у човеку од 108 кила.
Америчка администрација се одликује потпуним одсуством тог осећаја да је убијање немоћних упитно. То је само посао задужених да одржавају поредак. Светски западни поредак. И ту се цена не изражава у спашеним људским животима. Не. Људи су маса, гориво за њихов брод и не размишља се колико ће се масе потрошити. Трошће се колико треба.
У књизи Џона Болтона, који је био Трампов саветник за националну безбедност у прошлом мандату, Трамп – соба у којој се све догодило (српско издање, Чигоја штампа, Београд, 2024) председник се приказује као непредвидив и то управо из тог разлога: он је више човек него што Администрација може да прихвати.
Ево: Иран је оборио америчку беспилотну летелицу Global Hawk што је на састанку у Белој кући узето као “уништење америчке имовине за коју се у медијима различито процењује да кошта између 120 и 150 милиона долара“ (стварно 146 милиона); надлежно лице, генерал Џозеф Данфорд „био је потпуно уверен да је летелица за надзор на даљинско управљање увек била у међународном простору, иако је вероватно летела кроз зону коју је Иран једнострано означио као да је над његовим водама… Данфорд је предложио да погодимо три места дуж иранске обале. Ова три места, иако сама вероватно нису била укључена у обарање Global Hawk-а, ипак су била размерне мете… Ишли смо тамо-амо неко време и било је јасно да сви мислимо да би требало да узвратимо напад, иако смо се Помпео и ја залагали за јачи одговор од Данфорда и Шанахана… Трамп се одмах сложио…“

ПРОПОРЦИЈА ЖИВОТА И не само сложио: „Било ми је јасно из Трамповог понашања да жели да погоди више од онога што смо ми предложили… Окренувши се питању финасирања, рекао сам: ‘Ово ће бити профитабилна операција’, а Помпео је поново описао своје досадашње охрабрујуће напоре прикупљања средстава (од арапских савезника)“.
И непосредно пред извођење удара по три насеља на иранској обали, Трамп је сазнао нову чињеницу, на коју Администрација не обраћа пажњу: „Кризна соба нас прекинула (Болтона и Помепа) рекавши да Трамп жели да има конференцијски позив са нас двојицом, Шанаханом и Дандорфом. Јавио се… како би нам рекао да је одлучио да прекине ударе јер нису били ‘пропорционални’. ‘Сто педесет према један’, рекао је, а ја сам помислио да је можда мислио на број пројектила које бисмо могли испалити у поређењу с једним иранским пројектилом који је срушио Global Hawk. Уместо тога, Трамп је рекао, да му је неко неименован рекао, да би могло бити сто педесет иранских жртава. ‘Превише врећа за тело’, рекао је Трамп, који није био спреман да ризикује за беспилотну летелицу – ‘Није пропорционално’, рекао је поново. Помпео је покушао да га уразуми, али није успео. Рекавши да увек можемо ударити и касније, Трамп је прекинуо расправу, поновивши да не жели пуно врећа с погинулим на телевизији. Покушао сам да му променим мишљење, али нисам успео.“ (курзиви С.Р.)
Цитат је дуг, али то ми се некако чини најважнијим у оном што се може очекивати од Доналда Трампа: он помало личи на оне главне јунаке вестерна које су играли Гари Купер и Џон Вејн а који разумеју да је важно, унеколико витешки, бранити човека од разбојника, па и кад то није лично утилитрано.

70 МИЛИОНА ЉУДИ Тај пут је пре ових избора био незамислив, вестерни више не занимају Холивуд, али сад кад је вестерн-народ послао поруку да држи до таквог човека о промени се може размишљати. Не, није ово очекивање ружичасте будућности… Ни случајно. Неће Трамп срушити тај свет кога не занима ни да се људи рађају (ЛГБТ идеологија), нити да живе у нормалним породичним условима, нити да поштује икаква правила а која они нису издиктирали и која могу мењати кад год им треба.
Али, велики Трампов излет значи – да се тај свет више не осећа бескрајно сигурним. Ево гласа из куће Ротшилдових: „Свет је управо био сведок историјског преокрета. Избор Доналда Трампа за 47. председника Америке није случајност: његова победа је одлучујућа. Са више од 70 милиона гласова, он је први пут у три покушаја победио на изборима. Републиканска странка сада води Сенат и вероватно ће за неколико дана обезбедити контролу над Представничким домом. Додајте да би Врховни суд могао постати још више наклоњен Трампу у наредне четири године. Све ово представља запањујући повратак и пружа моћан мандат г. Трампу; у нашем насловном уводнику називамо га најконсеквентнијим америчким председником од Франклина Д. Рузвелта“, јавља Сузан Џин Елизабет «Зени» Минтон Бедоус, главна уредница лондонског Економиста три дана после избора.
„Наше недељно издање“, најављује, „разматра шта значи друго Трампово председниковање. Ако је г. Трамп уништио стари поредак, шта ће заузети то место? Хоће ли повратак трампономије изазвати глобални трговински рат? Како ће се Трамп носити са сукобима у Украјини и на Блиском истоку? Његова велика победа могла би дати интонацију колегама националистичким популистима као што је Марин Ле Пен, која се нада да ће обезбедити председништво Француске 2027. Трампа су превише лако одбацили као одступање у свом првом мандату. Не сада. Он је дефинисао нову политичку еру, за Америку и свет.“

ОЧАЈАЊЕ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ Не верујем да Рокфелери битно другачије мисле. Сваки пут кад се свет новца и беспризорног извлачења користи из народа широм света нашао у оваквој ситуацији – они су то препознавали и успевали да плате да би много више зарадили. Овај Трамп је, дакле, трампоманија која се не да зауставити и кад би Доналд отишао, некако.
Засад су се на истој тачки нашли „људи без душе“ са одавно забринутим социјалистима: „Не би требало да нас сувише изненађује што је Демократска странка, која је напустила радничку класу, доживела да и радничка класа напусти њу. Прво је то била бела радничка класа, а сада и латино и црни“, налази демократа Берни Сандерс. „Американци су љути и желе промене. И у праву су. Док је најбогатијима изванредно добро, 60% Американаца живи од плате до плате, а неједнакост у приходима и имовини већа је него икад. Невероватно, али реална, прилагођена инфлацији, чини да су седмична примања просечног америчког радника заправо нижа него пре 50 година. Упркос експлозивном развоју технологије и продуктивности радника, многи млади људи имаће лошији животни стандард од родитеља. Многи од њих брину да ће вештачка интелигенција и роботика додатно погоршати већ тешку ситуацију.“
Тако се у Трампа учитавају и жеље и потребе унижених милиона људи. Кад се промене покрену ко зна шта ће се дешавати изнад и иза Трампа. Ваља се сложити с “Зени” Минтон Бедоус да он „дефинише нову политичку еру, за Америку“, али не и за свет. Трамп више не држи све адуте као неки његови претходници. Он данас само игра у првој лиги, али са екипом која је далеко од тога да може да побеђује кад год треба.
Не знам колико је он тога свестан. Али свакако је свеснији од бирократизованог мртвог мора које се таласа око њега. Он бар има неки осећај и неки инстинкт. Остало је човека у њему. Чини се.

СРПСКА ЛУДА ЉУБАВ Ми, Срби смо се истакли као народ који је – пре велике утакмице – био на челу светске листе оних који су имали поверења у лик и дело Доналда Трампа. Предизборно Галупово истраживање у 43 државе у свету показало да Трампа највише поджавају у Србији (59 посто). Двотрећинска већина! Скоро на пола је у Орбановој Мађарској (49) и Бугарској (49), следи Казахстан (44) па Меланијина Словенији (43). (Успутно, иако није неважно: у Хрватској је 50 посто подржавана Камала, а 34 Трамп. На Косову – за Камалу још и више, 55 посто, према 27 за Трампа.)
Највећи љубитељи пропале Камале бејаху Данци 85 одсто, па Финци 82, Швеђани 81, Норвежани 81 и Холанђани 74 посто. Да се Американци постиде.
Кад је Галуп средио те резултате – 54 одсто грађана овог света би гласало, да може, за Харис, а за Трампа само 26 одсто. А кад су питали, ко ће победити – 47 одсто је очекивало да у Белој кући види Камалу Харис. Оцрњеног Трампа – 34 одсто.
Из овога је најлакше извући закључак да ми, Срби, нисмо нормални. Јер нико на свету се не може похвалити да им је Трамп одузимао шестину државне територије (и то симбола постојања идентитета народа). То је Вашингтонски споразум из септембра 2020, који је наш председник потписао у Белој кући. То је био масакр здравог разума: Србија је успела да Израел призна Косово, а онда – пристала да премести амбасаду у Јерусалим што је једно од најочигледнији пуцања себи у ногу у међународним односима. Додуше, и Косово је отворило амбасаду у Јерусалиму!? Боже нас сачувај!
И, по Вашингтонском споразуму Косово и Србија (две трампо-државе) су се обавезале да Хезболах у Либану, која има подршку Ирана, прогласе терористичком организацијом. Косово је то урадило и пре споразума – већ 23. јуна 2020. Обавеза је и да се „спроведу мере у ограничењу активности које су под јурисдикцијом Хезболаха“. Тешко да Србија то не испуњава јер је у међувремену нашла и министра иностраних послова, приправљеног за посао у Вашингтону, који се Џерузалем посту хвали да је Јеврејин, а са поруком шта из тога произилази.

ДАЋЕМО ЈОШ А Трамп је после тог масакра рекао: „Драго ми је да објавим још једно историјско преузимање обавеза. Србија и Косово су се обавезале на економску нормализацију. После насилне и трагичне историје и година пропалих преговора моја администрација предложила је нови начин премошћивања подела.“ А на Твитеру (сада “Иксу”) објави: “Србија се обавезала на премештање амбасаде у Јерусалим из Тел Авива до јула. То је храбар и историјски потез.” Није хтео да каже луд.
Али то није све од Трампове „доброте“ за Србе. Сада његов зет Џаред Кушнер намерава да нам среди Генералштаб који су Американци срушили – и да од тог истројског споменика и симбола српског херојског отпора направи америчко културно достигнуће са кич-луксузом, коцкарским муљањима, излозима проституције за високо друштво… Бљак! Тако ти је кад си Трампов пријатељ.
Како су наше власти кренуле можда му дају и Народну скупштину и Храм Св. Саве. Одлични објекти, изузетно потенцијални. „Наш вољени“ је бар толико заслужио. Ми кад волимо, вољеног волимо више од себе самих.
И нема везе што се Доналду дешава да Балкан замени за Балтик. Никакав проблем. Обоје је пионски улог у надигравању са Русијом.
Има и оптимистично тумачење српског „трампољубља“. Ми смо увек, без обзира колика је била цена, у новијој историји успели да будемо на „правој“ тј. победничкој страни. Први светски рат, Други светски рат… Трећи светски?
И тако. Кад би били довољно разумни схватили би да нама Трамп не може помоћи. Па да је Меланија из Мрчајеваца. Само ми сами можемо себи помоћи, а да на време схватимо шта значи ово што долази с Доналдом.