ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА: Има ли евросамопонижавању краја?

Да ли је допустиво и „разумљиво“ да председница Европске комисије – гост Србије! – одбија да се „састане са премијером Србије Милошем Вучевићем који се кратко пре најављеног сусрета с њом састао са руским министром за економски развој Максимом Решетњиковим?

Уместо да буде на најважнијем скупу године наш председник се састао са пољским премијером Доналдом Туском. Вечера је ваљда била добра, али је тет-а-тет донео изузетне резултате. „И Туск и, јуче Мицотакис (премијер Грчке), пренели су ми важне поруке… Знам да ће Туск подржати Србију на европском путу“, јавио је председник. При том објаснио „и да је замолио премијера Пољске да саслуша став Београда у вези са питањем Косова и Метохије“.

ФОН ДЕР ЛАЈЕН У СУВЕРЕНОЈ СРБИЈИ: Шта су то српском председнику „важне поруке“, ако он кад хоће да помене Косово (усред Београда), „замоли“ саговорника да га саслуша? Боже, па и омрзнути Тонино Пицула има више стрпљења! Тај Хрват кога је ЕУ овластила да мамуза председника и његову екипу вели „није довољно само да Србија призна Косово и Метохију како би напредовала на европском путу“. Тј. како га протумачи Весна Пусић: „Уколико Србија уведе санкције Русији и на неки начин призна Косово, то би била два велика корака ка ЕУ.“ Тачно. ЕУ одавно ништа друго и не говори српском коопертивном путнику на „европском путу“.
Зашто се толико виче на Хрвата, а толико саображава са Пољаком? Зар Туск није антисрпскије расположен? И зашто су најантисрпскији Европљани пријатељи нашег председника? Ево, док се он потпуно неполитично јавно исповеда Урсули фон дер Лајен („Док сам ја председник Србија ће остати на европском путу!“) председница Европске комисије – гост Србије! – одбија да се „састане са премијером Србије Милошем Вучевићем који се кратко пре најављеног сусрета с њом састао са руским министром за економски развој Максимом Решетњиковим“.
Побогу! По то се не би смело толерисати ни тешко погођеном Зеленском! На Губеревцу се гости понашају с више поштовања према домаћину!
Може да се разговара телефоном, као председник са Путином, али састанак са Русом – не! Можда је председник, пре него што га је фон дер Лајен додирнула, тајно објаснио да он није ни разговарао с Путином… Или ко зна шта? Пошто, „неваспитана“ фон дер Лајен (то је, ипак, веће неваспитање од оног незадовољника који виче „Нећете копати!“) изгледа и не зна да у Србији канцелар располаже са неупоредиво више власти него председник –можда је Вучић доведен у непријатан положај да моли Вучевића да ту злу жену не протера из земље! Јер како би нормалан домаћин реаговао да га гост-уљез презре пред члановима породице? Нормалан домаћин?

ЕУ НЕПОЖЕЉНА: Али одлучни премијер није хтео ни да мрдне малим прстом ваљда кад је сазнао да је та женска „говорећи о критичним сировинама, рекла да ‘може да буде сигурна’ да ће ЕУ поштовати и очувати ‘дивну природу’ Србије и сарађивати са локалним заједницама.“ Дивна природа Србије може да буде срећна што је „критична сировина“! Шта ће нама више? Сад је на реду да се фон дер Лајен призна да је – струка. Али ни тако се не би „дојмила“ Србима!
Председнику је уобичајавао да с непоштовањем гледа на истраживања мњења Ђорђа Вукадиновића, ма колико су се она показала тачним. И ево, пре него што Лајен избаци Ђорђа из српске јавности, последњи извештај: „ЕУ има пристојан начелни рејтинг који… у зависности од постављеног питања, варира од 38 па све до 50 одсто. Почетком века, та подршка је била 60 до скоро 70 одсто.“ А сад кад се пред тих „38 до 50 одсто стави питање ‘Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ уколико би услов за то било прихватање независности Косова’, проценат подршке пада на буквално једноцифрен број. Противљење грађана Србије чланству у ЕУ расте до 90 одсто.“
С друге стране, исти народ подржава БРИКС – „између 50 и 60 одсто, у просеку десетак одсто више од начелне подршке ЕУ“. И код БРИКС-а нема хипотеке „везана за Косово“. У мају ове године, НСПМ је питао „Да ли мислите да би БРИКС на челу са Русијом и Кином могао постати спољни ослонац Србије уместо ЕУ­?“. Одговор – 46,6 одсто „да“, а 23,5 „не“. Истовремено појединачни рејтинг и Русије и Кине –„стоји боље од БРИКС-а… То потврђује да је БРИКС недовољно објашњен нашој јавности“.
Иако није објашњено нико у Србији не разуме зашто су сусрети са краљем Есватиније Мсватијем III, са русофобом Туском, или љутом Урсулом па и ако дође „премијер Чешке Петр Фијала ускоро“ – пречи државнику од сусрета са три највећа светска лидера – Путином, Сијем, Нодијем, па Ердоганом, Сисијем, председником Јужноафричке Републике и два туцета лидера… Тамо је било пола света, човече.
Г7 –БРИКС: Нема престижнијег места за успостављање светског реда у 1) безбедности, 2) економији и финансијама и 3) културним глобалним кретањима.
Да мало поредимо окупљене у Казању с оним ка којима води „европски пут“: земље БРИКС су 1992. у глобалном БДП 16,7 одсто а 2022. – 31,4 одсто. Учешће Г7 (што је ваљда пола европског пута) 1992. је око 45 одсто, а 2022. – 30,5 процената.
Кад уопштите: БДП земаља БРИКС премашује показатеље Г7 и наставља самоуверено да расте – укупни БДП земаља БРИКС већи је од 60 билиона долара; просечна стопа раста земаља БРИКС-а 2024. биће четири одсто, што је више од глобалних; компаније БРИКС-а успешно сарађују и реализују заједничке пројекте; економски раст БРИКС-а ће све мање зависити од спољног утицаја; Нова развојна банка БРИКС-а је алтернатива западним развојним (пљачкашким) механизмима… ММФ-у, на пример.
Па и сам ММФ, коме наш председник толико верује [чувено смањење пензија је ММФ-ов програм штедње на сиротињи (IMF austerity measures), и зачудо председник Србије се стално хвали тим!?], прогнозира раст БРИКС-а и опадање Г7. Блумберг преноси да ће „само Индија, Русија и Бразил допринети глобалном расту 41% у наредних пет година, док ће САД, Јапан, Немачка, Велика Британија и Француска донети 18%“. ММФ вели „БРИКС ће покретати глобални раст“, а наш председник одбија да на овом свету има бољег пута од „европског пута“. Храбра мисао! И он се јавно љути што се незналице петљају око тога, кад се у Србији зна ко све најбоље зна.
Одбити пружену руку света који заузума 43 милиона квадратних километара (површина БРИКС) и 3,53 милијарде становника баш је храбро. Лудо храбро. Они су 26,7% светске копнене површине и 43,5% су светске популације, те располажу највећим светским минералним ресурсима…
Ко брине о својој држави и народу ово не би занемаривао. Ни за трен. Ни због каквог туска или мисцотакиса, ни због општих места у тридесетегодишњим обећањима свих „фон дер“ ЕУ малтретатора.

ВЕЛИКИ ПИГМЕЈИ: Али, кога брига! Наш председник стоји поред Доналда и вели “Он је ‘крив’ што ја нисам у Казању“, па додаје да је „кривац“ дошао у Београд јер „жели да види пуну усклађеност Србије са ЕУ, укључујући и увођења санкција Руској Федерацији.”
Председник то изговара са задивљујућим разумевањем, и видећемо… Само да прође зима. Јер Путин од новембра шаље зиму на нас а ми немамо чиме да се грејемо. „Европски пут“, нажалост, нити се ложи, нити се маже на леба.
Док задовољни Туск добија украјински рат у Београду, ММФ (опет ММФ) јавља како је руска привреда претекла јапанску – сад је четврта на свету. Кина, САД, Индија, Русија, Јапан… Од пет са врха света – троје се разговарају у Казању, а председник Србије се растапа од среће што је стигао пољски пигмеј. Да, пигмеј. „Пољска нам је сада на седмом, осмом или деветом месту као економски партнер… Пре 10 година су били на 27. месту“, запева председник, а заборавља да су три кинеске и једна руска фирма највећи извозници из Србије. И да је од 100 најуспешнијих фирми у Србији, свака десета кинеска. Што више бежи од Казања, Казањ је све више ту.
Не знам коме председниково прање од бекства од Казања (које све више личи на оно бекство Бориса Тадића у Румунију кад су „западни пријатељи“ 17. фебруара 2008. прогласили независно Косово, а он није хтео да га повежу са протестом његовог народа против тога чина!) изгледа уверљиво. Можда Ани Брнабић? За њу, и групицу председникових фаворита, никад не може доћи боље од „европског пута“.
Наводимо, Брнабић-слалом на стази Рио-Тинто, који савршено илуструје све квалитете „европског пута“.

НИ СТИДА НИ СРАМА: Дана 14.04.2018. говори А,Б.: „Оно што ја у Лондону, у ствари, радим је борба за нове инвестиције, нова радна места, бољу производњу у Србији… Дакле, директори Рио Тинта су са мном. И ја ћу се и лично укључити у даљу реализацију овог пројекта.“
Четири године касније, 20.01.2022, „нове инвестиције, нова радна места“ се бацају кроз прозор: „На управо завршеној седници Владе укинута је Уредба владе о просторном плану подручја за посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарит од 13. фебруара 2020. Тако да је просторни план укинут и више не постоји. Самим тим су поништени сви управни акти везани за компанију Рио Тинто односно Рио Сава Експлорејшн. Све дозволе и сва решења све одлуке и све остало…“ Машалах, рекао би Ћута.
Три дана касније 24.01.2022: „Апсолутно стављамо тачку на то. Добили смо потврду и од Министарства грађевине, од Министарства рударства и екологије. Све остало су заиста само лажи и ја немам намеру више да се бавим тим.“ Ова ће добити споменик у Горњим Недељицама!
Сазнаћемо ми зашто се храбра Ана одлучила на тако јак потез. Разлог је, наравно, спољни. Ана Брнабић је, то се зна, члан локалне филијале Трилатералне комисије. Ако сте читали Смиљу Аврамов пре две деценије знате да чланови тих тела увек пре чине оно што треба Комисији него телу државе на које су постављени. И Ана точи, Ана служи…
А онда 03.09.2024, после команде да се замрзнути процес одмрзне, ево ње која никад нигде не би могла да добије ни сто гласова – сад као председник Народне скупштине поставља ултиматум – или Рио Тинто или Србија: „Зато што ми је ова тема изузетно битна, али верујте да није битна због Рио Тинта, како ме неки зову лобиста Рио Тинта… битна ми је због литијума као развојне шансе Србије.“
Месец дана потом удара А.Б., после јавно показане њене лажи и лажирања, 04. 10. 2024: „Могли су (противници копања литијума) само да се моле богу да ће доћи неко… где опет сада већ сумњам на корупцију… ко ће рећи отерајте Рио Тинто из Србије. И то пре него што заврше студије о процени утицаја на животну средину, па да не би они могли да нас туже на Арбитражни… за милијарде.“

ГЛЕДА ЛИ ОВО НЕКО: Не верујем да је Рио Тинто срећан што је пао на то да га брани Ана Брнабић, јер неуверљивијег адвоката није могао наћи. Није мајка родила српско чељаде које може да поверује у оно што прича А. Б.
Све њено министровање и прајмминистровање (у три мандата) неумољив је доказ одсуства релевантних знања. И одсуства идеје да је премијер ту да се бори – за општи интерес. Све што је радила „за“ Србију је – антисрпско. Али А.Б. не би било да није А.В. И остаје питање – како је та симбиоза настала.
После ове документране приче о издаји и манипулацији националним интересима питање: Има ли на овој територији (са или без Косова) икакве државе која ће после оваквих навода (тога има још) подићи неку притужбу? Политичку, правну, моралну? И привести ову особу некаквој правди – уклонити је са првог места у Народној (хеј, народна) скупштини, испитати пред неком претњом непоштивања закона, морала, речи… Од нечега се почети мора.
Каква год да је држава, па и колонијални конструкт на „европском путу“, некаква представа за масе се мора извести. Чак и да се лажира (јер члановима ни филијала Трилатерале, „слободно судство“ неће се усудити да суди). А да би владање личило на власт мора да се понекад чини нешто. Подразумева се, да ако се А. Б. појави у лику Бате Гашића то није задовољштина за народ. То је за оне друге.