ДОНАЛД ТРАМП

Kоначно су нам се придружили Американци. Опште је познато да Срби већ деценијама углавном погрешно бирају своју власт. И у Србији и ван ње. Руси су невиђено погрешили с Путином. О Кинезима да и не говоримо. Или Мађарима. И сада се са избором Доналда Трампа нама примакоше и све до сада безгрешни Американци. Грешка је утолико тежа што је Трампова победа више него убедљива. Нису погрешили изнијансирано него онако баш мушки. Мачо мушки.
Исход изборне битке са Камалом Харис био је решен већ у раним ноћним сатима. А велика већина вајних експерата за Америку и свет и професионалних коментатора напунивши све телевизијске студије, па тако и наше, тврдила је да ће бити потребни дани да се преброје гласови на најнеизвеснијим изборима у историји САД, да ће свакако бити јако тесно, да се то „без неког зла неће завршавати“, да је са својим заразним смехом (који је завео чак и хладнокрвног Путина) Камала у видној предности што показују готово сва истраживања јавног мњења. На њену предност указују текстови и наступи на свим мејнстрим медијима, а свакако ће глас звезда Холивуда бити нешто што ће допринети успеху Харисове. И сви углас су закључивали да би избор Трампа био шокантан.
Сажето тачан је након избора био коментар Илона Маска: „Свако ко, било у Америци или негде другде, сматра да је тај резултат шокантан, требало би да преиспита своје изворе информација. Готово сви традиционални мејнстрим медији, промовисали су потпуно лажну стварност. Лагали су вас.“
Тачно, али и поред свих засипања лажима, амерички бирачи очигледно нису заборавили онај пуцањ на Трампа и његову окрвављену главу и подигнуту песницу. И нису сметнули с ума ни други покушај атентата.
Својевремено је неко паметан рекао да је неинформисаност у суштини врста политике. Тада када је то речено било је време великих идеологија па су истините информације уступале место пожељном идеолошком ставу. То се догодило и овом приликом више од пола века касније. За Камалу су великом већином навијали највећи делови дубоке државе, естаблишмента у најширем смислу те речи, џендеристи, заступници воук левог либерализма којима би на фанатизму могле позавидети најнаказније секте у историји. Сви они заједно су решили да своју идеологију која представља потпуни раскид са традиционалним, хришћанским и људским вредностима представе и наметну као нову веру света. Они су крајње негативно запосели будућност човечанства и наменили му ратове и све друге пошасти и несреће. До коначног краја. Ратови су, као што знамо, били почињани и вођени из интереса. И данас није другачије, сложили би се у први мах, али овде је реч о фанатичној новој вери да се људима у принципу и доследно наноси зло. Убедљиво је то и бритко, описујући Вашингтонску мочвару, исказао Такер Карлсон, говорећи на представљању Трампове кандидатуре.
Зашто би сада, у ишчекивању „великог исушивања Вашингтонске мочваре“ гајили било какву тобож демократски покривену самилост према онима који су и свету а посебно нама нанели толико зла. Ко је то, коме је блиско српско становиште и интерес сопственог народа, могао прижељкивати да се ово зло настави и не прекине? У Београду их је, као што знамо, тушта и тма. Они су, као и њихови западноевропски садрузи, као и увек провинцијално неинформисани и зато неприпремљени за овај пораз. Супротно разуму њима не пада на памет да се било шта запитају или себе преиспитају. Насупрот, у овој америчкој промени они виде прилику да ојачају свој идеолошки став и кажу да их је разочарао амерички народ, као и српски толико пута пре. Српски народ их је, и њих из Београда и њих из Брисела и Берлина, и овога пута разочарао јер је огромном већином био за Трампа. До сада су за српску љубав према Русији и Путину оптуживали рад руских обавештајних служби у Србији. Да ли следствено томе за српске навијачке склоности према Трампу треба оптужити америчке обавештајне службе па чак и самог у Србији толико моћног амбасадора Хила? Србима да се правилно определе за насмејану Камилу не помаже ни Холивуд ни све његове звезде. У конкуренцији са Достојевским, Толстојем, Пушкином и Чеховом који представљају „меку моћ“ Русије, избледеше холивудски старови. А није да их се нисмо нагледали и да их не гледамо.
Појављују се неки наши тобожњи истраживачи озбиљних лица и дубоко запитани изговарају да је „истраживачки недокучиво“ зашто су Срби за Трампа а не за Камалу! Можда им је неки комшија могао рећи која је америчка администрација извршила агресију на Србију, као и да је оличава брачни пар Клинтонових који из све снаге подржава Харисову. Тако би били поштеђени истраживачких мука.
Један од београдских обавештајно западњачких колумниста теши се после Трампове победе, и ипак се нада да ће његов избор пружити прилику Србима да се ослободе руског утицаја и да себи пронађу место у НАТО колективној безбедности. Када су већ Американци тешко погрешили да бар ми извучемо неку корист.
Очигледно је да о Трамповом, у првом мандату доказаном, миротворству нико од поменутих коментатора и аналитичара уопште не говори. Мир за њих није највећа вредност. Ту се не сналазе.
Лидери Западне Европе су изгубили своје највеће упориште. А и наши џендеристи и воуковци који су и те како узели маха и то по дубини. У њиховом народу упориште немају ни Шолц ни Макрон, ни многи други, и већ дуго га немају. Велика већина њих јесу политичари али без икаквог државничког трага. Брисел сноси велику историјску одговорност што је Европа на слепом колосеку. Биће веома занимљиво гледати њене муке. И у чије ће руке допасти. И како ће им изгледати мир који им вероватно следи а коме нису дали никакав допринос.