Десет година двојезичне наставе у Алексиначкој гимназији
Алексиначка гимназија прославила је десет година постојања двојезичне српско-руске наставе у овој образовној установи. У питању је једна од три школе у Србији у којима се руско-српска двојезична настава реализује.Подршка двојезичној настави у овој гимназији је пројекат намењен унапређењу и развоју модела двојезичне наставе, који се остварује пуних 10 година. У реализацију двојезичне наставе у школској 2024/2025. години укључен је 71 ученик, 13 наставника Алексиначке гимназије и три предметна наставника из Руске Федерације. Током протеклих 10 година, двојезично српско-руско одељење у Алексиначкој гимназији похађало је више од 200 ученика.
Тим поводом уручена је и захвалница компанији НИС за подршку кроз програм „Енергија знања“. Захвалницу је у име НИС-а примила Снежана Лакићевић, саветница заменика генералног директора.
Подршка НИС-а Алексиначкој гимназији усмерена је на реализацију васпитно-образовних активности, набавку литературе и опреме, као и усавршавање језичких компетенција ученика и наставника. Кроз програм „Енергија знања“ НИС стипендира и домаће студенте на факултетима у Србији и Руској Федерацији. Два ученика Алексиначке гимназије, који су завршили двојезично српско-руско одељење, имала су прилику да буду стипендисти НИС-а на универзитетима у Русији. Након успешнoг завршетка студија, запослили су се у компанији.
НИС је кроз програм „Енергија знања“ поред Алексиначке гимназије подржао реализацију двојезичне наставе и у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, као и у Основној школи „Јован Поповић“ у Новом Саду. НИС подржава и реализацију НИС Олимпијаде из руског језика, која је 2014. године ушла у званичан календар такмичења Министарства просвете Републике Србије. НИС је до сада опремио и 23 кабинета за руски језик у школама чији су ученици на НИС Олимпијадама знања остварили запажене резултате. За допринос развоју образовања у Србији, НИС је прва компанија којој је Министарство просвете доделило „Светосавску награду“.
Алексиначка гимназија основана је давне 1865. године указом књаза Михаила Обреновића. Први наставник гимназије био је Тодор Мијушковић, професор, а вероучитељ Петар Милојковић, алексиначки свештеник. Бивши ђаци алексиначке гимназије били су познате личности културног, научног и политичког живота, између осталих: Тихомир Ђорђевић, академик, етнолог, професор универзитета у Београду и Лондону, Антоније Исаковић, академик, књижевник, Драгослав Антонијевић, академик, етнолог, Коста Стојановић, професор универзитета, министар привреде и финансија, Милун Митровић, сликар, Владимир Ђорђевић, композитор, Коста Таушановић, политичар. Поред поменутих личности, гимназија је изнедрила и велики број доктора наука, магистара, професора, лекара, инжењера и високообразованих стручњака различитих профила. Гимназија данас има око 400 ученика који се образују у два смера: природно-математички и друштвено-језички.