Борба против корупције или политички обрачун?

Хапшење бившег шефа државе Иљира Мете додатно узбуркало политичку сцену Албаније на којој су учестали протести против премијера Едија Раме

Вест да је Албанија, средином октобра, отворила први кластер у приступним преговорима са Европском унијом (ЕУ), у ком су и поглавља која се односе на основна права и политичке слободе грађана, стигла је у време унутрашње напетости у „земљи орлова“ изазване протестима опозиције против режима премијера Едија Раме због хапшења једног њеног посланика, али и укупне владине политике. Убрзо потом, као бомба, одјекнула је информација да је у Тирани слободе лишен бивши албански председник Иљир Мета, лидер Слободарске странке, противника Раминих владајућих социјалиста што је пропраћено проценама да би у Албанији могло доћи до нових политичких потреса.
Мета је, према званичном саопштењу, ухапшен по налогу Специјалног тужилаштва (СПАК) због корупције и организованог криминала. Тај потез, са снажним ехом у Албанији, али и ван ње, одмах је актуелизовао старо питање: да ли то премијер Еди Рама, по налогу Брисела, води одлучну борбу против негативних друштвених појава, попут иначе раширене корупције, у чему нема аболиције за било кога, или је по среди његов голи обрачун са политичким противницима који, све чешће и све гласније, јавно осуђују његов начин владања?

БЕРИША БРАНИ МЕТУ За Метину Слободарску партију хапшење њеног лидера било је „бандитска отмица због које ће полиција морати да одговара“, а тај чин одмах је оштро осудио и бивши председник владе и предводник Демократске партије Саљи Бериша, рекавши да је у случају Иљира Мете „на делу политички и само политички прогон“. „Хапшење није засновано на чињеницама, није понуђен ниједан веродостојан докуменат за тај чин, него се ради о спровођењу наредбе актуелног премијера Едија Раме који је покушао политички, а можда и физички, да елиминише Иљира Мету“, изјавио је Бериша, оптужујући Раму да је „у прошлости био умешан у нестанак особа на незаконски и неуставан начин“.
Сада осамдесетогодишњи Бериша, председник Албаније између 1992. и 1997, а премијер од 2005. до 2013, и сам је, крајем прошле године, ухапшен због корупције и стављен у кућни притвор. За лично страдање страдање оптужио је Раму, и позвао своје присталице на „стални отпор диктатору“.
Кривични поступак против Берише покренут је 2020. када га је министар унутрашњих послова оптужио да је умешан у низ незаконитих приватизација у Тирани. Годину дана касније, америчке власти су Бериши и његовој породици забраниле улазак у САД уз образложење да је, као премијер, био умешан у „коруптивна дела попут проневере јавних средстава и уплитања у јавне процесе“.
Државни секретар Ентони Блинкен је једном рекао да је „корупција бившег председника Албаније Саљија Барише подрила демократију у тој земљи. Бериши је, „због корупције“, и Велика Британија забранила улазак на њену територију. У његовој Демократској странци негирали су оправданост таквих одлука и оценили га као отворено стављање Вашингтона и Лондона на Рамину страну.

ПРОТЕСТИ У ТИРАНИ – Пошто је санкције САД и Британије према Бериши критиковао тадашњи председник Албаније Иљир Мета ових дана су се, а поводом Метиног хапшења, које је осудио Бериша, у Албанији могла чути и запажања да се „Саљи сада реванширао Иљиру“ за подршку од пре четири године и да ће њихове странке удружено појачати притиске на Раму, учестале протеклих седмица.
Пре одлуке ЕУ да отвори приступне преговоре са Албанијом, Тирана је била поприште више уличних сукоба полиције са хиљадама присталицама опозиције која премијера Едија Раму оптужује да је гуши и неоправдано хапси њене прваке. Демонстранти су на снаге безбедности и владине зграде бацале молотовљеве коктеле, на шта је полиција одговорила употребом сузавца. Разјарена маса је запалила плакат са Раминим ликом и узвикивала „Доле диктатура“, а у немирима је повређено петнаестак полицајаца. Мета демонстраната биле су и просторије владајуће Социјалистичке партије.
Демонстранти оптужују Рамину странку за корупцију, непотизам, изборну крађу, утицај на правосудне органе и покушаје да потпуно ућутка опозицију. „Левичари, десничари, пензионери, студенти сви сте покрадени, зато нам се прикључите“, био је један од позива народу са протеста у албанској престоници. Маса незадовољних поново је дигла глас и против кућног притвора у ком се налази Саљи Бариша.
Неколико дана пре овог бунта грађана, највећег у последње време, Беришина Демократска партија је организовала митинг пред парламентом на коме је од Рамине владе затражено да ослободи посланика те странке Ервина Салиањија, ухапшеног због критике министра унутрашњих послова коју је тужилаштво оквалификовало као клевету. Тим поводом, посланици десне опозиције изнели су своје столице из парламента и запалили их.
Албанска опозиција је најавила да ће наставити са протестима против Раминог режима, а за очекивати је да ће они добити на масовности и интензитету због хапшења Иљира Мете. Он је ухапшен док је ишао у седиште своје странке, где је требало да одржи конференцију за новинаре. Иако га је полицијска патрола, на улици, грубо извукла из аутомобила, министар полиције је саопштио да је хапшење изведено „према правилима“.
Истраге против Мете почеле су, наводно, још 2019. године у вези са афером око приватизације Електродистрибуције. Истрага у вези имовине покренута је и против Метине супруге и чланова њихове породице.

ПОДСЕЋАЊЕ НА „СЛУЧАЈ“ БЕЛЕРИ – Одлука ЕУ да започне приступне перговоре са Албанијом и овде поменути протести подсетили су на „случај“ Белери, односно хапшење и затварање политичког лидера грчке мањине у Албанији Фредија Белерија за шта су он сам, албанска опозиција – на чијој се листи кандидовао – али и званична Грчка оптужили Рамин режим.
Белери (51) је ухапшен уочи избора у мају прошле године у Химари, граду на албанској ривијери са великим туристичким потенцијалом, насељеном етничким Грцима, под оптужбом да је покушао да, као кандидат за градоначелника, поткупи осам бирача. Пошто је осуђен на две године, званична Атина је тврдили да је пресуда била политички мотивисана и да је иза ње стајао премијер Рама за ког је Белери изјављивао да је, због личне користи, заинтересован за изградњу туристичких комплекса у Химари. Кад су влада у Тирани и суд одбацили такве оптужбе источног суседа, Грчка је запретила Албанији да ће спречити њен пут ка ЕУ.
Грчка Демократска странка Кирјакоса Мицотакиса летос је Белерија укључила на своју листу посланика за Европски парламент и он је изабран. На прву седницу ЕП Белери је стигао из албанског затвора, где је издржавао двогодишњу казну. Убрзо потом је и пуштен, а његово ослобађање је условило да и Грчка подржи приближавање Албаније ЕУ, после чега је и могла да уследи прошломесечна одлука о отварању првог кластера за Тирану.
Фреди Белери, међутим, и даље остаје незгодан противник Едију Рами и важан адут албанској опозицију јер је најавио да ће наставити да доказује да је био жртва политичког прогона од стране албанског премијера намереног, како је рекао, да град Химару претвори у зону којом ће он и његова клика незаконито господарити на штету, пре свега, тамошње грчке мањине.
„Као посланик у Европском парламенту имаћу прилику да, без страха, говорим о кршењу права грчке мањина у Албанији, а жалићу се Европском суду за људска права због неправди албанског режима према мени“, изјавио је Белери.
Треба подсетити да је, након хапшења Белерија, на поновљеним изборима за градоначелника Химаре победио кандидат Рамине Социјалистичке партије.