ТРНОВИТИ ПУТ У КАЗАЊ

БРИКС и Србија

Држећи се зацртане стратегије и неупитног европског пута, Србија тек из другог плана баца поглед на БРИКС, да би донекле ублажила шире народно незадовољство и тежину европског камена који јој виси о врату

Ни после 45 дана није се рашчистила гужва у „шеснаестерцу“ и напокон смо сазнали да председник Србије Александар Вучић неће ићи у Казањ, на самит БРИКС-а, на који га је пре месец и по дана позвао руски председник Владимир Путин преко Александра Вулина, потпредседника Владе Србије, са којим се састао у Владивостоку. „Пренесите поздрав председнику Вучићу, чекамо га на догађајима у оквиру састанка лидера групе БРИКС. Послали смо му позив, надамо се да ће га господин председник прихватити“, рекао је тада Путин.
Објашњавајући своју одлуку Вучић је рекао да је то саопштио и председнику Путину и да је то једини разлог зашто одлуку није желео да саопшти док не каже у лице ономе од кога је добио позив да присуствује самиту БРИКС – председнику Путину. „Са председником Путином сам имао добар и садржајан разговор“, рекао Вучић на РТС-у и истакао да је рекао Путину да би му било тешко да дође и да није тих посета: „Нисам крио, рекао сам му (Владимиру Путину) – поштовани господине председниче, и да нема ових посета било би ми веома тешко да дођем због различитих ствари које Ви добро знате и за које верујем да разумете Србију“, рекао је Вучић и у свом амбивалентном маниру подсетио да Србија није приступила ниједној декларацији против Руске Федерације и да то Путин цени, као и да би Србија променила одлуку о евроинтеграцијама морало би много тога да се промени у земљи, те подсетио да тај „пут“ траје дуго – од 2000. године.
Као контратежу, уместо Вучића, Србију ће на БРИКС-у представљати тим од четворо наших званичника – министри Братислав Гашић, Александар Вулин, Адријана Месаровић и Ненад Поповић. Наши министри ће у казању сигурно срести председника Републике Српске Милорада Додика, за кога је БРИКС будућност и веома моћна организација, која стално расте, те да Република Српска види у томе своју прилику.

НЕДВОСМИСЛЕНИ ДОДИК Говорећи о 16. самиту лидера БРИКС-а који почиње 22. октобра у Казању, председник Додик је рекао у интервјуу Срни да је Република Српска дуго слушала европске бајке, и да је могла да их слуша још годинама да и они у ЕУ нису постали свесни да постоје и неке друге могућности. „Ми нећемо затворити врата за сарадњу, отворени смо за све оне који виде потенцијал у Републици Српској, могућност за сарадњу и жељу да се она унапређује. Указана нам је велика част да можемо да се појавимо на Самиту БРИКС-а у Казању. То говори о природи наших односа са Русијом и пријатељству које показује председник Владимир Путин. Желимо да будемо тамо где се прича о расту, развоју и новим могућностима сарадње“, истакао је Додик.
Више од тридесет држава потврдило је учешће на самиту који ће се одржати у Казању од 22. до 24. октобра, у години када је Русија председавајућа асоцијације лидера мултиполарног света. Кинески председник Си Ђинпинг и индијски премијер Нарендра Моди посетиће Русију како би учествовали на самиту БРИКС-а, потврдили су спољнополитички ресори Кине и Индије, а укључивање Антонија Гутереша, генералног секретара Уједињених нација, у овај самит отвара велика питања о тренутној динамици глобалног управљања.
Запад не прихвата чињеницу да је БРИКС, пре свега, економска организација самосталних и суверених држава, а не војна како је они посматрају. БРИКС није био и неће бити војни савез, саопштило је руско Министарство спољних послова. „БРИКС никада није био, није и не намерава да постане војна алијанса. Штавише, БРИКС није чак ни међународна организација или интеграциона структура, већ међудржавно удружење равноправних учесника“, наводи се у саопштењу на сајту министарства, преносе РИА Новости. Управо због чињенице да су државе чланице суверене и самосталне и да нико на њих не врши притисак, БРИКС је зато и примамљив многим државама и биће још више
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је поодавно изјавио да је „интересовање за ово глобално удружење прилично велико и наставља да расте“, а један од главних задатака самита у Казању је да се развију јасни критеријуми за пријем нових чланица и сарадњу са земљама партнерима.
Занимљиво је да, наиме, формални процес подношења захтева за придруживање савезу не постоји. БРИКС је још увек у фази израде критеријума за нове чланице. Оно што је за сада потребно је једногласна подршка свих постојећих чланица БРИКС-а. Први пут од 2010. године када се савезу придружила Јужноафричка република, БРИКС је средином 2022. године најавио проширење када су Иран и Аргентина формално изразиле жељу да се придруже.
Ако се подсетимо, првобитно познат као „БРИК“, савез је настао 2006. године као ривал блоку земаља Г7. БРИК је акроним за четири земље убрзаног економског развоја: Бразил, Русија, Индија, Кина. Тај акроним је 2001. године осмислио економиста Голдман Сакса Џим О’Нил, предвиђајући тада да ће ове земље доминирати глобалном економском сценом до 2050. године. Када се касније групацији придружила и Јужноафричка Република, име је промењено у БРИКС.
Настао са идејом да се омогући лакша економска сарадња међу земљама чланицама, ширећи се делатност БРИКС-а се проширила и осим економских питања почела је да се бави и неким другим – политичким и цивилизацијским питањима. Овај савез покушава, пре свега, да сузбије несумњиву доминацију западних земаља и њихових система вредности, трговине и дипломатије. У жељи да успоставе нови модел комуникације, који не подразумева нужно, на пример, трговање у доларима. Идеја је да се заобиђе на мала врата долар, зато што најгора могућа ситуација која се може десити земљи јесте ово што се десило Русији – када је 350 милијарди долара из руских девизних резерви замрзнуто у банкама широм Запада.

ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ Зато ће посебна пажња у Казању бити посвећена теми реформе међународног финансијског система, развоју међубанкарске сарадње и проширењу међусобних обрачуна у националним валутама. Шефови држава чланица ће разговарати о актуелним питањима глобалне и регионалне агенде, резултатима заједничког рада у оквиру стратешког партнерства БРИКС-а у политичкој, економској, културној и хуманитарној сфери.
Тема самита је „Јачање мултилатерализма за правичан глобални развој и безбедност“, са посебном пажњом на тему реформе међународног финансијског система и повећању улоге држава БРИКС-а, развоју међубанкарске сарадње и проширењу међусобних обрачуна у националним валутама. Улога америчког долара у глобалном економском систему опада, па је тако од почетка века његов удео у светским резервама смањен са 71,1 одсто на 58 одсто, а све више се као алтернатива помиње нова валута БРИКС-а.
Промотивне картице за будући платни систем БРИКС Пеј већ су тестиране на Бизнис Форуму БРИКС у Москви. Меморандум о разумевању између истраживачких института земаља БРИКС-а у области финансија, који је потписан 9. октобра у Москви требало би да убрза и увођење БРИКС платног система, а очекује се да буде спреман до краја ове године. Његово покретање ће омогућити странцима да плаћају „виза“ и „мастеркард“ картицама у Руској Федерацији, а Русима да користе „мир картице“ у иностранству, пише руска новинска агенција „Федералсити“. Кампања санкција Москви без преседана коју предводе САД приморала је Русију и друге чланове економске групе да потраже начине да наставе трговину упркос ограничењима.
Директор Истраживачког центра БРИКС-а на Универзитету Фудан Шен Ји изјавио да је стварање платног система за земље чланице БРИКС-а може бити приоритетна тема на предстојећем самиту у Казању. Он је рекао да чланице БРИКС-а тренутно воде активну дискусију о питању стварања независног механизма плаћања способног да издржи притисак санкција. Објаснио је и да су у припреми мере које за циљ имају да помогну земљама БРИКС-а да се ослободе финансијске експлоатације земаља Глобалног југа у међународном монетарном систему од стране САД и Запада.
Потреба за стварањем финансијског система БРИКС-а независног од утицаја непријатељских земаља постоји већ дуже време, а партнери Руске Федерације се неретко плаше да раде са домаћим банкама из страха од секундарних санкција САД и ЕУ. Покретање потпуно аутономног и наднационалног платног система међу земљама БРИКС-а учиниће да међусобна поравнања у националним валутама међу њима буду потпуно затворена за Запад, што ће директно утицати и на процес дедоларизације. Очекује се да ће могућност стварања алтернативе западном платном систему СВИФТ привући нове чланице у БРИКС и уклонити све препреке пуној сарадњи.
Ми нисмо чланица БРИКС-а, али у сваком случају сарађујемо са две најутицајније и највеће чланице – Кином и Русијом, које су и стратешки партнери Србије. Трговинска размена између Србије и Кине мери се у милијардама, а са Русијом такође расте, тако је она постала четврти спољнотрговински партнер Србије. Мада, зацртани европски пут (без консултација народа и који све више делује као камен око врата), не пружа јачу перспективу Србији у БРИКС-у.
Али, оно што неће или не сме Вучић, о стратешким предностима које Србија види у евентуалном чланству у БРИКС-а говори потпредседник српске владе Александар Вулин, за кога је БРИКС и даље економска платформа без чврсте структуре али да је снага чланица и њихов економски потенцијал толико велики да је БРИКС постао права алтернатива ЕУ. „Србија би била неодговорна када не би размотрила све могућности БРИКС земаља и могућност приступа тржиштима и финансијама БРИКС-а. Земље БРИКС-а од Србије не траже никакве политичке концесије. ЕУ води другачију политику и требало би да размисли о томе, како се европски пут Србије, због политике уцена и условљавања, не би завршио чланством у БРИКС-у“, поручује Вулин, са очигледним задатком да донекле „денфује“ српски неупитан пут ка ЕУ.
С обзиром да су му над главом санкције САД-а, још је резонантнији Вулинов коментар по­во­дом из­ја­ве аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Ккристофера Хи­ла “да се САД тру­де да не по­др­жа­ва­ју де­мон­стра­ци­је у Ср­би­ји, али да ни­су 100 од­сто успе­шни у то­ме”, изјавивши да ни пот­пред­седник Вла­де ни Ру­си­ја ни Ки­на ни­ка­да ни­су фи­нан­си­ра­ле ни­јед­ну опо­зи­ци­о­ну пар­ти­ју у Ср­би­ји, ни­су ор­га­ни­зо­ва­ле ни­је­дан про­тест и ни­су нам ре­кле у ком прав­цу Ср­би­ја тре­ба да иде, и то не за­то што ни­су ве­ли­ке си­ле већ за­то што Ср­би­ју по­шту­ју као при­ја­те­ља.
“Не по­сто­ји до­га­ђај у но­ви­јој срп­ској исто­ри­ји ко­ји је ло­ше за­вр­шио по Ср­би­ју и Ср­бе, а да ни­је био фи­нан­си­ран из САД. Та прак­са ни­је пре­ста­ла ни са ам­ба­са­до­ром Хи­лом, а ка­да ће, не зна­мо. Не­ма ни­јед­ног до­га­ђа­ја у но­ви­јој срп­ској исто­ри­ји а да Ру­си­ја и Ки­на ни­су ста­ле уз Ср­би­ју. А та­ко ће и оста­ти. Не­ма ни­јед­ног при­ме­ра да САД и њи­хо­ви са­ве­зни­ци ни­су зах­те­ва­ли да у за­ме­ну за убр­за­но члан­ство у ЕУ уве­де­мо санк­ци­је Ру­си­ји или при­зна­мо ‘Ко­со­во’, а не­ма ни­јед­ног при­ме­ра да су Ру­си­ја или Ки­на усло­ви­ле га­сни аран­жман или би­ло ко­ју ин­ве­сти­ци­ју по­ли­тич­ким усло­ви­ма. Ам­ба­са­дор Хил ни­ка­ко да схва­ти да ни­је ње­гов ман­дат да вла­да Ср­би­јом. Има у Ср­би­ји до­вољ­но оних ко­ји­ма вла­да, не­ка му то бу­де до­вољ­но, Ср­би­јом не мо­же”, по­ру­чио је Ву­лин америчком амбасадору, који сваку прилику користи да истакне како се Србија окренула Западу.

КОРИСНА АЛТЕРНАТИВА Што се тиче економских могућности које нуди БРИКС, аналитичар Бранко Павловић за РТ Балкан наводи да је за нас изузетно важно развијање алтернативног платног система на којем ради ова организација. „Пошто смо били изложени драконским санкцијама, важно је то развијање алатки које омогућавају да са светом који не жели да арбитрарно уводи санкције другим државама, можете да сарађујете, финансијски и трговински да послујете. Друго, они веома много раде на међусобном усаглашавању у самим трговинским односима. Поред трговинских уговора, додатно технички-оперативно раде отклањајући све препреке у међусобној трговини. У геополитичком смислу бисмо били укључени у разумевање света и развој света који је заснован на потпуном уважавању и немешању у унутрашње ствари држава. Посредно, то би била порука ЕУ да нису једина опција и да размисле пет пута колико мисле да газе Србију и да јој угрожавају територијални интегритет“, каже Павловић.
Слично мисли и научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић и за РТ Балкан наглашава да је основна разлика у томе што БРИКС нуди развој, док је ЕУ до сада понудила учвршћивање нашег колонијалног статуса у односу с једне стране на економски центар, Европску унију, и на прави политички центар, Вашингтон.
Умеренији наши коментатори ће, без навијања, рећи да без обзира на објективне околности које Србији сада диктирају оријентисаност ка ЕУ, што због НАТО окружења, што због економске међузависности, она се ипак не одриче комуникације са најзначајнијим земљама БРИКС-а. По својим вредностима Србија већ партиципира у БРИКС-у, рећи ће дипломата Зоран Миливојевић. Тиме што не уводи санкције Русији и не редукује односе с Кином, индиректно је повезана и са БРИКС-ом, а те везе Београду, за сада, не пада на памет да квари.