ПЕЧАТ У ПОСЕТИ СУСЕДНОЈ ЗЕМЉИ: ПРЕКО НИША И ДИМИТРОВГРАДА ДО СОФИЈЕ И ВАРНЕ
Зашто се по седми пут у току три протекле године одржавају ванредни парламентарни избори у Бугарској?
Бугарски воз и растурен као бугарска скупштина, појмови су који су ушли у сферу политичког, а односе се на манипулације изборима и опште расуло. У овој суседној, балканској земљи за 27. октобар, заказани су, седми по реду од 2021. године, парламентарни избори. Ниједна од партија које су у текућем саставу добиле мандат да саставе владу нису у томе успеле и председник Румен Радев је заказао нове изборе. Не само да влада опет није састављена него и посланици имају сада већ традиционално упитан легитимитет, јер је на прошлим изборима гласало свега 33,4 одсто оних с правом гласа. Зашто бугарска влада не може да се трајније састави већ три године? Одговор на питање, потражили смо, делимично, на лицу места, у посети овој земљи.Вести из Софије су нам иначе скорије стизале и поводом боравка највећег тениског аса свих времена Новака Ђоковића у Софији од 16. септембра, где је 17. 9. одиграо ревијални меч у хуманитарне сврхе с пријатељем и колегом Григором Димитровим. Ноле је одушевио Бугаре, пошто је играо припреме и с младим тенисерским надама суседне земље, током меча забављао публику, а завршни поен изгубио од дечака. У продуженом боравку од укупно пет дана у суседству наш тенисер се поклонио моштима Светог краља Милутина које се налазе у лепој Цркви Св. Недеље у центру бугарске престонице, коју по нашем светом владару зову и Црква Светог краља.
ПУТОВАЊЕ У БУГАРСКУ ПРЕКО ЦАРИБРОДА ИЛИ ДИМИТРОВГРАДА За разлику од Нолета, који је ишао авионом, пут до Бугарске нас је водио преко Ниша, аутобусом до Пирота и онда колима до Димитровграда, вароши на источној граници Србије. Димитровград је добио садашње име одлуком комунистичке владе тадашње Југославије у част преминулог бугарског председника владе Георги Димитрова (+1949). Старо име Цариброд је познато још од краја средњег века. Налази се на старом римском царском друму, на реци Нишави.
У току Првог светског рата и у ишчекивању аустроугарске и немачке офанзиве, влада Србија с Николом Пашићем на челу одбила је притисак савезника који је трајао од маја до августа 1915. да уступимо део Македоније Бугарској (захтевали су и од грчке територијалне концесије) како би ова ушла у рат на страни Антанте, а заузврат нам нудили излазак на Јадран и Босну и Херцеговину. Епилог је познат, Пашић и српско руководство су одбили такве захтеве. После рата и Цариброд је ушао у састав Србије, односно новоформираног Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
У централној градској улици Димитровграда су се 20. септембра још вијориле српске заставе, окачене поводом новијег државног празника – Дана српског јединства, слободе и националне заставе. У Белешу, Лукавици и другим селима, али и у самој вароши, паркирани су многи аутомобили с бугарским таблицама. У питању су наши држављани, неки од њих и с двојним држављанством, који раде преко границе у фабрикама или у самој Софији. Овде, а делимично и у Пироту, нажалост, постало је престиж студирати у бугарском главном граду, као да Ниш није близу. Срби кажу да је држава могла да се договори да се неке фабрике отворе са српске стране, али шта год да је истина, овај погранични крај очигледно вапи за нашом друштвеном пажњом. Има и коментара да локална управа намерно одбија улагања да не би морали да подигну плате запосленима у јавним предузећима и управи, што све доприноси исељавању и уопште лошем економском и демографском стању.
Велики је пад броја становника. Према попису из 2022. број становника општине је пао за 20,2 одсто, са 10.118 на 8.075 становника. Највећу групу чине Бугари, чији је удео нешто опао, са 52,5 одсто изјашњених 2011. на 45,61 одсто. До Софије идемо аутобусом, а на станици упознајемо Марију из Лучана која се удала за локалца и сада иде да посети ћерке, које су се удале и раде у бугарском главном граду.
СВЕТИ КРАЉ МИЛУТИН И ПРАЗНИК НЕЗАВИСНОСТИ БУГАРСКЕ Ушли смо у Софију. У Цркви Свете Недеље, поклонили смо се моштима Светога краља Милутина. У цркви је било крштење, насмејани и ведри родитељи, кумови и родбина. Бугари јако цене Светога краља, који се по телесној смрти селио из задужбине Бањска све до Софије. Поводом празника Мале Госпојине, у великој Цркви Св. Александра Невског, која је уједно и спомен на руско ослобађање Бугарске од Турака 1878, још један благослов – изложен је део моштију руског кнеза Св. Александра Невског и честица моштију Св. Серафима Саровског. Недалеко одатле је и Црква Св. Николаја чудотворца у руском стилу, с моштима руског архиепископа Св. Серафима Софијског (+1950) који је од 1921. живео у емиграцији у бугарском главном граду. Поклањамо се великом борцу против екуменизма и новог календара. Црква је пуна, а свештеник нас помазује освећеним уљем. Време је да се крене у Варну, на црном мору.
У понедељак, 23. септембра, још се славило, јер је празник запао у недељу. О чему је реч? У питању је годишњица независности Бугарске, коју је 22. септембра 1908. у Великом Трнову прогласио кнез Фердинанд Сакс Кобург Гота, а сам добио титулу бугарског цара. Проглас је тада прочитан у манастиру Св. 40 мученика у коме је првобитно сахрањен и Свети Сава, чији се гроб и данас чува у цркви. У њој и око ње налазе се и гробови бројних бугарских средњовековних владара. Велико Трново (Бугари кажу и Тарново), вишевековна престоница (1185. до 1393) је туристичка дестинација и универзитетски град са око 60 хиљада становника. Велика и импозантна тврђава је место бројних посетилаца, а цркве места ходочашћа. Необична архитектура на обронцима брда захтева добру кондицију за пешачење.
А шта се важно и за нас – посетиоце, као и за наше суседе, догађало у Варни? Тамо смо били на скупу „Изазови традиционализму у Источној Европи“ у организацији бугарске опозиционе партије и покрета Препород (Възраждане). То је била прилика да се ближе упознамо с политичким приликама у тој земљи.
ИЗБОРИ И ПРЕПОРОД Варна је важан туристички и лучки град. На централном тргу затворена је тераса Одеса, преименована у Одесос. Много је соцреалистичких зграда, али центар и паркови су естетски привлачни. Цене хране, као и бензина су, наравно, ниже него у Београду. Парк је пун људи, деце која возе бицикле, а многи су и на плажи коју само 150 метара дели од луке. Увече, над обалом електронски звуци дискотеке „Саке“ привлаче омладину.
Наши домаћини из партије Препород оглашени су за екстремне десничаре. Имали смо прилику да упознамо троје њихових посланика у Собрању, Ивелина Прванова, који је уједно и партијски идеолог, Косту Стојанова и Виолету Карпачеву, као и низ других чланова. Препород је настао 2014. године и заправо је део савремених видова политичког отпора последицама глобализације и натоизације Европе. Председник ове странке Костадин Костадинов (рођ. 1979) марта ове године честитао је председничку победу Владимиру Владимировичу Путину, а пожелео исто и Доналду Трампу на предстојећим изборима у Америци. Они се противе рушењу или уклањању споменика црвеноармејцима, залажу се за реиндустријализацију земље и ревитализацију села. Против су НАТО и критикују начин уређења Европске уније.
Учествовали су на изборима од 2017. године, када су освојили свега 1,11 одсто. Највећи успех су постигли 2023, освојивши 13,58 одсто или нешто преко 358 хиљада гласова. На тим изборима гласало је 39 одсто људи. Мали проценат изашлих говори о незаинтересованости многих или њиховој апатији, али и о огромном броју Бугара који се иселио у Немачку, Велику Британију или другде. Чујемо и да познате болнице имају проблема с медицинским особљем и техничарима – недовољно их је, а и они који су запослени често раде „с пола снаге“ или немају потребна знања. Тако је у овој чланици Европске уније.
На претходним изборима одржаним 9. јуна освојили су 13,38 одсто гласова, што је услед смањене излазности (33,4%) значило да су освојили једног посланика више, па сада Препород има 38 посланика од укупно 240 у Собрању – бугарској скупштини. Имају и три европосланика, а потписали су сарадњу са немачким АфД.
На скупу организованом 21. септембра, поводом државног празника независности, учестовали су гости из Мађарске, Пољске и Србије, а преко видео-линка скупу се обратио и проректор за науку дипломатске академије Министарства иностраних дела Руске Федерације Олег Геннадьевич Карпович, као и још неколико гостију из Пољске и Русије.
Какве су поруке могле да се чују на том скупу?
Поруке су биле усмерене против учешћа Бугарске у рату у Украјини који је оцењен као наметнут од Америке и Англосаксонаца са циљем проливања словенске крви. Противе се нерегуларној миграцији и наметању нових празника, пореклом са Запада. Чуло се да је у току покушај десловенизације и кроз ненаучну ревизију историје на ширем простору источне и средње Европе. Гости и домаћини су против трансхуманизма и агенде Светског економског форума, промоције ЛГБТ, а мађарски посланик је навео да је после афере с набавком вакцина требало ухапсити Урсулу фон дер Лејен, а не да је награде новим мандатом.
У разговору са Ивелином Првановом могли смо да чујемо да је младима данас непојмљиво да је Бугарска учествовала у свемирском програму и изради опреме за космонауте, сателите и саму орбиталну станицу Мир. Каже да је чланство у НАТО-у и ЕУ у Бугарској довело до деиндустријализације, али и смањења пољопривредне производње и напуштања села. „Цена коју смо платили јесте богаћење неколико стотина и осиромашење маса.“
УСПЕХ И НЕСТАНАК ИЗ МЕДИЈА Као свој велики успех чланови Препорода истичу усвајање Закона који су предложили о забрани пропаганде ЛГБТ у школама и вртићима, а који је усвојен са 135 гласова за и 57 против. Наравно, бунило се неколико хиљада противника, распоређених у 76 невладиних организација и ЕУ забринутих за права „сексуалних мањина“, а индиферентних према правима запослених. Како кажу у Препороду, у питању су „жлтопаветници“, што у преводу значи жутокоцкаши. Алузија је на жуте коцке у центру Софије, којима су поплочане неке уплиће у време царевине, а по узору на Беч. Овај закон је изгласан јер многи из „америчких партија“, како каже Прванов, нису смели да пред изборе који следе у октобру гласају против предлога који подржава већина у народу.
Председник партије каже да њихов нови предлог – усвајање Закона о регистрацији страних агената, а који је махом преписан амерички закон – вероватно неће проћи. Међутим, како истиче Костадинов, циљ је постигнут, јер је разоткривен страни утицај у Бугарској. Он указује да су, као што је очекивано, у кампању против њих и Предлога закона кренули медији повезани са САД. Њихов предлог реиндустријализације, ревитализације пољопривредне производње мимо квота ЕУ и побољшање веза с Русијом у бугарском интересу чине да буду сатанизовани и бојкотовани у медијима. Управо медијска блокада, на коју нису навикли и психопропагандни рат могу довести до мање гласова за Препород на следећим изборима.
Међутим, само постојање Препорода није довољно да објасни досадашњу, сталну изборну кризу.
Председник Бугарске, генерал-мајор у пензији Румен Радев и Бугарска социјалистичка партија, која је основа левичарске коалиције, представљају препреку бројним потезима који би Бугарску сврстали још чвршће у антируски табор. Познате су медијске диверзије из 2020. и 2021. године, када су објављене фотографије Бојка Борисова, некадашњег премијера и лидера партије ГЕРБ, како спава, а поред њега се налазе злато, свежњеви новчаница од 500 евра и пиштољ. Борисов је оптужио председника Радева да је послао дрон да га сними и навео да су злато и новац „фотошопирани“. Радев је успео да спречи набавку америчких авиона Ф-16, као и кажњавање за оне који не пристану на вакцинацију. Поред тога, дезавуисање владе које повремено чине и посланици других партија, за које Препород (осим за Турску партију) тврди да су „америчке“ одбијају да подрже коалицију у којој се налазе Бојко Борисов и његов ГЕРБ, осумњичени за корупцију и низ других криминалних дела. Рекло би се да део политичких снага у Бугарској игра игру у којој, као у Другом светском рату, може да се у случају победе Русије каже: „Па ми смо ваша браћа и пријатељи.“