РУСКИ УРАГАН ОДУВАО ЗЕЛЕНСКОГ

Бројне поруке западних медија сугеришу Зеленском да није време за његов „план победе“ већ за територијалне уступке Москви, јер он сигурно неће бити у прилици да испоставља некакве услове Русији

У октобру, новембру и децембру имамо шансу да завршимо рат и померимо ствар ка миру и стабилности, изјавио је прошле недеље Владимир Зеленски. Додуше, само два дана касније рекао је да се његова „победа“ ипак може очекивати тек 2025. године, а подршку за то тражио је од НАТО држава које очигледно не журе превише да му у томе помажу. Пре ће бити да су му поручили да не рачуна превише на њих, већ да се ослања искључиво на сопствене снаге, док их има. И на животе обичних Украјинаца. Свима на Западу је одавно јасно да кијевске власти не могу да избегну пораз у сукобу с Русијом, али се од Зеленског очекује да тај тренутак одгоди бар до окончања америчких избора. Па је зато и смислио „план победе“ – у који мало ко на Западу верује. Као ни у самој Украјини.

КРАХ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У БАЗИ РАМШТАЈН Ни ту га, међутим, нису „испоштовали“. На његову велику и славодобитно најављивану конференцију у америчкој бази Рамштајн у Немачкој није дошао нико од „савезника“. Тачније, скуп је отказан јер је главни гост, председник Америке Џозеф Бајден био спречен да дође. Као разлог наведен је ураган Милтон, који је погодио Флориду. Ипак, не памти се да је Бајден приликом ранијих урагана толико бринуо као што је сада. На то је Зеленском дошла још једна депримирајућа вест – учешће је отказао и амерички државни секретар Ентони Блинкен. Ваљда се и он забринуо због урагана. Утеху је шеф кијевског режима потражио међу лидерима југоисточне Европе у Дубровнику, али му је то слаба замена за пропали Рамштајн. Па се онда упутио на „турнеју победе“ по европским престоницама, у Лондон, Париз, Рим и Берлин.
Можда му је најбољу дијагнозу поставио „савезнички“ медиј, немачки државни „Дојче веле“. „За Зеленског ситуација није једноставна. У Вашингтону је већ представио свој ‘план за победу’ и притом није баш наишао на велико одушевљење, поготово због чињенице да у плану и нема много неких нових елемената. Судећи по писању америчких медија, Зеленски је тражио још више војне помоћи, односно захтевао је и дозволу да западно оружје дужег домета сме да се користи и за гађање циљева у Русији. Али за то у Вашингтону није добио ‘зелено светло’. Немачки канцелар Олаф Шолц, који код таквих ствари најрадије делује координирано с Бајденом, рекао је да он ту идеју неће подржати, чак и ако Бајден дозволи Украјинцима коришћење оружја за такве акције дубоко на територији Русије. Зеленски је тако код својих најважнијих партнера ‘налетео’ на скепсу. Мора се нажалост закључити да се налазимо у фази у којој многи партнери Украјине, посебно велики партнери, само објављују оно што су ионако већ најавили. А оне ствари које су већ одавно најавили као помоћ Украјини, само представљају у новом руху, али у стварности, ни о питању квалитета, а ни квантитета, нема неких нових ствари“, каже немачки стручњак за безбедност Нико Ланге, преноси „Дојче веле“.

ПРЕЛОМНИ МОМЕНАТ ОВОГ РАТА? Чак и немачки новинари јављају да Зеленски више не „напредује на свим фронтовима“, већ се његове снаге „налазе под притиском на јужном и источном делу фронта“. Па чак и признају да су кијевске снаге морале да се повуку из Угљедара, додуше не помињући изузетну стратешку важност овог града, што може да буде један од преломних момената овог рата. Да ствари по Зеленског буду горе, утицајни немачки „Шпигл“ објавио је да у Кијеву „први пут озбиљно разматрају сценарио територијалних уступака Русији“! „Американци ће се полако, али сигурно склањати од пружања помоћи Кијеву. Окончање конфликта без уступака није могуће“, закључује немачки недељник.
После оваквих „честитки и поздрава“ из редова савезника, Зеленски ће, чак и да то није желео, морати озбиљно да се замисли. Не толико због судбине свог народа и државе већ сопствене. Јер обећавао је много, а све је испало супротно. Најпре мир, бољи живот и помирење с Русијом, када је требало да добије изборе. Затим, када је увукао земљу у сукоб, клео се у рат до победе, на што су га подстицали западни пријатељи. И како сада да огромне територијалне уступке које захтева руски председник Владимир Путин – уклопи у свој наполеоновски „план победе“? Како да озбиљан пораз, притом и узалудан, представи као победу? Да ли ће му ико поверовати? Наравно да неће. Да ли ће му опростити? Још мање. Да није у братоубилачком рату потпуно непотребно изгинуло на стотине хиљада Украјинаца, да није земља разбијена бомбама и ракетама, а привреда уништена, па још и да покуша своју срамоту да представи као „победу“. Овако, биће му изузетно тешко да објасни како је допустио ову националну катастрофу, иако му је Путин у три наврата нудио компромисна решења у којима чак није ни морао да се одриче територије, а огроман број живота би био спасен. Сада, преостаје му једино да покуша да сачува главу.

НА СТАРОМ КОНТИНЕНТУ – УМОР Сламка спаса коју тражи, верује да може да буде фамозни „позив за чланство Украјине у НАТО“. То је, наравно, још једна свесно смишљена фатаморгана, али би могао да покуша још једном да превари грађане, што је једино што преостаје овом политичару који и даље грчевито стеже највишу фотељу власти – иако му је мандат истекао још у мају! Ако му „сви“ на Западу, а многи и у Украјини, још увек верују на реч да је легални председник (иако је сваки његов дан на власти чисто кршење Устава), онда му можда и поверују да ће ући и у НАТО, иако је свима јасно да је то најкраћи пут у трећи светски рат. И да има много чланица западне војне алијансе које би ставиле вето на такву потенцијалну одлуку.
Као што су сви поверовали и у Бајденову „велику забринутост“ због олује Милтон која је однела три пута мање жртава и несталих него велико невреме у Јабланици и другим градовима БиХ. Па опет, то није сметало председавајућој Савету министара БиХ да оде у Дубровник и поздрави тамо Зеленског, нити председавајућег Председништву БиХ да дан раније у Тивту из све снаге подржава такозвано Косово. Пре ће бити да је прави разлог отказивања скупа у Рамштајну руски „војни ураган“ који већ месецима разара украјинске линије фронта. Јер јасно је да он – неће стати. И да наставак помоћи Кијеву слаби Запад. Не само финансијски већ и политички, јер овај рат, ма како благородним циљевима се правдали западни лидери, све више губи подршку у јавном мњењу кључних држава Запада. Не једна влада је већ пала због народног незадовољства подршком Зеленском, па многи не би желели да тако прођу. Сада су сви опседнути само једном мишљу – како да из свега овога изађу колико-толико часно. А када тај руски ураган одува Зеленског и његове саборце, свакако нико за њим неће жалити. Ни Украјина, ни Запад. Многи ће и одахнути.
Отуда свакако није случајно када и амерички „Фокс њуз“ оцени да је „план победе“ Зеленског само још једна његова „губитничка авантура“. Да списак разочараних савезника буде потпунији, потрудио се париски „Монд“, који оцењује да „Зеленски узалуд тражи већу подршку Европљана“. „Украјински председник обилази европске престонице тражећи помоћ, док руска армија увећава снагу, а Доналд Трамп може да се врати у Белу кућу. За то време на Старом континенту се осећа известан умор“, закључује француски лист. Чак је и нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте, познат по оштрој реторици према Москви, посаветовао Зеленском да се „не оптерећује“ ударима по дубини руске територије. Све ове поруке могу се назвати било како само не „планом за победу“. Јер ту нема плана, а победе још мање. И сасвим је сигурно да Владимир Зеленски неће бити у прилици да испоставља било какве услове Москви.