РАДИЈАЦИЈА ВЕЋ ПРЕГАЗИЛА ЕВРОПУ И БРИТАНИЈУ

Др Кристофер Бизби, британски нуклеарни стручњак

фото: printscreen drdrwoland

Узнемирујуће су и фаталне чињенице о нуклеарној завршници ратова у Украјини и Палестини

Пред тачком одлуке о наставку рата између Русије и НАТО-а, преко Украјине, а у тренуцима за које се чини да се човечанство спрема да закорачи преко „нуклеарне ивице“, питали смо др Кристофера Бизбија, британског експерта за опасност од нуклеарног зрачења, шта би нови нуклеарни курс рата могао да значи за будућност Европе и света. Саговорник „Печата“ дао је узнемирујући одговор: „‘Нуклеарна граница’ за Европу и зараћене стране већ је пређена“! Професор Бизби каже да је након експлозије складишта с муницијом од осиромашеног уранијума у Хмељницком (Украјина) средином маја прошле године облак радијације протутњао Старом дамом, што је скривено од европске и светске јавности.
Уранијумска прашина је обишла Европу и Скандинавију и откривена је у Енглеској у Алдермастону?
Колико знам, а знам, уранијум у ваздуху се не мери у Европи, а једини подаци који се могу добити су о уранијуму у ваздуху из узорковача ваздуха велике количине (HVAS) у Atomic Veapons Establishmentu (AVE) у Алдермастону у Беркширу. Велики „усисивач“ узорака из ваздуха тамо је постављен раних 1990-их након истраге о кластеру дечје леукемије у близини локације где је фабрика муниције и наоружања. Ова лабораторија HVAS мери присуство уранијума (плутонијума и трицијуму) у редовним интервалима на позицијама у близини фабрике, али и далеко од фабрике оружја. Према њиховим мерним станицама чије сам званичне податке добио користећи захтев за слободу информација, за три вањске локације од 15. маја до 15. јуна 2023., постоји јасан сигнал за велико увећање загађења осиромашеним уранијумом у Британији и месец након експлозије у Украјини.
Уранијум у ваздуху у југоисточној Енглеској порастао за око 600 нг/кубни метар од честица ослобођених експлозијом Хмељницког. Шта ово значи? Средња величина честице уранијума је испод 1 микрона. Појединац удахне око 24 кубна метра дневно. Дакле, ако су честице биле тамо месец дана, или 30 дана, просечан унос у плућа је 0,432 мг. Не звучи много? Али он се претвара у 200 милиона честица по особи у тој области. Све у свему није добро с обзиром на ефекте уранијумске прашине које смо претходно нашли у Фалуџи у Ираку.
Шта говори студија из Фалуџе?
Објављена је 2010. године, показала је да је дошло до огромног пораста рака и урођених малформација код беба и општег застрашујућег сигнала генетског оштећења становништва након употребе уранијумског оружја у другом рату у Ираку 2003. Касније смо идентификовали вишак уранијума код мајки деце са урођеним дефектима користећи узорке косе и масену спектрометрију, пратећи повећање до изложености из 2003. сечењем узорака дуге косе на делове (52) што је својеврсни историјски начин испитивања прошлости здравља појединца. Јасно је из студија у Ираку да су генетски ефекти честица уранијума на здравље и рак значајни. Заиста, они су вероватно главни узрок рака код жртава из Хирошиме које су биле изложене честицама уранијума на „црној киши“. Треба рећи да су после „хмељницког инцидента“ 2023. нивои загађења у Пољској, Немачкој и свуда другде на његовом путу до Енглеске били далеко већи али нема доступних мерења.
Пре најновије истраге о траговима вискообогаћеног плутонијума у кратерима Газе и Либана, вратимо се „радиоактивној Европи“ из маја 2023?
Експлозија је потресла град Хмељницки у Украјини, око 200 км од границе с Пољском. Руски удар је уништио украјинско складиште муниције у којем је био ускладиштен осиромашени уранијум који је испоручила Британија. Већ 19. маја, четири дана након догађаја написао сам чланак за Спутњик о експлозији Хмељницки. Испитао сам податке о гама зрачењу са детектора северозападно од места напада, који су показали повећање радијације са тачака у Пољској близу границе са Украјином и кроз Немачку. Закључио сам да је вероватно погођено складиште уранијумског оружја и да је уранијум експлодирао у огромној ватреној кугли, а да су честице произведене експлозијом ношене ветром у то време широм Европе.
Нису вам поверовали?
Чланак је произвео значајне расправе на интернету, са великим бројем самоопроизведених проверавача чињеница и „стручњака“ који су га одмеравали, а који су казали да су моји закључци бесмислица. На пример fakenevs.pl је писао да се ради о „руском лажњаку“.
Пољски научници су дали другачије објашњење?
Чињеница је да иако је уранијум слаб гама емитер, преко своје ћерке торијума-234, постоје и друге ситуације у којима ће се гама сигнал повећати на детекторима, пре свега преко природног радиоактивног гаса, радона, који се може повећати током падавина и система ниског ваздушног притиска. Пољска лабораторија је тврдила да је појачан сигнал био од радона, извештавајући о присуству радонске ћерке Бизмута 214. Тако су негирали тврдњу о облаку уранијума који пролази преко Пољске. Али у то време није било система ниског притиска који би објаснили нагли пораст гама честица.
Упркос „науци“ проверивача чињеница нисте одустали?
Послао сам свој рад о повећању уранијума у ваздуху из рата у Украјини у два часописа који су раније редовно објављивали моје радове о ефектима уранијума. „Међународни часопис за истраживање животне средине и јавно здравље“ одбио је да га размотри. Затим сам га послао „Конфликту и здрављу“, који га је послао рецензенту, али је одбио да га објави. Ово је запањујуће, с обзиром на то да сам доставио сирове податке у оба часописа. Поставио сам га на сајт где је привукао научну пажњу –https://www.researchgate.net/publication/376050100_The_Khlemnitsky_Ukraine_Uranium_explosion_revisited_The_calculated_source_term_is_50_tons_Public_Health_implications_for_Poland_and_Western_Ukraine.
Евроатлантски „мејнстрим“ физичари нису реаговали?
Тврдим да је детонација у Хмељницком била експлозија осиромашеног уранијума (ОУ). Након видљиве печурке материјал се кретао у правцу ветра и требало би да се детектује на местима надгледања низ ветар. Треба да се каже да ОУ има гама потпис и ослобађа гама зраке. Владе Велике Британије и САД лажу о томе. Они указују на чињеницу да је У-238, који остаје након што се фисиони У-235 уклони у центрифугама (и шаље се за нуклеарно оружје и реакторе), слаб алфа емитер. Кажу да алфа зрачење не може продрети у кожу, па је сам ДУ безопасан. Да га Гајгеров бројач не може открити и да алфа честице не могу прођу кроз прозор. Постоји, наравно, здравствени проблем ако се честице након удара удахну и прођу у тело кроз плућа у лимфни систем или директно у систем за варење.
Почетком септембра обзнанили сте да с тимом из САД и Либана спроводите истрагу о коришћењу мини атомских бомби у Појасу Газе и Либану.
Ову истрагу спроводе две организације The American Peace Information Council (APIC) и Green Audit (UK) уз низ волонтера из Либана и Појаса Газе. Већ имамо довољно информација да будемо сигурни да је ново оружје које или користи У-235 или га производи одавно на ратним поприштима и да је коришћено барем од ратова на вашим просторима деведесетих. Остаје питање његове природе и ефеката. Употреба У-235 је веома скупа, а количине које се појављују су скромне, тако да је готово сигурно да је производ неутронске активације У-238.
Готово да је извесно да у активацији ових пројектила У-238 + н производи У239Пу239. Према теорији У-239 се може распасти директно до У-235 и изазвати обогаћивање. Али У-239 се нормално распада (бета) до плутонијума 239. Такође У-235 са неутроном иде у У-236. Дакле, постојање Пу (плутонијума) и У-236 не би могло бити због контаминације, већ због неутронске активације.
Говорите ли о мини неутронској бомби?
Године 2021. године, научни извештај у престижном часопису Нејчр потврдио је оно што сам говорио од 2006. Израел је од напада на Либан 2006. и оних на Газу 2008. и 2014. користио ново нуклеарно оружје, које убија бљеском зрачења високе температуре и са неутронима. Ово оружје, оставља траг идентификације, али не и производе фисије као што је цезијум-137. Скоро да смо сигурни да је ово мистериозно оружје коришћено од САД у Фалуџи, Ирак 2003. године, а раније и на Косову.

Хапшени научник

Др Крситофер Бизби је британски научник који првенствено проучава здравствене ефекте унутрашњег јонизујућег зрачења. Уколико укуцате његово име на тражилици неког од глобалних интернет претраживача међу првим одговорима који ће „изаћи“ је онај да је хапшен у свом граду Давону 2018. након тровања оца и кћери Шкрипаљ. Привођен је јер је ,особа која је живела у његовој кући као подстанар, показивала трагове „чудног понашања“ (читај тровања које је тада било у тренду).
Приликом претреса његовог дома тада позлило је двојици полицајаца .Те 2018, до тад угледни енглески хемијски-физичар држан је у притвору мање од 24 сата, а експеримент који је радио у кућној лабораторији му је „претресом“ компромитован. Од тог периода, како рече за „Печат“, „доста сe креће по свету“ а ми смо га пронашли у шумама Летоније!.
Према „правом“ портфолију, Бизби је дипломирао хемију са почастима највишег реда на Универзитету у Лондону. Касније је докторирао хемијску физику на Универзитету у Кенту. Био је члан Комитета за испитивање радијационих ризика од унутрашњих емитера (CERRIE), спонзорисаног од стране британске владе, који је деловао од 2001. до 2004. Године 2001. именован је у Надзорни одбор Министарства одбране Уједињеног Краљевства за осиромашени уранијум (DUOB). Између 2003. и 2007. био је предавач Медицинског факултета Универзитета у Ливерпулу, на Одсеку за људску анатомију и биологију ћелије, и гостујући професор на Школи биомедицинских наука све до пензионисања 2012. године на Универзитету у Улстеру. Потом је годину био гостујући истраживач на Универзитету Џејкобс у Бремену, а тренутно је научни директор Environmental Research SIA у Риги, Летонија.

Шта је анализирао „Нејчр“ у Гази?
Часопис је дао резултате анализа 65 узорака тла, песка, цемента и грађевинског материјала из Газе. Користећи гама спектрометрију (где користите цео узорак и погледате препознатљиве пикове од У-235 и Тх-234 = У-238) аутори су идентификовали неке значајно високе нивое обогаћеног уранијума у свим узорцима, али углавном у узорцима земљишта. Нивои обогаћивања су постали већи од оних које смо пронашли у нашим ранијим студијама. Природни однос масе изотопа у природи (У-238/У-235) је 138. У Либану смо пронашли 116. У Гази 108. У раду из 2021. је пронађено око 85. Пошто је ово било пре недавног бомбардовања, ова контаминација мора да датира од израелског бомбардовања 2014. године.
Каква би могла да буде „структура“ „тајне мини уранијумске бомбе“ и од када се сусрећете са овом „мистеријом“ у ратним зонама?
У основи, бојева глава је величине тениске лоптице, али тешка, неколико килограма. Приликом детонације у случајевима директног излагања блеску, делови тела, руке, ноге, места која се нису нашла иза значајне заштите бивају спаљена до непрепознатљивости. Аеросолна прашина уранијума која се удише после блеска, уништава плућа кроз фиброзу, транслоцира се у лимфни систем и касније изазива канцере, не само лимфоме и леукемије, већ скоро сваки канцер као резултат локализације честице уранијума у органу. На пример дојке, или ако се честица прогута, може завршити имобилисана у дебелом цреву и тамо изазвати рак.
Говорили сте и о генези трагања за тајним оружјем које Запад употребљава већ четврт века?
Започео сам ову истрагу 2006. године када се у либанским новинама појавио чланак у којем се извештава да је кратер израелске бомбе у Кјаму радиоактиван. Др Али Кхобеиси је узео Гајгеров бројач на кратер и пронашао 20 пута већи ниво позадинског зрачења у кратеру у односу на оближњи сличан кратер. Замолио сам колегу да оде у Либан и узме узорке из кратера, а такође и филтер за ваздух за амбулантна кола. Када су анализирани, коришћењем две одвојене методе, показали су присуство не осиромашеног уранијума, већ обогаћеног уранијума (ЕУ). Сада је то немогуће, осим ако оружје није направљено из обогаћеног уранијума или створено у ЕУ неутронским зрачењем У-234 и У-238… Главно питање које се поставило је: Да ли је обогаћени уранијум у либанској бомби био прави налаз? Да ли је то могла бити лабораторијска грешка? Одговор је не. Користили смо две различите лабораторије и две различите методе анализе уранијума, ИЦПМС и алфа спектрометрију. Оно што смо пронашли покупио је покојни репортер Роберт Фиск, који је објавио причу у „Индепенденту“ у октобру 2006: Мистерија „израелске“ тајне уранијумске бомбе. Ја сам о томе писао чланке, укључујући и за Уједињене нације, сведочио сам о томе у Краљевском друштву.
Списак ваших покојних пријатеља који су се интересовали за ову тему је подугачак? Да ли су за ваш тим почели неочекивани проблеми?
Сви очекујемо да ће нас убити, али за сада је добро.
Када говоримо о „одусталима“ од теме о мини неутронској бомби можемо ли да их набројимо?
Године 2006. године контактирао ме је еминентни италијански нуклеарни физичар Емилио Дел Гејдиси у Лондону, где ми је рекао да је извор необичних зрачења оружје од обогаћеног уранијума које користи водоник или тешки водоник, деутеријум растворен у уранијуму и када је ова мала бојева глава испали на чврсти предмет, водоник претрпи хладну фузију да би се формирао хелијум са емисијом моћног гама зрака који претвара У238 у нестабилни У-239 а који се распада на У-235 и неутрон. Нисам нуклеарни физичар, али сам тада прихватио да он зна о чему говори јер је објаснио извор богаћења. Дел Гијдиси је после са новинарима италијанске ТВ (Раи њуз) посетио је оца Хладне фузије професора Мартина Флајшмана, (са којим сам такође раније радио на Универзитету у Кенту 1980) и Флајшман му је додао интригантну научну загонетку, али није био вољан да се укључи сам процес јер се причало да научници који „посматрају“ хладну фузију умиру под сумњивим околностима. Сам Флајшман је затим изгледа био отрован нечим што је изазвало рак на више места и преминуо је 3. августа 2012 као и његов колега са којим је “посматрао” хладну фузију. И он је добио исти рак. На крају Дел Гијдиси и продуцент Раи њуза написали су књигу „Тајна три метка“, 2014. Неколико месеци пре његовог објављивања, Дел Гијдиси је неочекивано умро када је био сам у својој кући а коаутор књиге Маурицио Тореалта, се негде сакрио након што су му у коверти достављена три права метка.
Ућуткани су и сви који су упозоравали на фаталност употребе оружја од осирмоашеного оружја: потпуковник Даг Рок, Асаф Дураковић, амерички пуковник немачки професор Гунтер (покојни) и други научници који су радили у Ираку, Босни, Сирији?
Па, покушали су да ућуткају те људе, али је то на крају само скренуло пажњу на проблем, који је у то време виђен као проблем осиромашеног уранијума. И ја сам хапшен као творац бомби у Британији и полиција ме је бацила у затвор. Онда сам дошао да живим у шумама Летоније и много се крећем…
Какве ће бити последице коришћење овог страшног оружја у Гази?
Застрашујуће. Мислим да га зато користе. Они желе да униште Палестинце као групу за размножавање.
Верујете да је мини оружје са плотонијумским траговима први пут коришћено током агресије на СФРЈ?
Из свега што сам прочитао о радијацијским траговима на територији ваше земље након НАТО бомбардовања 1999. изгледа да је тако. Очекујем да ћу у најскорије време ступити у контакт с вашим научницима и да ћемо разменити информације. Засад чврсто верујем у ову претпоставку?

Један коментар

  1. После сведочења о овим застрашујућим истинама од стране британског нуклеарног стручњака, јасно је: Армагедон на планети Земљи је давно започео! Да ли човеку треба веровати? Наравно, јер се истина заснива на проверивим научним чињеницама, а да су оне тачне, поткрепљују бројне испланиране смрти научника који су се усудили да се њима баве и обелодањују их.
    Обичном народу је све јасно: да је враг однео шалу види и сам! Кад би могао да се смеје, умро би од смеха на тлапње – покушаје да нас умишљени светски паметњаковићи убеде да су за промену климе на земљи криве краве јер много прде, или – ох, тако примитивна! употреба “Смедереваца”, нпр… И да ћемо се само огрејати и наживети уз “зелене” изворе енергије… док се природа немилице уништава, изнад свега необузданим и бескрајним ратним дејствима све прљавијимм оружјима, широм планете. И незајажљивом похлепом њених житеља…

    А она се опире: бесне урагани, земљотреси, цунами, пожари, поплаве…

    Дошло време и за “равњачу”: да проговоре калдере Јелоустона, Campi flegrei и ко зна шта све…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *