ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА – Пепео и шаш

Како је Сарајево обележило двадесет и једну годину од смрти Алије Изетбеговића?

Kада је 19. октобра 2003. у Сарајеву умро Алија Изетбеговић, мало ко је могао претпоставити да би његова крња политичка мисао, највећим делом формирана у Вашингтону и Лондону, могла преживети деценије бошњачких лутања. Новинар Сенад Авдић, доба Алијине владавине назваће годинама расплета, дајући немерљив допринос тумачима времена. Наиме, нико уверљивије није приказао тежину заблуда и промашених идеја политички незрелог бошњачког популуса који је веровао да ће сви проблеми нестати са Југославијом од утицајног режимског новинара.

ПРИЈАТЕЉИ У ЗАВАДИ Муслиманска верзија Фукујаминих теорија краја историје, у интерпретацији недоучених муслиманских идеолога, показала се чистом будалаштином. То више није био пут у неизвјесност него пут у нове сукобе са Србима и Хрватима – са Србијом и Хрватском – са цијелим регионом и са европским континентом у цијелини.
Године расплета, како их је именовао Авдић, донеле су страдања и злочине па је флоскула о расплету тек карикатурални епитаф исписан на Алијином политичком гробљу.
Дан уочи двадесет прве годишњице од смрти свог вође, Алијини политички војници, муџахедини и талибани, предвођени челним човеком тзв Асоцијације Независних интелектуалаца „Круг 99“ Адилом Куленовићем и великом звјездом нове грађанске БиХ и четврте нације (босанске?) Славеном Ковачевићем, тужиоцем и пресуђеним побједником над Дејтонском БиХ пред Европским домом за људска права, протестовали су пред зградом Уреда Високог представника у БиХ. Разлог- политика Кристијана Шмита. Захтјев је ишао у правцу Шмитовог напуштања земље. Непосредни повод овог окупљања било је гостовање Шмита на Фејс ТВ и повлачење паралела између Алије Изетбеговића и команданта Војске Републике Српске Ратка Младића:
„Заиста сам увјерен да те слике Младића и Ковачевића. Извињавам се, Младић који је такођер именован на исти начин као… Не Ковачевић… Не можемо имати такву разлику… Ако видимо Младића и Алију Изетбеговића, неприхватљив начин. Зашто стављате слике? Дајте поклоните овој дјеци могућност да уче и доносе властите одлуке. Сматрам да би требало да имамо конференцију, радити са академицима о томе шта је хисторија и шта можемо понудити новим генерацијама“, рекао је Шмит.

ПРЕЋУТАНИ ДЕТАЉИ ИСТРАГЕ Чињеница је да је дан након Алијине смрти, тадашњи портпарол Хашког трибунала Флоренс Артман, у службеној изјави у име Трибунала открила, да је Алија Изетбеговић био на листи особа које је Трибунал осумњичио за ратне злочине током рата у БиХ.
„Алија Изетбеговић је био један од осумњичених и против њега је била у току истрага. Због његове смрти, истрага је обустављена“.
На конференцији за новинаре у Хашком трибуналу, Артманова није откривала појединости из истраге. Овако важна информација и активност Хашког трибунала, пословично наклоњеног муслиманској страни у Сарајеву, просто су медијски и политички релативизовани. Прећутана је улога Алије Изетбеговића у разбијању Југославије, довођењу муџахедина и терориста из Авганистана, Сирије, Саудијске Арабије, Египта, Јордана, Турске, систематском убијању Срба и Хрвата на Озрену и Средњој Босни, те терористичким акцијама у земљи и жртвовању Сребренице и цијелог Подриња. Све ове чињенице могле су бити путоказ у тумачењу феномена Алије као националног вође. Нешто се није могло прећутати, а то су његов исламизам и план формирања исламског друштва и исламске власти те проглашења Исламске државе из Исламске декларације.
Животно дјело Алије Изетбеговића било је одлучујући фактор у претварању многих припадника босанских муслимана у крволоке који су у Хрватима и Србима препознавали немуслимански идентитет. Иначе,“Исламска декларација“ као исламски документ, изјава и програм, иако урађен у предратној Босни и Херцеговини прије више од тридесет година, заправо је компилација радикалних исламских ставова у коју је било уграђено мноштво филозофских и политичких ставова разних исламских екстремиста (прије свега Мухамеда Кутба, аутора „Дилеме око Ислама“).

ПЛАГИЈАТОМ У КРВОПРОЛИЋЕ Новина су биле оцјене и мишљења, политичке емиграције босанских муслимана тог доба (Теуфик Велагић, Смаил Балић и др). Истина, тада, ни филозофски, ни политички домети ове плагиране Декларације нису били велики. На значају овај програм добија освајањем власти, када постаје уџбеник новог морала, приручник и путоказ вјерске касте, несвјесне властите цивилизацијске и националне припадности. Један конфузан папир, (н)и програм – (н)и декларација, (н)и вјерска (н)и политичка литература послужио је као основ судског прогона и кажњавања групе окупљене око Алије Изетбеговића. И то суђење, баш као и резултати његове политике потврђују да није било рационално очекивати неко ријешење и расплет са Алијом.
У суштини, и Исламска декларација, и наслијеђе Алије Изетбеговића, имали су један циљ: да дефинишу тренутак у коме су муслиманске политичке снаге довољно јаке да силом, сруше неисламски и успоставе исламски поредак. То је онај тренутак, у коме муслимани представљају натполовичну већину становништва у државној заједници и у коме су, (уз обавезну помоћ саудијских вехабија, Муслиманске браће чак и традиционалног непријатеља „ехли сунета“ – шиитског Ирана) показали спремност да ријечи замијене силом.
На двадесет и прву годишњицу од смрти Алије Изетбеговића, није било ни помпе нити суза у Сарајеву. Само је портал Исламске заједнице БиХ, „Preporod.info“ у знак сјећања на Алију објавио разговоре са његовим пријатељима и сарадницима. Толико.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *