НЕБО И ПОДНЕБЕСЈЕ – ТУЦИ ЂАВОЛА ДОК ЈЕ МАЛИ

Само што је Коалиција За будућност Црне Горе поменула потребу доношења закона о агентима страних утицаја, један број овдашњих невладиних организација, иностраних дипломатских представништава, црногорских политичких опозиционих партија и партија које су у власти, те Министарство спољњих послова САД, здушно су се ставили у заштиту „европских вриједности“ и „европског пута“ Црне Горе – сасвим у духу актуелних хибридних ратова

Почетком октобра медији у Црној Гори објавили су вијест да је из коалиције За будућност Црне Горе (ЗБЦГ) саопштено да је потребно хитно предложити закон о агентима страног утицаја, који ће уредити функционисање страних агентура које у форми невладиних организација „покушавају да утичу на унутрашњу и спољну политику наше земље“. ЗБЦГ је, са својих 13 посланика, дио црногорске парламентарне већине.
„Те агентуре подмећу, лажу и воде веома прецизну кампању за потребе страног наручиоца за кога раде, док ти наручиоци имају конкретне интересе везане за њихове утицаје у Црној Гори који свакако нису интереси и жеље грађана. Како су им пуна уста туђих финансија и утицаја, крајње је вријеме да грађани Црне Горе имају увид и у њихове и да се такве агенције јасно одвоје од стварних НВО које за циљ имају побољшање квалитета живота грађана, те да их назовемо правим именом – агентима страног утицаја у Црној Гори“, казали су из ове коалиције у свом саопштењу.
Чак не ни иницијатива, него најава иницијативе ЗБЦГ, сам помен закона о агентима страног утицаја, подигао је велику медијску ларму у Црној Гори.

„СУЗБИЈАЊЕ СЛОБОДЕ МИСЛИ“ Коалиција коју предводе Андрија Мандић и Милан Кнежевић, фронтално је оптужена да најављује сузбијање слободе мисли и удруживања у Црној Гори, за антидемократичност, антиевропску и антизападну иницијативу, и увођење – руске праксе. Ова коалиција означена је „просрпском“ и „проруском“.
Тај паушални и још неотјелотворени прст пронашао је реално око, више очију, и у црногорском невладином сектору, и у опозицији, и у власти, и у дипломатским мисијама држава које у (про)западњачком политичком и медијском наративу слове као демократске.
Напали су их:
Центар за грађанско образовање.
На званичном сајту ове организације пише:
„На националном нивоу, ЦГО је један од оснивача и активни члан најшире постојеће коалиције невладиних организација у Црној Гори ‘Сарадњом до циља’, као и члан коалиције ‘Моја управа’. Такође, ЦГО је члан Коалиције за транспарентност и борбу против корупције на локалном нивоу (КУМ), Мреже НВО за демократију и људска права, Коалиције ‘Заједно за ЛГБТ права’ и Коалиције за друштвену промјену.
На регионалном нивоу, ЦГО је члан Коалиције за РЕКОМ, која се залаже за успостављање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права на подручју бивше СФРЈ, као и референтна организација за ову коалицију у Црној Гори. Такође, ЦГО је члан регионалне Коалиције за равноправност – КОРАК, као и Платформе WeBER (за спровођење и надзор реформе јавне управе).
Шире, ЦГО је члан CIVICUS -а, свјетског савеза за грађанску партиципацију, међународне мреже коју чине утицајне организације из читавог свијета.
Представници/е ЦГО-а континуирано учествују у радним групама Владе Црне Горе са задатком израде одређених законских текстова, стратегија и акционих планова у областима интересовања ЦГО-а, а који треба да ускладе црногорски правни и институционални оквир са најбољим међународним стандардима и праксама. Такође, представници/е ЦГО-а свој допринос у обликовању јавних политика дају и кроз активан ангажман у оквиру радних група за преговоре са ЕУ…

МАИДА ГОРЧЕВИЋ „Кад сам у питању ја лично и политичка партија коју представљам, снажно се противимо усвајању Закона о агентима страног утицаја, казала је министарка европских послова Маида Горчевић на панелу ‘ЕУ интеграције и Берлински процес’ у оквиру Форума цивилног друштва и think tank организација (CSF) који се одржава у Берлину“, пренио је црногорски портал „Стандард“.
Маида Горчевић је чланица Предсједништва Покрета Европа сад и министарска европских послова у Влади Црне Горе. „Полазница је Програма руководства за међународне посјетиоце (International Visitor Leadership Program) на тему ‘Жене, мир и сигурност’ и алумниста Стејт дипартмента“, стоји на званичном сајту Владе Црне Горе.
„Алумнисти програма Стејт дипартмента су сви бивши и садашњи учесници програма размјене које финансира Влада САД. Широм свијета више од милион људи су наши алумнисти, а неки од њих су бивши и садашњи шефови држава, нобеловци, водећи академици и грађани посвећени унапрјеђивању својих локалних заједница. До сада је више од 700 црногорских грађана посјетило САД преко програма размјене који финансира Влада САД, а тај број укључује ученике (FLEX/bivši A-SMYLE; Global UGRAD), као и истакнуте професионалце (IVLP; програми медијске размјене) и академски представници (Fulbright; Hubert H. Humphrey) итд.“, стоји на званичном сајту Амбасаде САД у Црној Гори.

ДИГИТАЛНИ ФОРЕНЗИЧКИ ЦЕНТАР (DFC) „Дигитални форензички центар (DFC) је актуелни пројекат Атлантског савеза Црне Горе, који финансира Амбасада САД кроз Програм сузбијања дезинформација и пропаганде. Циљ је истражити, супротставити се и разоткрити активности утицаја злонамјерних информација које теже дестабилизацији демократских процеса и институција у Црној Гори“, пише на сајту Амбасаде САД у Црној Гори.
Црногорски Дигитални форензички центар објавио је анализу потенцијалног закона о страним агентима у којој каже да он „представља озбиљну пријетњу за европске интеграције Црне Горе“ и да је он „кључни алат који аутократски режими примјењују у циљу гушења слободе говора и урушавања демократије“.
У заједничком саопштењу, најаву коалиције ЗБЦГ осудили су:
Центар за демократију и људска права (CEDEM), који на свом званичном сајту каже: „CEDEM је у истраживању које је спроведено у оквиру Програма Think-tankovi и Цивилно друштво (TTCSP) , Универзитета Пенсилванија из САД-а, рангиран на 12. мјесту водећих think-tank организација из Централне и Источне Европе.“
Институт за медије Црне Горе (IMCG), на чијем званичном сајту пише да он „…већ трећу годину за редом спроводи програм Internshipa за младе новинаре/ке. Посвећено радимо и на јачању капацитета локалних организација које подржавамо кроз програм малих грантова. Институт за медије тијесно сарађује са професионалним, медијским организацијама у Црној Гори, региону и Европи. IMCG је пуноправни члан Мреже за професионализацију медија југоисточне Европе (SEENPM), и Мреже за дигитална права у Југоисточној Европи и представља својеврсну платформу за међународну сарадњу медијских професионaлаца Црне Горе са колегама у региону и Европи.“
Заједничку осуду најаве закона о агентима страних утицаја подржали су и: Мрежа за афирмацију невладиног сектора (MANS), Акција за људска права (HRA), Центар за женска права (CŽP), Центар за развој невладиних организација (CRNVO), Центар за демократску транзицију (CDT), Удружење правника Црне Горе и Удружење за одговорни и одрживи развој (UZOR).
Најаву закона о агентима страног утицаја „на нож“ су дочекале црногорске опозиционе партије: Демократска партија социјалиста, новооснована Странка европског прогреса Душка Марковића, Европски савез (покрет који су оформили Социјалдемократска партија, Социјалдемократе и Либерална партија), такође и коалициони владајући партнери ЗБЦГ Покрет Европа сад, Демократска Црна Гора, Бошњачка странка, Албански форум.
На најаву иницијативе ЗБЦГ, објавиле су „Вијести“, реаговали су из црногорске Владе: „Влада је у потпуности посвећена путу Црне Горе ка ЕУ. Евентуални такав предлог закона не може се наћи на дневном реду“.
У Амбасади САД изразили су „велику забринутост“ због могућих посљедица које би закон о страним агентима могао имати „на демократију, људска права и основне слободе, укључујући слободу изражавања и удруживања у Црној Гори, НАТО савезнику и кандидату за ЕУ чланство“, наводи портал ЦдМ. Портал „Компас“ објавио је реаговање Стејт департмента: „Стигматизовати организације цивилног друштва које раде на побољшању живота грађана Црне Горе и ометати критички рад независних медија који јавност извјештавају на основу чињеница. Ти елементи изразито су значајни за све демократске институције и системе“. „Амбасада Њемачке у Подгорици поздравила је чињеницу да је иницијатива за хитно предлагање закона о агентима страног утицаја наишла на широко одбијање у политичкој јавности“, поручено је у одговорима на питања Портала ЕТВ.

ПРАВИЛА ХИБРИДНИХ И ДРУГИХ РАТОВА ЗБЦГ су листом засули оптужбама, на невиђено, да би закон о страним агентима у Црној Гори био предложен по узору на руски закон „О контроли дјелатности лица под страним утицајем“, и законе и иницијативе законâ о страним агентима у Киргистану, Грузији, Мађарској, Словачкој, Републици Српској… Коалиција ЗБЦГ је на ово саопштила да „Концепт на којем ће се заснивати предлог овог, за Црну Гору изузетно важног закона јесте Закон о регистрацији страних агената у САД-у, под називом Foreign Agents Registration Act (FARA). Овај закон захтијева да особе или организације које заступају ставове страних влада, политичких странака или ентитета буду регистроване у Министарству правде (Department of Justice), док је његов циљ да омогући транспарентност у вези са активностима лобирања који странци спроводе у САД и да омогући јавности и властима да буду свјесни утицаја страних интереса на унутрашњу политику и законодавне процесе земље.“
„Уколико Црна Гора донесе Закон о страним агентима по америчком моделу, управо први којима би било забрањено дјеловање у нашој држави би били колеге из те коалиције“, саопштили су из Европског савеза и тај свој став појаснили: „Зато што представљају класичне представнике туђе државе у Црној Гори и раде за стране малигне пропутинове интересе, а не интересе своје земље“.
„Сви велики Грант оператери имају пројекте на овим просторима, па и филијале у Црној Гори. То су оне организације које управљају донацијама (грантовима), као што су Сорошева Фондација за отворено друштво, National Endowment for Democracy (NED), Freedom House… Када они одреде неки правац деловања или тему и распишу канкурсе, чак и ако нема НВО брзо се оснују од стране неког из већ постојећих НВО“, каже водећи српски стручњак, барем у јавности, за актуелне мрежне ратове Слободан Стојичевић, аутор књига „Мрежни рат против Срба“ и „Хибридни рат против Српске православне цркве“, у којима је подробно описао начин функционисања ових невладиних организација.
„Током Хладног рата… већ после неколико деценија цео свет је знао шта је то ЦИА или КГБ. Ове скраћенице су постале синоним не само за обавештајни рад већ и за преврате, пучеве, ратове, политичке атентате, мешање у унутрашње ствари других држава… Зато ЦИА није била добра ‘платформа’ за рад и за промрежавање религија (а и друштава) у 21. веку. Пронађен је нов начин организације и нов начин рада: мрежни тип организације. У случају мрежа нема једне централне организације или једне агенције која би се поистоветила са целим процесом. Постоје само нивои или боље речено ‘кластери’ мрежних актера“, каже Стојичевић у „Хибридном рату против Српске православне цркве.
„Иако није владина канцеларија већ агенција, УСАИД (Агенција за међународни развој) је изузетно важна државна установа што нам говори између осталог и буџет ове организације који је око 20 милијарди долара, то јест скоро половина од 40 милијарди буџета Стејт Дипартмента. Али сâм финансијски буџет УСАИД је тек мали део снаге и моћи којом УСАИД располаже. Она такође располаже и делом финансија других министарстава и агенција САД, а што је најважније располаже и координира ресурсе (нефинансијске) других ‘департмана’ САД. Формално, УСАИД се бави помагањем другим државама у име САД. Али, то је само врх леденог брега. У суштини, УСАИД је координациони центар америчке ‘меке моћи’“, каже Стојичевић.

МЕКА МОЋ И ЊЕНА УПОТРЕБА „Мека сила (или мека моћ, енгл. soft power) је појам који је увео амерички политиколог Џозеф Нај у другој половини 80-их година прошлог века и дефинише се као: 1) способност да се постигну жељени резултати у односима са другим државама за рачун привлачности (атрактивности) сопствене културе, вредности и спољне политике, а не за рачун коришћења принуде или финансијских потенцијала (ресурса). 2) способност да се утиче на друге државе у циљу реализације сопствених циљева кроз сарадњу у одређеним областима (сферама), усмерену на убеђења и формирање позитивних ставова.“
Дакле, прво идеолошки тинк танк центри осмисле програм, онда га преузме држава и УСАИД, а онда крену Сорош и остали. „Од овог нивоа креће неколико рачвања. На овом нивоу се ствари већ компликују и мрсе а мрежа се све више плете и упетљава: условно, и само условно, се следећих неколико ‘нивоа’ могу назвати нивоима, јер се појављује неколико кластера који делују и хијерархијски и хоризонтално (мрежно). У зависности од државе ови велики грант-оператери у тој држави, имају своје канцеларије (понекад су то цели центри – као што се види, немачки ГИЗ само у централи у Србији има преко 170 запослених!) и те канцеларије имају ‘приоритетне правце рада’. Од овог нивоа појављују се различити кластери, на пример: за економију, за демократију и цивилно друштво, за реформу државне управе… и за разна друга питања. А сваки од тих кластера онда надоле има своје стране или домаће невладине организације (НВО) као грант-кориснике. Другим речима, ‘по хоризонтали’, после 1. нивоа – идеолошког кластера, 2. нивоа – државних и војних органа, 3. нивоа – парадржавних мегафондова, следе 4. ниво – глобални грант-оператери (Отворено друштво – Сорош фондација, Карнеги фондација, Бил Гејтс фондација, Рокфелер фондација,… и хиљаде других), 5. ниво – национални грант-фондови или националне канцеларије глобалних грант-оператера, 6. ниво – хиљаде појединачних грант-корисника (разне НВО, универзитети, државне институције, синдикати, удружења…) ‘По вертикали’, од 4. нивоа почиње и рачвање по правцима (темама) рада: људска права, женска права – феминизам, права деце, насиље у породици, мањинска права, ЛГБТ права, реформа друштва, економска питања, цивилно друштво, реформа државе, међународна сарадња, међунационална сарадња (помирење, дијалог…), научна сарадња, академске мреже…, тема верских реформи…“, каже Стојичевић у „Хибридном рату против Српске православне цркве“.
„Постоји још један ниво – новинарски. То је неколико међународних невладиних организација које се баве ‘истраживачким новинарством’. И оне се финансирају на исти начин, али раде на хоризонталном међународном повезивању новинара и подршци. Чак и тамо где нема страних медија, они налазе ‘независне’ новинаре и крећу да их финансирају, обучавају, умрежавају…“, каже Стојичевић.
Све ово мноштво широког спектра субјеката: невладиних организација, иностраних дипломатских представништава, Министарство спољњих послова САД, црногорских политичких опозиционих партија и партија које су у власти… које се при помену закона о страним агентима здушно ставило у заштиту „европских вриједности“ и „европског пута“ Црне Горе, остало је нијемо на петицију адвоката Николе Ангеловског за покретање процедуре у Скупштини Црне Горе за усвајање Закона о отварању досијеа и докумената цивилних и војних обавјештајних служби, иако је овај закон услов за пријем Црне Горе у ЕУ!
Не тек тако, у Црној Гори постоји народна изрека: „Туци ђавола док је мали“.