Могу ли будуће комесарке ЕУ, Словенка Марта Кос и Естонка Каја Калас, да убрзају приступање наше земље том савезу и решавање проблема Косова, чију самопроглашену независност Београд не прихвата?
Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен коначно је, после дугих преговора са владама 27 чланица Европске уније, представила листу нових комесара који би, у наредних пет година мандата, требало да учврсте тај савез уздрман унутрашњим неслагањима око више питања, а посебно нејединством у гледању на руско-украјински сукоб, започет пре две и по године. Нови састав ЕК требало би да ступи на дужност 1. децембра, месец дана касније него што је било предвиђено, а пошто понуђену листу потврди Европски парламент.Интересовање за ову кадровску комбинаторику имала је и Србија, као кандидат за улазак у ЕУ, и као земља која, уз посредовање тог блока преговара о решавању проблема Косова и Метохију, чију самопроглашену независност не признаје. Наша пажња је највише била усмерена на одабир комесара за политику источног суседства, познатију као политику проширења, и комесара за спољну и безбедносну политику надлежног и за одржавање дијалога Београда и Приштине. За оба ова ресора номиноване су даме и то са европског истока: за први Марта Кос из Словеније, за други Каја Калас из Естоније. Реч је о искусним политичаркама, али без досад директнијег ангажовања у кључним питањима односа Србије и ЕУ.
КОМЕСАРКЕ БОГАТИХ БИОГРАФИЈА Марта Кос је за место комесарке за проширење, на ком ће заменити Мађара Оливера Вархељија, одабрана на необичан начин. Првобитно је та позиција била предвиђена за њеног сународника Томажа Васела, али се Фон дер Лајенова, у последњи час, одлучила за Марту Кос да би, како је објашњено, повећала број жена у ЕК којих ће у новом саставу бити 40 одсто. Посматрано са становишта европског Запада, и у случају Каласове ради се о преусмерењу, с обзиром на чињеницу да је дуго помињана као кандидат за наследника генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга који ускоро одлази са те функције.
Марта Кос има 59 година и велико искуство у политици, дипломатији и бизнису. У младости се бавила пливањем, наступала је и за репрезентацију Југославије, после студија новинарства радила је на Словеначкој радио-телевизији, па била портпарол владе. Функцију амбасадора обављала је у Немачкој, Швајцарској. Као потпредседница Слободарског покрета (на чијем је челу актуелни премијер Роберт Голоб), пре две године се кандидовала за председника Словеније, али је током кампање одустала од кандидатуре. У словеначкој јавности су се, поводом њене номинације за комесарку, појавиле тврдње да је била доушник југословенске тајне полиције. Она је то одлучно демантовала, истичући да је њена биографија детаљно „прочешљана“ пре неко што је започела амбасадорску каријеру.
Каја Калас је актуелна естонска премијерка позната по јаким антируским ставовима и залагању за проширење ЕУ. Рођена је у совјетској Естонији, 1977. године, у породици прогоњеној од тадашњег репресивног режима. Након распада СССР-а њен отац је био и премијер и европски комесар. Студирала је право и економију и радила као адвокат. Као чланица либералне Естонске партије реформе, изабрана је у Европски парламент, где је била задужена и за односе ЕУ и Украјине. Године 2021, после победе њене Реформске партије, постала је председница коалиционе владе, као прва жена премијер у Естонији. Сад је на прагу да постане прва Естонка, али и прва дама из Источне Европе, на функцији шефа дипломатије ЕУ. Пре две године Естонци су тражили да оде из премијерске фотеље због послова компаније њеног мужа у Русији. Спасао ју је брз прекид тог бизниса. Русија ју је недавно ставила на потерницу због залагања за уклањање споменика војницима Црвене армије на естонској територији.
СРБИЈА И НОВЕ КОМЕСАРКЕ С обзиром на чињеницу да је ЕУ своје проширење, после доста година мировања, поново, макар вербално, уврстила међу приоритете и да не намерава да одустане од посредовања између Београда и Приштине, извесно је да ће и Косова и Каласова, по природи посла, имати интензивну комуникацију и са званичницима Србије.
Аналитичари, углавном, примећују да је за Западни Балкан, ком припада и Србија, добро што комесарка за проширење долази из Словеније „јер њена земља снажно подржава тај процес“, а она „познаје регион и његов темперамент“. Додају да је Марта Кос сигурно боље решење од комесара који би дошао из неке од балтичких земаља, што је дуго помињано као опција. Она за себе тврди да у потпуности испуњава три кључна услова за европског комесара: компетентност, посвећеност ЕУ и независност. „За мене је проширење синоним за ЕУ, а ЕУ је синоним за мир“, нагласила је.
Очекује се да ће Косова чврсто инсистирати на поштовању одавно постављених услова за будуће чланице како се не би догодило да улазницу обезбеде и земље које ЕУ доживљавају више као извор пара и привилегија, а мање као узор демократије с којим треба да се поистовете. Према неким оценама у Бриселу, њен претходник Вархељи је, понекад, више слушао свог шефа Виктора Орбана него ЕП. За Косову се наводи да ће сигурно чврсто остати у оквиру задужења и критеријума које јој буду одредиле Фон дер Лајенова и Каја Калас, као комесарка за спољну политику.
Критичари избора Косове, пре свега они из Словеније, указују да она нема никаквог искуства у европским пословима и да је мало позната изван своје државе што сматрају озбиљним хендикепом.
Кад је реч о односу Каје Калас према Србији, доста је уверења да њен долазак на место шефа европске дипломатије неће олакшати позицију наше земље према ЕУ. Поготово ако она, као изразити русофоб, без много знања о Србији, прихвати резон многих западњака о Србима као малим Русима. Наш бивши министар спољних послова Живадин Јовановић сматра да постављење Каласове за шефа европске дипломатије неће ништа променити кад се ради о односу Брисела према Београду, што укључује и питање Косова и Метохије.
„Стратегија ЕУ ће остати иста, са целом апаратуром притисака и уцена који су и до сада били примењивани на Србију. Та стратегија није само европска већ и америчко-европска, и она је усмерена на увлачење Србије у НАТО, готово силом“, изјавио је Јовановић. Додао је да ће део те стратегије бити и одвајање Србије од традиционалних пријатеља као што су Русија и Кина.
Занимљиво је да су Каласовој већ стигли савети осведочених србомрзаца да према Србији заузме тврђи став, посебно у контексту КиМ. Амерички професор Данијел Сервер, познати албански лобиста, препоручио јој је да се заложи да ЕУ „напусти пропалу политику смиривања Београда“ и да се посвети индивидуалним људским правима, као и суверенитету и територијалном интегритету свих држава Западног Балкана“.
У албанским политичким круговима на тзв. Косову поздрављен је долазак Каласове на место шефа европске дипломатије, а тамошњи медији посебно истичу податак да она, за разлику од свог претходника Шпанца Жозепа Бореља, долази из земље која је признала косовску независност.
Најважнија порука из прве изјаве Каласове након што је увршћена у списак будућих комесарки јесте да „ЕУ мора брзо да се припреми за проширење“. „Не сме да се деси да земља кандидат уради све што је до ње, а ми кажемо да нисмо спремни да је примимо.“ Предложила је да 2030. буде година за проширење.