ДА ЛИ ЈЕ ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА ЕНЕРГЕТСКИ ВАМПИР?

У свету расте потражња и потрошња струје. Да ли ће струје бити довољно да имамо светла, огрејемо се и користимо је за клима уређаје или кување? Не, није у питању (само) лоше стање ЕПС-а, већ се у западном делу света (па и у Србији), а то може да се деси и другде, предвиђа криза снабдевања електричном енергијом. Такође, отпада (е-ђубрета!) је све више, између осталог због е-напретка. О чему је реч?

ГУГЛ на нуклеарни погон? Недавно се појавила вест да је Гугл прва компанија на свету која ће имати сопствене, додуше мале, нуклеарне електране. Наручено је шест или седам мини нуклеарних реактора, а како се помиње у вестима и Мајкрософт и Амазон не могу да се задовоље соларним панелима или ветропарковима, па иду на нуклеарно напајање, узгред троше и све више воде.
Док слушамо приче о потреби за диверсификацијом извора енергије, а однедавно знамо да су нама или и Блекроку потребни соларна и нуклеарна електрана, испоставља се да је на западу и нуклеарна енергија зелена. Зеленија од руског гаса у сваком случају. Зашто ће и у демографски и индустријски посусталој ЕУ расти потребе за новим и значајнијим количинама електричне енергије. Откуда то? Да ли стога што се у Европи гасе термоелектране на угаљ, па понегде и нуклеарке?

ЕВРОПА УНИЈЕ СЕ ГАСИ? Када поменусмо Европу, барем ону Уније, онда се примећује једна необична појава, jер ЕУ у збиру производи, али и троши све мање струје. Њен максимум у количини струје произведен је 2008, и то је било за пет одсто више него 2701 терават сати произведене 2022. године. Већ следеће, 2023. је, према подацима Центра за глобалну енергетску политику на њујоршком Колумбија универзитету, производња електричне енергије додатно опала за још 2,1 одсто, делом и због гашења нуклеарних електрана у Немачкој и Белгији. Сајт посвећен праћењу производње и потрошње струје, Еурелектрик, предвиђа значајан додатни пад производње струје у ЕУ 2024. Истовремено, еврократе, и њихови медији истичу раст удела обновљивих извора у све мањој производњи електричне енергије. Наиме, њихов удео ће 2024, услед драстичног смањења употребе гаса, нафте и угља у генерисању струје, порасти на око 50 одсто произведене, не и потрошене струје. То звучи сјајно, ако не знамо да ЕУ увози близу две трећине потреба за струјом. Дакле, док ЕУ гаси и редукује своје капацитете, она повећава број ветропаркова, који уништавају флору и фауну око себе, смањује површине под засадима винограда и других култура, али поставља соларне панеле. Можда никну и нове, еколошке нуклеарке? Енергетско озелењавање ЕУније иде упоредо са све мањом производњом, еколошком претњом ветропаркова (који дају све више енергије и у САД) и повећаним ослањањем на страну нафту, природни и течни гас и друге изворе енергије.
Једина добра вест је полако ширење концепта агропанела, то јест стављања соларних панела изнад рибњака, пашњака и усева, чиме се смањује површинска температура земље (или у случају рибњака воде), а не спречава пољопривредна делатност. Кина је овде далеко испред европејаца. Али добро, јасно је да ЕУ у сваком погледу стоји све лошије на глобалном плану. Оно што није јасно је како ЕУ мисли да спроводи даљу дигитализацију, ако значајно не повећа производњу, или смањи потрошњу струје у индустрији или грађанству? Зашто, какве везе имају дигитализација и струја?

ДИГИТАЛНО ПРОЖДИРАЊЕ СТРУЈЕ Сједињене Државе стоје и у том погледу много боље од Брисела и осталих зависних територија. Тамо су успели да преокрену вишедеценијски тренд и да од 2019. постану земља извозник, а не више увозник струје. Такозвана фосилна горива (ако су уопште од биљних фосила), тј. нафта, угаљ и природни гас чинили су највећи део енергетске потрошње, али и производње у САД 2023. године. Обновљиви извори, највише биомаса, ветропаркови и хидроенергија, укупно су допринели са 8,2 одсто, а исту количину енергије обезбедиле су и америчке нуклеарне електране. Дакле, највећи део производње енергената добијен је из природног гаса, нафте и угља. Није чудо да производња струје у Америци расте. Они су уз Кину, Јапан и Кореју, шампиони роботике и дигитализације. А где цвета дигитализација, ту су дигитални новац, па и криптовалуте.
Када је биткоин постао тема новинских чланака и разговора, појавио се и низ документараца о великој потрошњи струје потребне за виртуално ‘рударење’ тј. прављење биткоина. Сетимо се, на пример, случаја из 2021. године са коришћењем Спомен куће ђенерала Драже Михаиловића у Ивањици, коју су преступници искористили да би бесплатним приступом струји ‘рударили’ биткоине. У међувремену, потрошња електричне енергије за те потребе је додатно порасла. Процене Кембричког универзитета су да је 2023, само за потребе биткоина утрошено струје колико потроши Холандија, односно 121 терават сати. Процене чувене америчке агенције за оцене кредитне способности, Стандард и Пура, су да је та потрошња достигла и 140 терават сати, док рецимо Аргентина и Украјина потроше по 80-90 терават сати годишње, а чујемо од власти да је у случају Србије потрошња неких 34 терават сати на годишњем нивоу. У међувремену је број виртуелног новца, не само већ познатих валута, попут долара, јуана, евра или рубље које у берзанским и банкарским трансакцијама надмашују надалеко количину стварног, штампаног новца, већ управо криптовалута нарастао, мада оне троше мање енергије од биткоина. О томе, колико се струје, тј. енергије произведене из угља, нуклеарних електрана, хидроелектрана, соларних панела, гасних електрана, ветропаркова… утроши за новац који постоји док има интернета, мало се пише и не говори.
Све то заједно утиче на потребу за већим улагањем и обезбеђивањем нових извора енергије, а последично и поскупљењем рачуна за струју. Да ли то значи да се најављена соларна електрана на југу наше земље, предвиђа за потребе даље дигитализације и четврте индустријске револуције? Струје нема довољно за (иначе посустале) електричне аутомобиле, a приче о смањењу потрошње енергије се причају по УН и ЕУ кулоарима. Да ли и у технокорпорацијама?
Колико струје потроши ИТ сектор на годишњем нивоу?
Бивши директор Гугла, Ерик Шмид је овог месеца рекао да се климатски циљеви ионако неће постићи, па би требало трошити све више на вештачку интелигенцију (не и на људску) и препустити њој да реши проблем климатских промена. Како тренутно стоје ствари?
Америчко министарство енергије је, августа ове године, поновило раније процене да би само потребе база података (које користи и фамозна вештачка интелигенција – ВИ) са садашњих 4 одсто, могле да скоче на 9 одсто утрошене струје у САД до 2030. године. У научном чланку „Манифест за енергетски свестан софтвер“ објављеном 2019. Алсиде Фонсека предвиђа да ће већ 2025. године рачунари и дигиталне комуникације трошити петину укупне светске потрошње енергије. Он указује да потребе за струјом уређаја повезаних са интернетом (фрижидери, рачунари у кући, колима, лап топови… Internet-connected devices) расту за по 20 одсто годишње. Голдман Саксов истраживачки тим, предвиђа да ће до 2030. само вештачка интелигенција трошити барем 200 терават сати годишње (као Аргентина и Холандија заједно). Ако томе додамо рачунаре свих врста и интернет, онда треба додати потрошњу Украјине, Србије, Финске, Норвешке и још неколико држава. Замислимо само да је одржавање интернета на светском плану 2022. захтевало 800 терават сати или 30 одсто укупно произведене струје у ЕУ! Процене су да ће нуклеарна ренесанса до 2025. произвести додатних 302 терават сати, али на светском нивоу. То је оптимистички сценарио, иако је производња нуклеарки била нижа са њиховим затварањем у Немачкој и Белгији. Француска је 2022. и ове године имала такође смањење производње у нуклеарним електранама. Толико о оптимистичким проценама…
Има других, пoтенцијално много већих прождирача струје. Наиме, инфраструктура за вештачке интелигенције прети да далеко надмаши садашње потребе. Предвиђања су да ће западне земље, Русија, Кина и ко већ развија ВИ, само за тренирање вештачке интелигенције (тренутна фаза развоја) морати да се одрекну великог удела произведене електричне енергије, тј. око 9 одсто све произведене струје на свету. Шта ће бити са развијенијим системима ВИ? Да ли би требало да се одрекнемо климе и уличног осветљења, можда и још неких апарата, сушилице за веш… да би ВИ могла да управља свим осталим уређајима, а ми уједно били климатски одговорнији? Одговор на ова питања, при постојећим технологијама и материјалима је – да. Наиме, лабораторија чувеног Масачусетског универзитета (МИТ) је подсетила да би до 2040. године само вештачка интелигенција, не рачунајући потребе интернета, персоналне рачунаре, лап-топове, телефоне и слично, потрошила сву произведену струју на планети. Дакле, људима не би преостало ништа.

ЕУ ПРОИЗВОДИ СВЕ МАЊЕ АЛИ ЗЕЛЕНИЈЕ ЕУ-ропска комисија, повезана тела и еврофанатици разних фела се хвале како ЕУ постиже рекорде у производњи енергије из обновљивих извора. Енергија се користи највише за превоз, струју и грејање. Да, ЕУ бирократе се хвале да су прошле, 2023. године, чак 43 одсто енергије произвели из обновљивиих извора, браво. Међутим, не наводе да производња енергије у тој истој ЕУнији опада из године у годину и да су све зависнији од увоза. Тако се Луксембург хвали да највећи део енергије производи из обновљивих извора, али истовремено увози више од 90 одсто својих потреба. ЕУ је према подацима Евростата, ЕУ статистичке агенције, 2013. увозила 53,9% својих потреба за енергијом, а 2022, 62,5%. Немачка, као све посусталија привредна локомотива је још зависнија од е-унијског просека, па је 2022. увозила 68,6 одсто потребних енергената. Ипак, 2023. године смањена је потрошња струје и уопште енергије (мање индустрије, грејања, осветљења и употребе климе у јавним објектима, превозу…), а производња струје је смањена за 19 одсто, те је удео обновљивих извора енергије порастао за још један одсто. Дакле, производиш значајно мање струје, али мало порасте удео из ветра и соларних електрана и ето успеха. Највећи успех ЕУ ће остварити са даљим падом индустријске производње, укидањем клима уређаја и смањењем минималне неопходне температуре на радном месту на 16 степени. Биће хладно или вруће, зависно од доба године, али ће зато порасти удео добијен из обновљивих извора енергије, ако и то све не оде на дигитализацију.

Е-ЂУБРЕ Како напредује вештачка интелигенција делује да назадује она природна, па се у ери опште забринутости хуманитараца и филантропа за климатске промене и мигранте (не и за жртве рата, или за раднике), праве рекордне количине ђубрета од пластике, али и електронског отпада, тј. е-ђубрета. Е-ђубре? Па зар нисмо у ери зелене енергије и рециклирања?
Најбрже растући удео у отпаду, јесте управо онај који проистиче из дигиталног развоја, од мобилних до рачунара, лап-топова, телевизора, опреме за интернет, кабловску и телекомуникације. Према подацима Института УН за тренинг и истраживање (УНИТАР) 2022. је бачено 62 милиона тона електронског отпада, што је повећање од 82 одсто у односу на 2010. годину. До фамозне 2030. предвиђа се да ће опасти количина рециклираног отпада, са 22 на око 20 одсто, а да ће истовремено количина ове врсте ђубрета порасти на 82 милиона тона.
Шта је са поменутим соларним панелима, који помажу у одрживој производњи струје? Сматра се да се не могу у потпуности рециклирати, тј. не рециклирају се за потребе прављења нових панела, а рок трајања им је 25 година. Тако да, како ствари сада стоје, до 2030, само истрошени панели треба да произведу 4 милиона тона отпада, а до 2050, због повећања броја истих и 200 милиона тона.
А вода? Рад вештачке интелигенције троши све веће количине воде потребне за хлађење опреме. Зато се питање водних ресурса додатно заоштрава. Како приступ пијаћој води постаје све израженији проблем, можда ће се поставити питање: или људи, који су за недоступне елите беспотребне изелице, или њима драга вештачка интелигенција?
Можда је вештачко чудо које се све више користи, а налази се у повоју, интелигентно, али штетно у вези са потрошњом струје, воде и прављења ђубрета. Другим речима, будућност са развијеном вештачком интелигенцијом и свом техничком робом повезаном на интернет би могла да нас врати на коришћење свећа и уљаних лампи за осветљење, додуше, грејања би морали да се одрекнемо (угаљ и дрва отпадају због зелене агенде) осим оног у виртуелној реалности. Све то под условом да радиоактивне печурке огромне висине не почну да се дижу у догледној будућности.