ЗАГРЕЈАНИ КОТАО БЕЗ КОНТРОЛЕ

Ускоро ће се навршити годину дана од почетка рата у Гази – израелског одговора на напад Хамаса на насеобине у јужном Израелу. Неко ко би наслућивао дуготрајност овог рата у данима после напада не би звучао уверљиво. Међутим, одвила се најстарија од свих старих ратних приповести: она о потцењеном непријатељу

Жестина израелског одговара, комбинација изузетне ватрене моћи и савремене надзорне технологије, уз олако и сурово занемаривање последица по цивилно становништво, разорила је почетну борбену структуру Хамаса. Други регионални антиизраелски чиниоци, пре свих либански Хезболах, нису се прикључили општем нападу, те је Израел, суочен са борбама различитог интензитета на неколико подручја.
Међутим, и Израел је потценио истрајност Хамаса и надасве способност ове организације да се реконституише у деловима Појаса Газе из којег би се после изведених операција повлачиле израелске снаге. Хамас не располаже снагама којима је располагао на почетку рата, говорити о његовим батаљонима није много смислено, а ракетни напади на Израел из Појаса Газе постали су реткост. Но и даље представљају релевантни чинилац у овом подручју, држе већи број израелских талаца и релативно вешто користе светску пажњу према патњи палестинског народа као залог свог опстанка.

УБИСТВА ТАЛАЦА И НЕУСПЕЛИ ПРЕГОВОРИ Хамас који није дорастао противнику у непосредном окршају, вешт је у политичкој и медијској борби. Рачуна на међународни притисак против Израела и не на последњем месту двосмисленост америчке подршке Тел Авиву – с једне стране пошиљке америчког оружја Израелу су огромне и насушно важне за вођење рата, но са друге стране политичка подршка Бајденове администрације је ограничена. Демократски председнички кандидат Камала Харис је у свом недавном интервјуу, одмах након изговорене реченице о неупитној подршци САД Израелу, потцртала да се сукоб може окончати само примирјем којим би се разрешила талачка криза, те да би таквом исходу требало тежити (о чему смо писали у претходном броју).
Преговори су се, после више рунди, показали јаловим. Ствари су се додатно закомпликовале када је израелска војска саопштила, 31. августа, да је открила тела шесторо талаца у једном од тунела испод Рафе. Према наводима израелске војске, таоци су „брутално убијени“ недуго пре него што су место на којем су се налазили запоселе израелске снаге.
Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изразио је жаљење због овог догађаја и затражио је опроштај од израелске јавности због неуспеха владе да ослободи таоце. Широм Израела организовани су протести против политике Нетанијахуове владе. Тражи се да се постигне примирје и коначно ослободе таоци. Међутим, иако су протести били масовни, генерални штрајк на који су Нетанијахуови противници позивали није имао нарочито великог учинка. Убиства талаца, после свега, уверавају знатан део израелске јавности да је наставак борбе, упркос широко распрострањеном незадовољству владом, неизбежност.
Изгледи за постизање примирја су минимални, док се, на ширем регионалном плану, настављају повремене размене ватре између Израела и околних противника, у Либану и Сирији. Америчко присуство одвраћа Иран од одмазде. Но дипломатске вести сугеришу да ће у догледно време америчко блискоисточно присуство бити додатно сужено.

АМЕРИКАНЦИ СЕ ПОВЛАЧЕ ИЗ ИРАКА? Попут пијанца коме је управо чаша коју потеже она последња одвија се и повлачење последњих јединица америчке, некада окупационе војске из Ирака. Према извештају који је објавио Ројтерс позивајући се на неименоване званичнике – петорицу Американаца, тројицу Ирачана и још двојицу из других држава, америчких савезника – две стране су се сагласиле о плану повлачења преосталих америчких снага. У Ираку се тренутно налази 2.500 америчких војника док их се још 900 налази у суседној Сирији. Неколико стотина америчких војника требало би да се повуку до септембра 2025. године. Остатак, у Ербилу, у полуаутономној курдској области на северу земље, повукао би се до краја 2026. године.
Договор о њиховом повлачењу из Ирака уследио је после шестомесечних разговора које је иницирао ирачки премијер Ел Судани након што су ирачке паравојне групе које уживају иранску подршку напале америчке снаге стациониране у базама у Ираку. Наиме, према ирачким наводима ракетни напади против Американаца и њихови одговори који се често одвијају без претходног обавештења и сагласности ирачке владе, дестабилизују ионако крхко безбедносно стање у земљи. Ел Судани је назначио да, упркос томе што поштује америчку помоћ, присуство њихових снага магнетски привлачи нестабилности. Према оцени Ројтерса, када буде дошло до обзнане постизања овог договора, то ће постати важан политички успех ирачког премијера који покушава да изгради блиске односе и са Вашингтоном, и са Техераном.

ВРЕЊЕ НА ЗАПАДНОЈ ОБАЛИ У време смањења темпа операција израелских војних снага у Појасу Газе дошло је до повећаног метежа на Западној Обали. Овде су израелске безбедносне снаге у семиперманентном стању антитерористичке операције. Међутим, како су указивали израелски коментатори, попут Сета Францмана, који је критичан према делотворности досадашњег израелског вођења рата, појачавање операција је заправо показатељ јачања утицаја Хамаса и у овој области.
Према званичним подацима, на Западној обали убијено је близу 700 Палестинаца док је више од 5.000 рањено од када је почео рат у Гази. Израелске снаге извеле су недавно опсежну операцију у граду Џенину и тамошњим избегличким насеобинама. У питању је једна од највећих операција израелских снага у области у коју ретко залазе. Сет Францман истиче, позивајући се на анализе доступног фотографског материјала палестинских снага у овој области, да је шверц оружја широко распрострањен, те да је број палестинских бораца у области прилично велики.
Операција у Џенину отпочела је 28. августа. Поред учешћа копнених снага изведени су и ваздухопловни напади на насеља Џенин, Тулкарем и Ел Фараа. Према израелским наводима циљ ових напада је разарање инфраструктуре палестинских милитаната. После повлачења израелских оклопних снага на улицама Џенина из својих скровишта почели су да се помаљају његови становници, пребирајући по рушевинама, бележи „Асошијетед прес“.
На Западној обали, у насељу Беита, израелски војници су убили 26-годишњу америчку држављанку Ајсенур Езги Ејги, која је учествовала на протестима против израелских насељеника на Западној обали. Према извештају „Асошијетед преса“, убијена је када се ситуација примирила после жестоких протеста, односно када није представљала никакву претњу. Израелска војска је убрзо после напада саопштила да прегледа извештаје према којима су војници убили страног држављанина када су отворили ватру „на подстрекаче насилних активности“. Америчка влада потврдила је да је упозната са овим случајем, наводећи да је особа која је амерички и турски држављанин убијена, али нису потврдили да су ватру отвориле израелске снаге.
Истог, 7. септембра, израелске снаге убиле су 13-годишњу палестинску девојчицу Бану Лабум, у насељу близу Наблуса, према наводима палестинских здравствених власти.
Врење у котлу Западне обале односи жртве на свим странама. Тројица Израелаца су устрељена у недељу 8. септембра, на пограничном прелазу између Западне обале и Јордана. Починилац је, према наводима израелских власти, дошао са јорданске стране у камиону и отворио ватру на израелске безбедносне снаге. У размени ватре погинуо је нападач и тројица цивила који су се нашли у близини.
Израелске снаге укључене су у борбе на неколико различитих војишта, међутим, обуздавање ескалаторног насиља је, после Газе, можда најтеже на Западној Обали, где деловање појединаца може да подстакне спиралу насиља коју је тешко обуздати.
На другим странама, тешкашка дипломатија, уз америчку демонстрацију поморског и ваздухопловног присуства, довољна је да спиралу ескалације држи под контролом. Напослетку, Бајденова блискоисточна политика можда неће бити упамћена по нечем се десило већ управо по ономе што се није десило – ратно насиље није се необуздано прелило широм региона.
Но једни другима ће моћи да честитају уколико ствари такве и остану. Јер никаква дипломатска вештина не може да обузда осветољубивог очајника нити његовог садистичког надзорника. И један и други могу бити сићушно зрно – истовремено и виновник и жртва – у олуји која их заједно гута.