ВОЈНИ РОК КАО ВРЕДНОСТ (1.део)

Извлачимо ли поуке из рата у Украјини? Постоје ли војностратегијски разлози за враћање служења војног рока у Србији? Како би се тај процес могао реализовати и да ли би, осим одбрамбених, имао и друге позитивне ефекте, попут социолошких, културолошких, традиционалистичких, па и демографских?

Циљ овог текста, као и два наредна – који чине логичку целину, јесте разматрање постојећих модела војне организације, осврт на наметање нових вредности као главног оружја у светском геополитичком рату где је оружана борба у Украјини само један његов сегмент, али и указивање на паралелност процеса укидања служења војног рока и пада наталитета.

Компоненте војне моћи и мисије војске Суштина сваке регуларне војне силе је њена војна моћ, коју чине три компоненте: физичка, концептуална и морална. Да би нека држава имала спремну војску, она јој у миру додељује мисије и задатке. Прва мисија војске увек је одбрана од оружаног угрожавања споља и остварује се реализацијом задатака одвраћања и одбране територије, акваторије и ваздушног простора.

Стратегијски, операцијски и тактички правци У геопростору сваке државе постоје зоне у којима се у рату изводе борбена дејства, што су у суштини стратегијски правци састављени од више операцијских и тактичких праваца. Одбрана земље од оружаног угрожавања споља врши се затварањем тих праваца који од државне границе изводе ка дубини територије ради заштите важних демографских, војних, политичких, привредних и других центара. У складу са проценама за одбрану земље дефинишу се мере из домена физичке, концептуалне и моралне компоненте војне моћи и врше се правовремене и свеобухватне одбрамбене припреме. За разматрање су, у контексту теме, значајни операцијски правци. На њиховим прилазима с делова територија суседних држава дефинишу се концентрацијске просторије са процењеним капацитетима. За сваки операцијски правац сагледавају се границе, просечна дубина и ширина, капацитет, тактички правци, десантне просторије стратегијског и оперативног значаја, препреке, преграде, ослонци итд. Процењују се циљ дејства нападача, главни објекат напада, узастопни објекти, главни и помоћни правци напада, тежиште одбране, евентуални стратегијски значај правца за целокупно ратиште и сл. Разматрају се и рељефне и друге карактеристике земљишта, у смислу њиховог утицаја на борбена дејства, као што су водотокови и погодна места њиховог преласка, уздужне и рокадне железничке и друмске комуникације и сл. Аутору је одмах након почињања Специјалне војне операције било јасно у чему је стратешка грешка Украјине у одлуци да уђе у рат, у начину одбране сопствене територије и извођењу борбених дејстава. При анализи дешавања у зони извођења Специјалне војне операције уочено је да украјинска страна, као прокси снага НАТО-а, није узела у обзир бројна питања из области одбране, па ће она у даљем због тога бити размотрена.

Ешелонирање снага и средстава Према плановима одбране у мирнодопско време дуж операцијских праваца врши се правовремено ешелонирање снага и ратних материјалних резерви што подразумева формирање готових снага, које се састоје од мирнодопских команди и јединица и њихово размештање на поменутим правцима. Тај тзв. мирнодопски ешелон извршава задатке из прве, као и осталих мисија војске, при чему, са аспекта времена реаговања, може имати различите степене борбене готовости. Сви мирнодопски састави при угрожавању државне територије споља, уједно су и језгра ратних јединица са мобилизацијском готовошћу ради формирања ратних јединица и поседања адекватним снагама зоне одбране дуж операцијских праваца. Уз мобилизацију истовремено се врши расељавање снага и ратних материјалних резерви у простору, након чега према плановима одбране следи концентрацијски развој за одбрану земље. Мирнодопски састави код војски земаља које су прокламовале неутралност и имају обавезно служење војног рока, деле се, условно речено, на два степена класификације. Код састава првог степена класификације проценат мирнодопског бројног стања у односу на ратно може варирати, али се начелно креће између 30 и 40 одсто. То су готове снаге правовремено ешелониране дуж операцијских праваца.

Мирнодопски ешелон Јединице војске, у које нису урачунати рочни војници у периоду обучавања за војноевиденциону специјалност – дакле, у првом периоду обучавања – представљају тзв. мирнодопски ешелон (готове снаге) и његова основна намена је прихватање првог удара при оружаној агресији споља. Такође, мирнодопски састави првог степена класификације у мобилизацији представљају и језгра за формирање ратних јединица. За разлику од првог степена, састави другог степена класификације немају мирнодопске јединице, већ само команде ратних јединица и минималан број људства неопходног за извршење мобилизације, при чему се проценат њихове заступљености у миру изражава једноцифреним бројевима. Након мобилизације и концентрацијског развоја њихова улога је такође поседање зона у захвату операцијских праваца ради одбране која се изводи у јединственим оперативним и стратегијско-оперативним саставима.

Модели мирнодопских војски Свака држава, са аспекта људских ресурса, политичком одлуком опредељује се за модел мирнодопске војске на коме ће заснивати своју одбрану. У савременом свету препознају се: модел комбинације рочног и професионалног састава и модел професионалног састава. Који ће од ова два нека држава одабрати, зависи од тога да ли се определила за неутралност, или за чланство у НАТО-у. О овом питању постоје и изузеци, попут Грчке која због несугласица с Турском – чланицом истог војног савеза – има обавезно служење војног рока и војску већу од уобичајених стандарда, и Србије, која има модел професионалног састава, а прокламовала је војну неутралност. Украјина је, у овом контексту, занимљива за разматрање, па ће и о томе бити више речи.

Модел комбинације рочног и професионалног састава Овај модел је карактеристичан за неутралне земље, мада, како је већ поменуто, постоје и изузеци. Модел комбинације рочног и професионалног састава неформално називају народним крвотоком јер обезбеђује интензивнију повезаност народа и војске. Уколико нека држава прокламује неутралност, она мора имати оружану силу која ће кроз систем тоталне одбране бити у стању да заштити њен територијални интегритет, што се не може постићи без тзв. обуке становништва, односно обавезног служења војног рока. Циљеви војног рока су оспособљавање, извршавање задатака одбране у саставу готових снага у миру и служење у резервном саставу ради одбране земље у рату. Важно је напоменути да је у моделу комбинације рочног и професионалног састава најрентабилнији однос у коме професионални војници чине до трећине мирнодопске војске, док су највећи део састава војници на служењу војног рока. По овом моделу у ратним условима војска има и војнике из резервног састава, мада се они у појединим ситуацијама могу ангажовати и у миру као допуна до пуне мирнодопске формације, односно као активна резерва.

Ратна војска Једна од најважнијих карактеристика модела комбинације рочног и професионалног састава јесте омогућавање континуиране попуне и подмлађивања ратне војске ради њеног вишеструког нарастања у мобилизацији. Тиме се обезбеђују услови за тоталну одбрану, која уз све поменуте припреме, подразумева и планирање и извођење герилског начина ратовања, као крајњег облика одсудног отпора. По овом моделу војнотериторијални органи, у складу са потребама попуне ратних јединица, регрутима одређују војноевиденциону специјалност и упућују их на одслужење војног рока, где се обучавају у мирнодопским јединицама. Након обуке, у складу са војностратегијским проценама, могу бити, или отпуштени, или наставити са служењем у готовим снагама, у тзв. мирнодопском ешелону. Након отпуста сваки ислуженик добија ратни распоред у ратној јединици и од тада се војници у резерви повремено и периодично позивају на обуку, чиме се, између осталог, образују и војни колективи који при мобилизацији већ постоје као изграђене, хомогене и компактне целине, са чврстом унутрашњом структуром. И о овом питању уочава се да је Украјина преласком на НАТО стандарде направила крупне пропусте који су резултирали, између осталог и великим губицима. Бројни таласи мобилизације у Украјини, који су више личили на рације, нису били у духу система одбране неутралних земаља, већ им је сврха углавном била хитна попуна због великих губитака.

Борбени морал рочне војске Код модела комбинације рочног и професионалног састава борбеном моралу војске придаје се велики значај и он има веома важну одбрамбену функцију, што укључује и често потцењивану васпитну компоненту и вредновање традиција у пуном смислу речи. Због некритичке и лаичке наклоњености професионализацији војске, многи данас потцењују значај моралне компоненте војне моћи. Она је, осим склоности ка наглим променама, за разлику од друге две компоненте, одувек била једина непознаница за непријатеља и најважнији преовлађујући фактор у борбеним дејствима. Према војводи Петру Бојовићу, који се о том питању позивао на Наполеона, моралној спреми припада три четвртине успеха у рату, а само четвртина материјалној спреми.

Модел професионалног састава Карактеристичан је за земље чланице НАТО-а и примењује се у условима колективне безбедности. Код њега је у миру војнички састав по правилу професионалан, мада, као што је наглашено, има изузетака. Број тих изузетака у последње време нагло се увећава па ће поменуто правило у геополитичком светском рату који увелико траје ускоро ишчезнути, јер код најмање десетак земаља чланица НАТО-а, или је убрзано враћен обавезни војни рок, или се та опција озбиљно разматра (узгред речено, разлог за овако (не)очекивану промену је убрзано трошење украјинских људских ресурса, па се приступа припремама наредних контингената бораца за нове вредности). Овај модел, веома хваљен у лаичком јавном дискурсу – без разумевања његове суштине, неформално називају експедиционим и у њему је војска у знатној мери отуђена од народа. У односу на претходни, он држави не обезбеђује неутралност, мада постоје изузеци попут Србије, која је неутрална земља са професионалном војском. У Србији постоји могућност добровољног служења војног рока, пре свега ради одржавања поменуте везе народа и војске. Међутим, постојећи контингент тих војника на годишњем нивоу не омогућава потребан степен подмлађивања ратне војске, самим тим и њено дугорочно постојање и зато је од изузетне важности одлука о враћању обавезног војног рока. Уколико се сагледају јавно доступни подаци о бројним стањима ратних војски бивших југословенских република и Албаније, с једне, и Србије, с друге стране, који су приближно исти, може се закључити да Србија у протеклих 13 година није била непосредно угрожена од стране суседних земаља. Иначе тај укупан број припадника ратних војски приближан је бројном стању мирнодопске Војске Србије и Црне Горе пре отпочињања реформе система одбране почетком двехиљадитих.

Морал професионалне војске У професионалној војсци нема једног од најважнијих садржаја обуке карактеристичног за служење војног рока и одбрану неутралне земље – моралног васпитања. Занимљиво је да често, уз неаргументовано и нестручно залагање за професионализацију, њени заговорници тврде да морал војсци није потребан. Уз већ поменуто укидање префикса „борбени“, данас се појам борбеног морала војске често пежоративно и злонамерно доводи у везу са комунистичком идеологијом. Код модела професионалног састава моралу војске се не придаје пажња на традиционалан начин, јер се прелазак са модела комбинације рочног и професионалног војничког састава врши уз обавезно прихватање нових, западних вредности.

Украјински модел У Совјетском Савезу био је обавезан двогодишњи војни рок (у морнарици три године). Након осамостаљивања Украјине задржан је обавезни војни рок у трајању од 12 месеци (у морнарици 18). Тада се отпочело и с постепеним увођењем професионалних војника, што је био почетак конфузије система са којим ће земља 2022. године ући у рат. Војни рок је укинут 2013. године и у Оружаним снагама су остали искључиво професионални војници. Овде је важно нагласити да су професионалци у моменту укидања војног рока чинили 60 одсто укупног мирнодопског бројног стања, што указује да се већ тада радило о недовољном регрутном контингенту у односу на површину земље и број становника Украјине, јер, како је већ наглашено, у моделу комбинације професионалног и рочног састава број војника на одслужењу војног рока мора бити најмање два пута већи од броја професионалних. Из тога може да се закључи да Украјина 24. фебруар 2022. године – уз задејствованих 200.000 војника – није дочекала са потребним бројем већ формираних ратних бригада, као и да није правовремено извршила расељавање, општу мобилизацију и концентрацијски развој. После руског заузимања Крима 2014. године Украјина је вратила војну обавезу од 18. до 25. године, које се претходно одрекла на основу стандарда НАТО-а и тада су извршена три таласа делимичне мобилизације ради попуне јединица које су изводиле борбена дејства у Донбасу. Тиме су од 2014. до 2015. године украјинске Оружане снаге са 130.000 нарасле на 250.000 припадника. Са ангажовањем мобилисаног људства престало се 2016. године јер је у то време дошло до учесталих појава избегавања служења, са преко 1.000 кривичних поступака који су због тога вођени. Председник Владимир Зеленски је 1. фебруара 2022. објавио да ће у наредне две године војни рок сукцесивно бити укинут ради преласка на модел професионалног војничког састава, где би број дотадашњих рочних војника био надомештен новопримљеним професионалцима. То је такође указивало на погрешан курс којим је Украјина ишла и на проблем у коме ће се наћи. Такво опредељење било је стратешка грешка коју у условима дефицита квалитетног официрског кадра – кога иначе не трпе НАТО интегративни процеси – при извођењу борбених операција и иницијативе коју је руска страна непрекидно наметала, као и трпљења огромних губитака, Украјина није могла исправити. После 24. фебруара 2022. донет је закон према коме сви мушкарци између 18 и 60 година могу бити позвани у Оружане снаге, при чему је тада и осуђеницима омогућено да учествују у рату. Уз то, све време је и женама било омогућено служење у Оружаним снагама. Украјина, која упркос настојањима и обећањима није постала чланица НАТО-а, у потпуности је прешла на стандарде Алијансе, а у припремама за тотални рат са једном од великих сила није применила неке од најважнијих мера обавезних за неутралне земље. Може се претпоставити да је у последњој деценији бројно стање украјинске ратне војске знатно смањено и да је тежњом ка новим стандардима и са више системских и коренитих промена, Украјина разграђивала сопствени систем војне обавезе, спуштајући тиме ниво оперативне способности својих Оружаних снага, а у исто време спремајући се за рат против Русије.

Наставак у наредном броју