ВАЖНО ЈЕ ПОЧЕТИ

Редовно служење војног рока као кључни фактор безбедности Србије

Мале државе, каква је Србија, респектабилну војну силу као фактор одвраћања могу обезбедити само редовним служењем војног рока. Према изјавама државних званичника, чини се да су створени услови и да смо близу дефинитивне одлуке покретања овог процеса

Најјачи удар на безбедност Србије је својевремено перфидно спроведен када је тадашња (поданичка) власт, према инструкцијама западних саветника, „замрзла“ редовно служење војног рока и уништила инфраструктуру и логистику која је за то неопходна. Актуелна власт, уз велике напоре, покушава да неутралише ту стратешку подвалу. Мале државе, каква је Србија, респектабилну војну силу као фактор одвраћања могу обезбедити само редовним служењем војног рока. По изјавама државног руководства, чини се да су створени услови и да смо близу дефинитивне одлуке покретања овог процеса. Јер дошли смо у ситуацију да имамо респективно оружје, али немамо довољан број обучених људи и посада за његово ефикасно коришћење. Професионална војска, без обзира на врхунску обученост, није довољна снага за одбрану Србије, а проблем формирања и попуне ратних јединица није могло да реши добровољно служење војног рока без обзира на популаризацију и стимулацију добровољних регрута. Ту слабост већ су запазили они који нам не мисле добро, и војне претње према Србији су све израженије.

КОНЦЕПТ ТОТАЛНЕ ОДБРАНЕ Савремени ратови показују, без обзира на страховиту ватрену моћ балистичких и крстарећих ракета, дронова и далекометне артиљерије, да се простор не брани, нити се осваја, без потребног броја добро обучених и наоружаних војника. Зато је најава „одмрзавања“ редовног служења војног рока одлична вест за безбедност Србије. У овом тренутку није најважније како ће то бити организовано и спроведено – важно је почети, почетак је увек најтежи, иако не треба сумњати у анализе експертског тима који ради на осмишљавању програма обуке и прорачуну потребног времена. На креирању и пропагирању ове идеје, не само кроз релевантна документа него и медијским наступима, највише се ангажовао наш чувени генерал Милорад Ступар, оснивач легендарне 72. специјалне бригаде, који има и знања и искуства стечена на високим командним дужностима у миру и у рату, да с другим експертима проучи све светске моделе из ове области, како би предложили најбоље решење за Србију. Као најбољи, одабран је концепт тоталне одбране, а он подразумева комбиновану војску коју чине професионални део и активна и пасивна резерва. Тиме се бројно стање војника под оружјем у Србији, који су сваког тренутка спремни за борбену употребу, драстично мења у позитивном правцу. Поред професионалног дела ту ће бити увек доступан велики број војника на обуци, који могу бити употребљени у складу са степеном реализације основне војне обуке. Имамо више од 50 касарни које су оспособљене да већ у марту приме 10.000 регрута. Војни рок ће трајати два и по месеца, и сада траје полемика да ли је то довољно. Као што је речено, важно је почети а касније се систем, обука и њено трајање може кориговати и унапређивати.

ОДБРАМБЕНЕ МОГУЋНОСТИ ЗА ТРИ КОПЉА ВИШЕ За време овако замишљене обуке сваки војник би научио да користи оружје које му је поверено, да увежба дужности у вези са својом специјалношћу, и да схвати своје место и улогу у оквиру вода и чете. По завршеној обуци војник може да потпише уговор да би био распоређен у активну резерву своје територијалне ратне јединице. Активни резервиста не би боравио у касарни, али би константно био на располагању својој јединици. За то би примао новчане принадлежности а виши степен обучености постизао би кроз редовне вежбе. Уговоре о активној резерви биће могуће потписати и са институцијама цивилне заштите и јединицама МУП-а. Такви резервни војници биће одлично обучени, увек у тренажи и годинама ће бити у јединици са истим људима што има своје предности. Наравно, они који не приступе активној резерви биће пасивна резерва и знаће свој ратни распоред у складу са специјалностима и потребама. Одлука о редовном служењу војног рока, како је то рекао председник Србије Александар Вучић, донеће се ускоро, већ 20. октобра, а када током идуће године заживи, ништа више неће бити исто: одбрамбене могућности Србије порашће за три копља.