СНАЖНО ЈАЧАЊЕ КИНЕСКО-АФРИЧКЕ САРАДЊЕ 

Кинеске инвестиције у афричке земље, вредне више од 50 милијарди долара, и милион нових радних места на Црном континенту, у три наредне године могли би да означе прекретницу у економском развоју Глобалног југа 

У Пекингу нису прошле недеље без разлога Форум кинеско-афричке сарадње означили као најважнији дипломатски догађај одржан последњих година у том граду. На самиту шефова држава или влада Кине и афричких земаља, приређеном у оквиру поменутог форума који је окупио невероватних 3.200 учесника, донете су одлуке које би, током наредних неколико година, могле кључно да утичу на развој Глобалног југа, а тиме и на кључне геополитичке економске односе у свету. 

МУЊЕВИТ УЗЛЕТ САРАДЊЕ КИНЕ С АФРИКОМ Нарочиту пажњу светске јавности привукло је присуство председника Комисије Афричке уније Мусу Факија Махамата. Афричка друштва, упркос безбедносним и економским изазовима с којима се неке од тамошњих држава суочавају, све чешће се окрећу идеји афричког јединства као кључном услову за економски узлет некада колонизованог континента, али и кључној гаранцији да се крваве историјске епизоде експлоатације тог континента више неће репризирати.
Већина афричких држава управо у сарадњи с Кином, али и с Русијом, види могућност за наставак економског узлета, ослобођеног колонијалних и неоколонијалних стега. Томе у прилог говоре статистички подаци о сарадњи коју, већ деценијама, са Црним континентом остварује Кина. 
За протекле 23 године, дакле од почетка новог миленијума, вредност спољнотрговинске размене Кине и Африке увећана је са мање од 100 милијарди јуана, односно око 14 милијарди долара, на чак 1,98 билиона јуана. Просечна годишња стопа раста спољнотрговинске размене Кине и Африке у овом столећу износила је 17,2 одсто. Само од јануара до јула ове године, вредност спољнотрговинске размене Кине и Африке увећана је за 5,5 одсто, на 1,19 билиона јуана, достигавши свој историјски максимум.
Поменимо национални железнички пројекат у Етиопији, вредан око четири милијарде долара, захваљујући ком је изграђена пруга од Адис Абебе до Џибутија, преко које је унутрашњост Африке добила приступ мору, па улагања у инфраструктуру Кеније, такозвана зелено-бела поља у Гани, енергетске и инфраструктурне пројекте у Нигерији, затим улагања у финансијски и инфраструктурни сектор Јужне Африке, изградњу железнице у Танзанији (пројекат СГР) и рударске пројекте у Замбији. Иако различити извори наводе различите податке, процењује се да је Кина у Африку од почетка овог века уложила између 200 и 300 милијарди долара. 
Имајући у виду да простора за даље ширење обострано корисне сарадње има још доста, на пекиншком самиту усвојена је Декларација о заједничкој изградњи кинеско-афричке заједнице са заједничком будућношћу и Акциони план за наредне три године. Према речима кинеског председника Си Ђинпинга, Кина ће у долазећем трогодишњем периоду афричким земљама осигурати 360 милијарди јуана, односно 50,7 милијарди долара финансијске подршке и отворити милион радних мета, што представља знатно убрзање кинеских инвестиција. 
Говор Си Ђинпинга на поменутом самиту Кину је коначно дефинисао као најпоузданијег развојног партнера Африке и њених народа. Кинески афрички план не доноси само добре или још боље статистичке показатеље, раст тамошњих економија и животног стандарда. Кина Африци и свету кроз Декларацију о заједничкој изградњи кинеско-афричке заједнице са заједничком будућношћу и поменути акциони план нуди конкретну потврду потпуно новог концепта међународне економске и политичке сарадње која подразумева немешање у унутрашње послове партнерских земаља и обострану корист. 

СНАЖАН ОДЈЕК ОБЕЋАЊА КИНЕСКОГ ЛИДЕРА Шакел Ахмад Рамаи, извршни директор Азијског института за истраживање и развој еко-цивилизације у Пакистану, назвао је говор Си Ђинпинга трачком наде за афричке људе у тешким временима, свакако имајући у виду да неоколонијални Запад неће тако лако одустати од Африке, односно од историјског вектора утврђеног вишевековном колонијалном политиком. 
„Кина је спремна да помогне Африци конкретним програмима и финансијским средствима без икаквих обавеза или предавања“, рекао је Ахмад. Он је додао да је акциони план партнерства осмишљен тако да буде инклузиван и да поштује различитост у погледу система управљања, култура и преференција, осигуравајући да се све афричке нације узимају у обзир и поштују у партнерству. 
Алекс Вајнс, директор програма за Африку у истраживачком центру „Чатхам хаус“, похвалио је 10 приоритетних области акционог плана, који обухватају здравство, пољопривреду, запошљавање и безбедност, рекавши да су све ове области веома важне за Африку. Михаел Борхман, бивши генерални директор за међународне послове немачке савезне државе Хесен, рекао је да је импресиониран речима председника Сија да „пријатељство између Кине и Африке превазилази време и простор, превазилази планине и океане и преноси се кроз генерације“. „Један од основних разлога зашто је Кина толико цењена у Африци је узајамно поштовање“, рекао је Борхман. „Бивши председник Чада то је изразио прикладним речима: Кина се према Африци не понаша као свезнајући учитељ, већ са према њој односи са дубоким поштовањем. И то се у Африци веома цени“, додао је он. 
Тарек Саиди, главни уредник часописа „Екхааб“ из Туниса, рекао је да је модернизација чинила значајан део Сијевог „афричког говора“, наглашавајући снажно усредсређење Кине на то питање. „Кинеска модернизација је изграђена на узајамној помоћи, солидарности и заједници, у оштрој супротности са западним моделом, који је укорењен у колонизацији и индивидуализму. Говор је позвао на унапређивање модернизације, која садржи разноликост и инклузивност, за које мислим да су од великог значаја, јер одражавају универзалне вредности човечанства“, рекао је Саиди, наглашавајући да ће иницијатива „Појас и пут“ извесно бити повезана и у синергији са „Агендом 2063“ Афричке уније, са циљем да се подстакне нови облик модернизације који је праведан и правичан.
Дениз Истикбал, економски истраживач у Фондацији за политичка, економска и социјална истраживања у Турској, рекао је да се Кина у партнерству са Африком фокусира на узајамно корисну сарадњу, којом увози природне ресурсе из Африке и извози прерађену робу назад на континент. 

ДА ЛИ ЈЕ АФРИКА ШАНСА И ЗА СРБИЈУ? Кинески концепт сарадње са афричким земљама могао би да буде прилика за обнову српске, некада снажне и запажене, грађевинске индустрије. Тешко је замислити да би кинески партнери, који према Србији негују беневолентан, али и практичан став, били против укључења српских компанија у неке од будућих пројеката, под претпоставком да Србија некако изнедри довољно ефикасне и довољно велике властите компаније које би биле спремне да се укључе у тако нешто. 
Утолико пре, сарадња Кине са Африком и нови концепт који Кина нуди нама не би требало да буду ни далеки ни страни. О томе свакако треба размислити изван маргина новинског текста.