САД улажу 1,6 милијарди долара у антикинеску пропаганду

Представнички дом Конгреса убедљивом већином усвојио предлог закона (XR 1157) који предвиђа могућност да Стејт департмент и УСАИД огромним свотама новца подстичу сузбијање „злонамерног утицаја“ Пекинга

Судећи по расположењу обе партијске фракције у Представничком дому Конгреса САД, Вашингтон не намерава да мења подривачку димензију приступа Кини. Прошле недеље Конгрес је са 351 гласом „за“ и свега 36 „против“ (нису гласала 43 конгресмена) усвојио предлог закона XR 1157. Овај закон предвиђа могућност да Стејт департмент и нама сасвим добро знани УСАИД, током наредних пет година, издвоје чак 1,6 милијарди долара у медијско сузбијање „злонамерног утицаја“ Пекинга. Како сузбијање „злонамерног утицаја“ Пекинга изгледа у пракси, протеклих деценија могли смо да видимо на примерима напада које су, уз подршку са Запада, годинама изводили ујгурски терористи, покушајима организовања насилних демонстрација у Хонгконгу, оспоравању или покушајима сузбијања кинеског суверенитета на Тибету и Тајвану, као и очигледном спиновању светске јавности у вези с кинеским инвестицијама.
Укратко, Стејт департмент и УСАИД ће остати у прилици да и даље „субвенционишу“ медије и невладине организације широм света чији је циљ дисквалификација НР Кине и нарочито њених економских резултата. Критичари овакве политике САД, којих има и који више не ћуте, истичу да је посреди огромна потрошња која два пута надилази оперативне послове телевизије Си-Ен-Ен.
„Уколико буде усвојен овај закон, то би представљало велико повећање федералне потрошње на операције међународног утицаја. Иако је тешко збројити сву потрошњу на операције утицаја САД у свим агенцијама, главно координационо тело за напоре САД у информисању, Глобални центар за ангажовање Стејт департмента, има годишњи буџет мањи од 100 милиона долара“, истиче у ауторском чланку, објављеном на порталу „Риспонсибл стејтскрафт“ Маркус Стенли, директор студија на Квинсијевом институту за одговорну државу. „Најважније је то што XR 1157 не садржи никакав захтев да финансирање страних медија од стране америчке владе буде транспарентно за грађане страних земаља (иако постоји захтев да се грантови пријаве одређеним одборима америчког Конгреса). Стога је могуће да би се програм, у неким случајевима, могао користити за субвенционисање тајних антикинеских порука на начин сличан начину на који је Русија оптужена да тајно финансира антиукрајинске поруке утицајних америчких медија. Такве антикинеске поруке могле би да покрију широк спектар политичких питања у страним земљама. Дефиниција ’малигног утицаја’ у предлогу закона је изузетно широка. На пример, програмска средства би могла да подрже сваки напор да се истакне ’негативан утицај’ кинеских економских и инфраструктурних инвестиција у страној земљи. Или би могла да финансирају политичке поруке против кинеских извођача, који су укључени у изградњу луке, пута или болнице, на пример, као део иницијативе ’Појас и пут’ широм света“, упозорава Маркус Стенли.

ДОКУМЕНТ О ВИЗИЈИ Стенли, при томе, упозорава да би „неке димензије америчких информационих операција могле да буду тајне и да ће бити тешко добити потпуну слику о пуном опсегу како оне изгледају на терену“. Он истиче да „документ о визији“ из 2021. године, посвећен психолошким операцијама и цивилним пословима из Прве команде специјалних снага у Форт Брегу, даје фасцинантан увид у ту врсту америчких операција. „Документ пружа студију случаја (или ’конкурентну вињету’) о томе како би интегрисани напори да се супротставе кинеском утицају могли изгледати у измишљеној афричкој земљи Наруву. На вињети, чланови тима за цивилне послове специјалних снага примећују билборд са сликом луке и кинеским словима. Убрзо утврдивши да Кинези улажу у нову дубокогазну луку у Наруву, 8. група у Форт Бреговом центру за информационо ратовање, задужена за психолошке операције, ради са локалним и америчким владиним партнерима како би одмах развила кампању утицаја ради дискредитовања кинеских активности“, наводи Стенли.
Документ који Стенли цитира пружа нам даље увиде у сценарио поступања америчких оперативаца, укључених у ову врсту психолошког рата, чије контуре лако можемо да препознамо и у деловању америчких медија у Србији. Према поменутом документу, односно сценарију, кампања утицаја оснажује центар за информационо ратовање да у координацији с локалним партнерима америчке владе распламса што дугорочнија трвења између радника и кинеских корпорација. За свега неколико дана, протести подржани од Одреда за операције специјалних снага „Алфа“ (CFT’s ODA – Special Forces Operations Detachment Alpha) избијају око кинеског пословног штаба и њихове амбасаде у такође измишљеној престоници Нарувуа – Ајуби.
„Истовремено, кампања посредством друштвених медија, предвођена поменутим центром за информационо ратовање осветлила је ’контроверзу‘. Суочена с комбинованом пропагандном кампањом и интензивним радничким немирима, кинеска компанија је принуђена да одустане од планиране луке“, наглашава Стенли.
Он нам предочава да поменута „вињета“, односно сценарио поступања америчких снага за психолошка дејства, обухвата читав холивудски сценарио у хипотетичкој Ајуби. Сценарио, наиме, као епилог изнете врсте пропагандних дејстава предвиђа упад америчких специјалних снага у канцеларије кинеске компаније, одузимање нацрта за луку и представљање читаве ствари као кинеске завере за постављање ракета дугог домета које би биле претња за САД и пловидбу америчких бродова. „Ова студија случаја илуструје екстреме које информациони рат може да досегне. Али, наравно, то је измишљено, а већина операција које се финансирају да би се супротставиле кинеском утицају биће далеко свакодневније и мање кинематографске. Заиста, неке ће, вероватно, изгледати слично активностима које је америчка влада огорчено осудила када су их стране владе финансирале у америчком цивилном друштву, као што је куповина друштвених медија или финансирање организација“, наводи Стенли.
Он упозорава да ће последице оваквих напора америчке владе учинити да амерички протести против сличних активности страних влада изгледају лицемерно, а било какво „органско“ противљење кинеском утицају у самим САД изгледало би, у исто време, као прикривено финансирана пропаганда владе САД, а не као истински израз локалне забринутости.
„Други проблем, који покреће предложени закон, јесте могућност да се антикинеска пропаганда, финансирана овим програмом, врати у амерички медијски простор и утиче на америчку публику, без икаквог откривања првобитног извора финансирања. Заштите од циљања америчке владе на домаћу публику су већ слабе, а оне заштите које постоје готово је немогуће спровести у умреженом свету у којем су информације у другим земљама само једним кликом удаљене од америчке публике“, наглашава Стенли.
„Лако је замислити да се страни медији, које финансирају САД, користе као доказ у домаћим дебатама о међународној улози Кине, или чак да буду нападнути гласови унутар САД који се залажу за другачији поглед на Кину у односу на онај који пропагирају јастребови владе САД. Током Трамповог председавања Глобални центар за ангажовање Стејт департмента, који је вероватно прималац многих од ових средстава, подржавао је нападе на америчке критичаре Трампове политике према Ирану. Недавно су конзервативци у Конгресу тврдили да се тај центар залагао за цензуру конзервативних гласова који се не слажу с Бајденовом спољном политиком“, упозорио је Стенли, додајући да је усвајање законског предлога XR 1157 само „снимак“ политичке културе у Вашингтону која не види ризик за вредности и интересе САД, када се упушта у истоветне тајне активности у другим земљама.

НЕД У СРБИЈИ Поменути новчани износ не обухвата приватне фондације и програме Националне задужбине за демократију (НЕД). Кинеска влада је ове године објавила документ у ком је изнела податке о делатности НЕД-а у иностранству, укључујући Србију. У документу је наведено да је НЕД ангажовао и плаћао српске НВО у координацији са огранком Си-Ен-Ена у Србији, како би биле фабриковане лажне вести у вези с Кином и њеним пројектима.
Ноторни пример специјалне операције америчких снага за пропагандна дејства, описане у студији коју нам је предочио Маркус Стенли, представља случај „Линглонга“, где је почетна вест о вијетнамским радницима који станују у лошим условима врло брзо прекована у „вест“ о трговини људима коју спроводи приватна кинеска компанија. Када је вијетнамска влада, која је проверила читав случај вијетнамских радника у Зрењанину, 19. априла 2022. известила канцеларију УН у Женеви да поменути вијетнамски радници нису били жртве трговине људима и да треба избегавати закључке на основу непроверених извора, то у Србији дословно нико, осим недељника „Печат“, није пренео.
Слично је било и с медијском операцијом спиновања, када је, уочи прошлих избора у Србији, друштвене мреже преплавила, до душе рециклирана лажна вест од пре три године, да кинеска компанија, у чијем је власништву смедеревска Железара, не плаћа утрошену електричну енергију и да је највећи дужник ЕПС-а. Простом провером списка дужника ЕПС-а лако је било утврдити да је вест лажна, односно да је највећи дужник Железара Смедерево а. д. у стечају, дакле друго правно лице, које је постојало до 2016, тј. до године у којој је кинеска компанија преузела постројења Железаре Смедерево, али не и дуг настао пре њеног доласка.
Када је аутор ових редова једном „угледном“ познанику скренуо пажњу да је олако поделио лажну вест, одговорио је да је вест можда лажна (накнадно се уверио да јесте), али да свакако одсликава стање у Србији. О овој врсти информативног Стокхолмског синдрома, као нуспроизводима специјалних медијских дејстава, наука ће се свакако тек бавити, а дотле је драгоцено препознати лажне информације и што више сазнавати о њиховом пореклу.