Одбројавање до председничких избора у САД

Још једна дебата и још један атентат

Чак и за оне који верују да се историја понавља ово је било пребрзо: низ догађаја је отпочео дебатом председничких кандидата Доналда Трампа и Џоа Бајдена у Атланти, у Џорџији, 27. јуна, наставио се атентатом на Трампа у Батлеру, у Пенсилванији, 30. јула, потом дебатом с Камалом Харис 10. септембра у Националном уставном центру у Филаделфији у Пенсилванији и још једним атентатом на бившег шефа Беле куће у његовом голферском клубу у Вест Палм Бичу на Флориди 15. септембра

Немамо разлога да верујемо да је Трамп сујеверан, али уколико јесте, требало би добро да размисли да ли ће се појавити на трећој дебати, о којој се још преговара. Било како било, понављање низа истоврсних догађаја овога пута није било фарсично: дебата председничких кандидата била је уобичајен телевизијски политички програм, без превеликих обрта и већих изненађења. Бројни посматрачи оценили су да се Камала Харис боље држала, те да је Трамп повремено губио контролу. Прва испитивања јавног мњења после дебате не показују нарочити утицај, што је и очекивано, карте су углавном подељене, а борба се сада води на терену око привлачења неодлучних да уопште изађу на гласачка места или правилно попуне своје гласачке листиће за гласање на даљину.
Први детаљи о атентату који су постали доступни јавности у време писања овог чланка (пре подне, 16. септембар) указују да су агенти америчке тајне службе отворили ватру на особу која је уперила пушку сличну калашњикову АК-47 са оптичким нишаном на Трампа, док је овај играо голф на једном од својих терена. Осумњичени за атентат је Рајан Весли Рут, 58-годишњак с дубоким отиском на друштвеним мрежама и познатом криминалном прошлошћу.

СВЕ ИСПОЧЕТКА Дебату двоје председничких кандидата посматрало је 67 милиона људи, што је 16 милиона више у односу на ТВ дуел Трампа и Бајдена, наводи „Гардијан“. Догађај је преносило 17 различитих телевизијских мрежа, према подацима компаније „Нилсен“. Највише гледалаца кабловске телевизије дебату је пратило преко „Фокс њуза“ (око 9,1 милион). Забележена је повећана гледаност међу млађом публиком и публиком средње животне доби.
Расправа је очекивано отпочела економским темама – забринутошћу америчких гласача због високих трошкова живота. Шта кандидати мисле како би Американци одговорили на старо питање: да ли вам је боље него пре четири године. Камала Харис је ту говорила о свом програму „економије могућности“ или „економије добрих прилика“ која би била усмерена на побољшање положаја средње класе (о обрисима овог плана видети чланак у броју 824) оптужујући Доналда Трампа да је посвећен корпоративним интересима, а не интересима средње и радничке класе.
Трамп је образлагао своју царинску политику: према његовим речима, царинска политика ће коначно онемогућити друге државе да робе САД, што тобоже чине већ 75 година. У питању је тема доста сложенија од уобичајеног карикатуралног медијског приказа. Наиме, критичари, било они из супарничке странке или они који су либерално или либертаријански економски оријентисани, упућују да би увођење царина само повећало цене америчким потрошачима.
Међутим, то је питање које захтева потанко емпиријско испитивање, и не да се разрешити указивањем да би царинске трошкове произвођач могао да придода својој цени. Отворене су могућности супституције увоза другим увозом, те се, на крају, царине могу посматрати и као потајна субвенција домаће производње. Свеукупно, реч је о питању које ће због све заоштренијих трговинских и не много бољих политичких односа између САД и Кине бити релевантно без обзира ко буде предводио америчку извршну власт од почетка наредне године. „Када сам био на власти, имао сам царине и нисам имао инфлацију. Погледајте, сада имамо ужасну економију због инфлације – која је заиста позната као разарач земаља. Она разбија земље. Имамо инфлацију какву је мало ко видео раније. Вероватно најгору у историји наше земље. Били смо на 21 одсто. Али то је прилично великодушно с обзиром на то да су многе ствари 50, 60, 70 или 80 одсто скупље него што су биле само неколико година раније“, оценио је Трамп економску ситуацију у Америци.
Потом се устремио на питање масовне илегалне имиграције, нешто што се нашироко сматра за највећу слабост Бајденове администрације, и последично кампање Камале Харис. Било је ту и неких бизарних момената. Спомињања усељеника из Хаитија у градић Спрингфилд у Охају, где су наводно крали кућне љубимце становника како би их јели. Само тих неколико реченица било је довољно да друштвене мреже буду преплављене сликама мачака генерисаних алаткама заснованих на вештачкој интелигенцији које се приклањају Трампу као свом спаситељу. Од свега што је изречено током дебате хаићански усељеници изазвали су највећу медијску пажњу.
Било је током и после дебате и нелојалног медијског извештавања и не баш неутралног „проверавања чињеница“. На пример, у вези с хаићанским имигрантима Трамп је споменуо 20.000 усељеника, док су га медији исправили да је посреди 12 до 15 хиљада. Спрингфилд у Охају има свега педесетак хиљада становника.
Незадовољство многобројних америчких грађана масовном имиграцијом не проистиче из прецизних података нити зависи од неких дијететских навика усељеника већ од темељне друштвене и економске промене која се дешава противно њиховом расположењу (и гласању): усељеници, овога пута с Хаитија, не само што брзо преобликују демографску ситуацију једног градића већ су и нелојална конкуренција на тржишту рада. Усељеници захваљујући програмима различитих агенција добијају многе облике финансијске помоћи што послодавцима омогућава да им понуде ниже наднице у односу на Американце. Међутим, укупан доходак, када се укључе и споменути облици помоћи, може бити већи од укупног дохотка америчког радника. Рачуноводствено посматрано, амерички порески обвезници овде субвенционишу сопствену нелојалну конкуренцију на тржишту рада. Није чудно да овакав положај, чак и када није најјасније политички артикулисан, изазива велико незадовољство.
Но Харисова је знала жестоко да узврати. Целокупан свој наступ остварила је као супротстављање „повратку на старо“ уз доскочице које су понекад знале да избаце Трампа из равнотеже. То јој је донело благо преимућство. Један амерички новинар бележи да наступ Харисове у кампањи показује да њено избегавање да даје опширне интервјуе можда не проистиче из немогућности да на питања даје кохерентне одговоре већ што би садржај тих одговора био превише идеолошки оптерећен за неодлучног гласача који се налази у близини политичког центра. Други пак указују да је Харисова кандидат какав изборни штаб само пожелети може: особа без чврстих идеолошких опредељења или политичких наума, која је вољна да у јавност изнесе оно што „фокус групе“ маркетиншких стручњака оцене да одзвања у гласачевом уху.
Напослетку, Харисова је уживала и извесну наклоност медија током ове дебате. Умерено конзервативни правни стручњак Џонатан Тарли указао је у колумни да су новинари били ситничави приликом испитивања Трампових навода док су Харисову пуштали да изнесе бројне непрецизности, па и очигледне неистине. Указао је на неколико неравноправних третирања тврдњи једног и другог кандидата. Једна тврдња коју понављају присталице Харисове јесте да је стопа криминала опала за време Бајденовог мандата. Међутим, према истраживању Министарства правде, дошло је до наглог скока стопе криминала: број забележених насилних злодела порастао је 37 одсто, силовања за 42, пљачки за 63 одсто и насилних дела која су починили странци за 61 одсто у односу на 2020. годину.
Утицај појединачног догађаја тешко је прочитати у истраживањима јавног мњења, иако су бројна спроведена после дебате. Стиче се општи утисак да је Харисова на националном нивоу благо увећала предност, но када се у обзир узме маргина грешке и уобичајена разлика између предности демократског кандидата на националном нивоу и резултата по савезним државама које одабирају изборнике, закључак је сличан као и пре дебате: разлика је премала за одређивање изразитог фаворита. Посебно јер нови догађаји не престају да изненађују.

ЗАР ОПЕТ? У Палм Бичу агент америчке Тајне службе приметио је како из жбуња вири нешто што подсећа на пушчану цев, недалеко од места где је Доналд Трамп играо свој голферски меч, извештава „Асошијетед прес“. Агент је отворио ватру а наоружана особа је побегла остављајући на лицу места оружје, оптички нишан и „гопро“ камеру, наводи шериф округа Палм Бич Рик Бредшо. Наоружана особа пришла је на око 200 до 250 метара од Трампа.
Полиција је убрзо ухапсила осумњиченог Рајлија Веслија Рута. Судећи према до сада доступним медијским извештајима, Рут је био дубоко укључен у коментарисање политичких прилика на друштвеним мрежама. Наводно је учествовао у кампањама прикупљања добровољаца за украјинску војску. Последњих година, у својим објавама, исказивао је огорченост према Трампу и подршку за председника Бајдена, односно потпредседницу Харис. Регистри бележе 19 мањих новчаних донација, укупно 140 долара од 2019. до сада, за „Ект Блу“, акциони политички комитет који подржава демократске кандидата.
Долазио је у сукоб са законом: 2002. осуђен је за илегално поседовање оружја у Северној Каролини. Јавно доступне објаве о политичким ставовима (профил на Иксу је брзо суспендован) показују крајње необичну мешавину: подршку Трампу 2016, подршку Тулси Габард уочи избора 2020, потом Бајдену и Харисовој, оспораване тврдње да је учествовао у прикупљању добровољаца за одлазак у Украјину и бројне друге теме.
Да ли је овде посреди била нека шира политичка завера, још једна омашка служби безбедности или само случај акутног тровања политиком на друштвеним мрежама вероватно ће бити боље разјашњено током наредних неколико дана.