Нека Исток слави!

Шта су показали избори у бившим немачким источним покрајинама ДДР, те да ли је власт спремна да устукне пред победником или је у току опака операција изоловања АфД?

Ноћ изборне победе најоклеветаније странке у скоријој политичкој историји Немачке наметнула се као нова мерна јединица стања слобода у земљи која се заклиње у демократију. Источни Берлин. У просторија АфД-а присталице и гласачи пред великим екраном будно прате нове пресеке с бирачких места, славодобитно констатујући да се с победом АфД-а назире и заокрет немачке политике. У њиховој перспективи промене не значе преврат, неонацизам и екстремизам, како им малициозно учитавају Сорошеви медији, већ спас посрнуле привреде, пад инфлације, очување породице, суверенитета и националних интереса. Када су у 18 часова изашле прве пројекције изборa у Тирингији и Саксонији, зачуло се гласно скандирање.
Слика делује уобичајено и не захтева додатне описе атмосфере, али ови људи, обични грађани, гласачи и носиоци суверенитета опасани су живим штитом немачке полиције. Наиме, преко 500 чланова Антифе обећава Кристалну ноћ. Полиција их не растерује, већ својим присуством привидно брани право гласача на избор.

ПОТРЕС ПОЛИТИЧКОГ СИСТЕМА АфД је на регионалним изборима одржаним у недељу, 1. септембра, освојила 32,8 одсто гласова у Тирингији, повећавши свој удео гласова за скоро десет процената у односу на 2019. годину. Странка је забележила сјајне резултате и на изборима у суседној покрајини Саксонији, где је заузела друго место са 30,6 одсто, што је три бода више у односу на изборе одржане пре пет година.
Др Кристин Бринкер, представница парламентарне групе АфД Берлин у Представничком дому Берлина, прва је званично изнела резултате гласања: „Мислим да слободно можемо говорити о апсолутној изборној победи АфД-а.“
Завидан резултат Саре Вагенкнект није прешао очекиваних 20 посто, а „семафор“ коалиција, по њеном мишљењу, овим резултатима је коначно и мртва.
Како објаснити чињеницу да две немачке савезне државе на чијим изборима је могло да гласа тек нешто око осам одсто немачких бирача имају снагу да уздрмају цео постојећи политички систем?
У изборном смислу, цела Источна Немачка (16 милиона) мања је од највећег региона Немачке Северне Рајне – Вестфалије (17 милиона).
Историјски гледано, упркос уједињењу 3. октобра 1990, Западна и Источна Немачка никада нису уживале исти статус. Пензионер у Минхену и након 34 године од уједињења има већу пензију него онај у Дрездену. Гласајући за АфД, Немци у Саксонији и Тирингији нису желели само да исправе ову грешку. Као и у остатку Немачке, и у овим регионима, гласачи бирају крај бизарне имиграционе политике која је срозала унутрашњу безбедност на најниже могуће гране. Ако томе додамо и поскупљење енергената услед санкционе политике, те висину цена станова и невеселу будућност млађе генерације – резултати су показали оштар помак удесно, будући да је и ЦДУ десног центра заузела прво место у Саксонији (31,9%) и друго у Тирингији (23,6%).

ШОЛЦ НА ПОТЕЗУ ИЛИ ГЛАСАЊЕ О ПОВЕРЕЊУ Резултати АфД могли би се назвати спектакуларним будући да је главни ток медијске машинерије и буквално „млео“ свако слово Алтернативе за Немачку, стигматизујући њене присталице као чланове страшне екстремне деснице. Десило се супротно њиховим очекивањима.
Незадовољство бирача владајућим партијама условило је пораст антиестаблишментских, популистичких политичких снага. Недавно основана левичарска националистичка партија Савез Сара Вагенкнехт (БСВ) нашла се испред партија лево-либералног естаблишмента и заузела треће место у Саксонији (11,8%) и Тирингији (15,8%).
Социјалдемократе (СПД) освојиле су 7,3% гласова у Саксонији и 6,1% у Тирингији. Зелени су за длаку прешли цензус од пет процената потребног за улазак у парламент у Саксонији, али су у Тирингији морали да се суоче са 3,2 процента. Пораз либералне ФДП је антологијски – ниједно место ни у једном од два парламента. Резиме је следећи – популистичке партије, као и ЦДУ, која је последње три године у опозицији, профитирале су на неспособности левичарске владе да се избори са миграцијама, високим трошковима живота и енергетском кризом.
„Сада би било време да канцелар Олаф Шолц затражи гласање о поверењу како би се омогућили нови избори“, коментарише познати немачки публициста Дитер Штајн, издавач „Јунге фрајхајт“.

КАКО ИЗИГРАТИ ВОЉЕ НАРОДА Фокус на антиимиграционе партије изоштрио је и талас напада миграната ножем и убиство три особе од стране сиријских терориста. Показало се да ништа мање важан од миграционе политике није и однос према Украјини. Гласачи АфД-а и Савеза Саре Вагенкнехт сматрају да је време да се прекине спонзорисање рата и да улога Немачке у овом сукобу треба да буде миротворачка.
Копредседавајући АфД-а Тино Крупала након проглашења резултата избора рекао је да воља бирача мора довести до промене политике. Он је нагласио да АфД има у рукама мандат да управља Тирингијом. Но да ли ће владајућа коалиција и странке-привесци прихватити или изиграти вољу грађана?
Победа АфД-а је факат, али и са импозантним бројем гласова странка се налази у санитарном коридору, окружена губитницима и лоше пласираним политичарима који, упркос притисцима грађана, не желе савез са најбољим. Уместо с природним савезницима, ЦДУ, по речима генералног секретара странке Карстена Линемана, неће правити коалицију са АфД. У Тирингији то би значило да ЦДУ мора да се удружи са три левичарске странке да би добила већину: Шолцовим социјалдемократама, Савезом Сара Вагенкнехт и Левицом. У овој констелацији упитно може бити учешће БСВ с обзиром на став везан за наоружавање Украјине.

КАМЕН У ЦИПЕЛИ ЕСТАБЛИШМЕНТА Након објављивања прелиминарних резултата у Тирингији, Левица је поновила да ће ући у коалицију са било којом странком естаблишмента под условом да нађу дипломатско решење за рат у Украјини и постављање америчких ракета средњег домета у Немачкој. За „семафор“ коалицију тешки су услови. Странке естаблишмента жуља још један камен у ципели. Наиме, АфД држи више од трећине места у парламенту Тирингије што значи да може да блокира одлуке које захтевају двотрећинску већину, попут именовања судија уставног суда.
„Дојче веле“ констатује да АфД, као најјача политичка снага, има право да бира председника државног парламента, што је функција с великим овлашћењима. Председник даље може да именује и разрешава кључне државне службенике, као и да одбије потписивање закона, чиме практично може блокирати њихово ступање на снагу.
Ништа веселија ситуација за владајућу коалицију није ни у Саксонији, где је ЦДУ била у владајућем савезу са социјалдемократама и Зеленима. Овај формат сада је неодржив и као излазна стратегије намеће се сарадња са БСВ. Када је реч о Сари Вагенкнехт, захваљујући антимиграционој и антиратној политици, она ће обезбедити себи место у парламентима две источнонемачке државе.
Уколико жели да види своје кандидате на власти, Кречмера у Саксонији и Воигта у Тирингији, ЦДУ би морала да редефинише свој однос према црвеном и зеленом концепту.

ИГНОРИСАЊЕ ПРОКАЗАНИХ Какве год комбинаторике буду у игри, једно је сигурно – немогуће је игнорисати трећину бирача па били они по оцени владиних медија и „Ossis“ (погрдни израз за људе из Источне Немачке). Чињеница да је реч о људима који не гласају из протеста већ уверења, додатно онеспокојава власт. Колико год били гласни повици, они се, супротно логици медијског спиновања, не расипају, већ множе. Толико грађана немогуће је ућуткати, иако ће, по наопаким законима, црвени и зелени бројати више министара и државних секретара него бирача.
Безусловна победа АфД-а у Тирингији и друго место у Саксонији, одмах иза ЦДУ десног центра, показала је да су се све клевете о екстремистима обиле политичком естаблишменту о главу. Заправо десило се супротно. Уместо да их престраве, они су, посебно млађу генерацију, гурнули у загрљај АфД-а. Само у Тирингији, 37 одсто бирача од 18 до 24 године дало је подршку странци.
Странка је такође добро прошла у категорији младих од 25 до 34 и 35 до 44 године, освојивши 34% гласова.
На питање шта је било пресудно да дају свој глас АфД-у, 36 одсто гласача је навело имиграцију, а 35 одсто њих – криминал и безбедност. Одговор је био очекиван. Силовања, напади ножем и терористичке акције припадника мигрантске заједнице – тужна су немачка свакодневица.

ПРОБЛЕМ НИСУ МИГРАНТИ ВЕЋ БИРАЧИ Катина Шуберт, заменица лидера крајње левице која управља државом Тирингијом у савезу са социјалдемократама и Зеленима последњих десет година, то види овако – миграције нису проблем већ млади људи који гласају за АфД. Мршаво оправдање за историјски пораз – пад странке са 31% на 13% у Тирингији и са 10% на 4,5% у Саксонији.
Социјалдемократе (СПД), које су добиле само 7,3% и 6,1% гласова у Саксонији и Тирингији, мање брине сопствени промашаје, а више резултати АфД-а. У том духу, канцелар Шолц позива главне странке да формирају владу без „десничарских екстремиста“. Неуверљиво образлаже предлог: АфД „оштећује Немачку, то слаби економију, дели друштво и уништава углед наше земље“.
Један од његових коалиционих савезника у „семафор“ коалицији у Берлину, либерални ФДП је добацила до мизерних 1% у обе државе, а њен лидер Кристијан Линднер је резултате назвао дебаклом за све коалиционе странке (укључујући и Зелене, који нису успели да уђу у парламент Тирингије). 

НИКО С ПОБЕДНИКОМ? Прихватање пораза није лака ствар. Позив колидера АфД-а Тина Крупала упућен осталим странкама да се укључе у разговор – виси у ваздуху. Одговор не стиже ни из једне партије.
ЦДУ као најприроднији савезник АфД-а одбацио је коалицију у страху да би мејнстрим медији могли да је прогласе „расистичком“ странком. ЦДУ, која је након Англе Меркел склизнула улево, прихватила је многе аспекте „воук“ идеологије која покреће политички дискурс у земљи. Савез Сара Вагенкнехт, која се прошле године одвојила од крајње левице која је заступала „воук“ идеологију и радикалну зелену агенду, уместо да се фокусира на права радника и пензионера могла би да се удружи са АфД-ом. Иста антимиграциона и антиратна платформа за Вагенкнехтову очито није довољно добар разлог за приступање савезу. Са 11,8% освојених гласова у Саксонији, и 15,8% Тирингији, односно трећим местом у обе државе, Сара се попут ЦДУ дистанцирала од АфД-а.
Математика је следећа, уколико АфД буде искључен из свих облика сарадње, ЦДУ, другопласирана у Тирингији, мораће да удружи снаге не само са социјалдемократама већ и са БСВ-ом или странком Левице, или са обе странке. Проблем је што је странка десног центра до сада одбијала било какву сарадњу с Левицом. И Левица и БСВ су наследници Комунистичке партије Источне Немачке, и свако придруживање ЦДУ и дословно диже косу на главама бирача.
Мало већи простор за деловање ЦДУ има у Саксонији. Државом од 2019. управљају десни центар, СПД и Зелени, али те три странке немају довољно места у парламенту за одржавање коалиције. ЦДУ-у је потребна бар још једна партија – БСВ или Левица да би могла да уђе у игру. У противном Зелени би могли бити замењени Савезом Саре Вагенкнехт.

АКО ЈЕ ХЕКЕ ХИТЛЕР, ДА ЛИ ЈЕ САРА СТАЉИН? Без обзира на исход постизборних комбинација, покушај спречавања АфД-а да преузме власт и игнорисање воље трећине свих бирача имаће штетне политичке последице по све главне странке. Пред Саром Вагенкнехт је избор: или ће репризирати случај француских избора, и ући у неприродну коалицију са неистомишљеницима, или ће сачувати своју изворну политику.
Ужарена атмосфера није добра за коначне закључке. Од изборног земљотреса још подрхтавају не само Дрезден и Ерфурт већ и Берлин. Десило се нешто до сада незамисливо. Први пут странка коју је Савезна канцеларија за заштиту устава означила као „доказано десничарско екстремистичку“ добила је највише (Тирингија) или скоро највише (Саксонија) гласова, док је БСВ успела да уђе у парламент за нешто више од шест месеци након оснивања.
Да ли је време да ствари назовемо правим именом? Није ли АфД са толико гласова –народна странка? Да ли победа народне странке гарантује и преузимање власти или у накарадној поставци одлуку донесе стратези, а не бирачи? Коначно како објаснити бирачима на истоку републике да победа траје колико и славље, али да не значи и безусловно партиципирање у власти победника.
С друге стране, поражени морају да се суоче с тим да снажна мобилизација и висок одзив бирача потврђују да грађани Немачке показују склоност размишљању у већој мери него што то претпоставља естаблишмент.
Згрануто се питају како су „Ossis“ уопште могли да победе. Желите ли евентуално објашњење? Нема на чему: О исходу саксонског и тириншког гласања одлучивало се не само у Шкеудицу и Мајсену, не само у Сулу и Милхаузену већ и у Солингену и Манхајму. Бирачи кажњавају лошу политику са фаталним последицама у демократији са лошим изборним резултатима. А ево како овај феномен тумачи главна уредница ЗДФ-а Бетина Шаустен: Избори се могу поредити са инвазијом немачког Вермахта на Пољску, јер их везује исти датум – 1. септембар.
Иста би могла да одговори на питање ако је Хеке налик Хитлеру, да ли ће Вагенкнехтова бити проглашена новим Стаљином?
О тријумфу поражених и поразу победника још је рано говорити. Чињеница да је Немачка згазила своје бираче не обећава добре сценарије. Ипак, реч је о људима који показују знатну склоност ка размишљању. Власт би морала да рачуна на ову чињеницу.