ИЗНУЂЕНО ПОЈЕФТИЊЕЊЕ ИМАЋЕ СЛАБ ЕФЕКАT

фото: Н.МАНДИЋ

Једино системско и дугорочније решење јесте укидање ПДВ-а држави од 10 одсто на прехрамбене и 20 одсто на непрехрамбене производе које статистика сврстава у тзв. минималну потрошачку корпу и смањење трговачке марже на пет, односно 10 одсто за те две групе статистички одабраних производа

Реални ефекат изнуђеног појефтињења неколико десетина прехрамбених и производа кућне хемије је временски ограничен на само два месеца и има ефекат „покривалице“ за многе негативне и драматично тешке околности у нашем друштвеном и политичком животу.
Сваки прехрамбени производ чија је цена нижа од цене килограма „живе мере стоке“ од којих се наводно производе је нутритивно и здравствено врло симптоматичан, јер та цена не покрива ни набавку сировине већ само ценовно нижих супститута – на пример соје уместо меса.
Једино системско и дугорочније решење јесте укидање ПДВ-а држави од 10 одсто на прехрамбене и 20 одсто на непрехрамбене производе које статистика сврстава у тзв. минималну потрошачку корпу и смањење трговачке марже пет, односно 10 одсто за те две групе статистички одабраних производа.
У репроцелини „од њиве до трпезе“ потребне су бројне системске мере за побољшање економског положаја пољопривредних мањих газдинстава до величине поседа од пет хектара у равничарским и до 10 хектара у брдско-планинским подручјима: од укидања пореза на катастарски приход, преко умањења доприноса за ПИО и здравствено осигурање за 50 одсто, до менторске помоћи пољопривредних саветодаваца за удруживање пољопривредника и њихово укључивање у сектор прераде.
Будући да предстоји израда нове Стратегије развоја пољопривреде за период 2025. до 2035, њу треба да раде најбољи стручњаци које предложе њихова стручна удружења, а не партијски идолопоклоници, док се у њеном садржају морају навести и минимална средства и структура њихове намене која из државног буџета морају да се обезбеде и за пољопривреднике у сразмерном износу, као и за стране инвеститоре.
Најзад, Јавна расправа о предлогу те стратегије мора да се води не само у Београду, Новом Саду и Нишу већ и у другим руралним подручјима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *