ИЗЛОГ КЊИГЕ

Коста Чавошки
ЉУДСКА ПРИРОДА У ПОЛИТИЦИ
Катена мунди

У овом делу аутор нас води кроз дубоке и комплексне анализе људске природе у контексту политике. Са изузетном ерудицијом, аутор разматра филозофске и историјске перспективе, од хришћанских учења до античке хеленске мисли и модерних теорија. Истражујући идеје Томаса Хобса, Никола Макијавелија и других мислилаца, Чавошки показује како су концепти добра и зла, као и антрополошки песимизам и оптимизам, обликовали политичке системе кроз векове. Књига „Људска природа у политици“ представља неизоставно штиво за све који су заинтересовани за политичку филозофију и историју, као и за оне који желе да разумеју дубље механизме и унутрашње покретаче политичких догађаја и одлука. Књига „Људска природа у политици“ Косте Чавошког истражује темељне аспекте људске природе и њихову улогу у политичким односима. Чавошки, један од најистакнутијих српских мислилаца, у овој студији пружа детаљан преглед како људска природа обликује и одређује политичке процесе и односе. Чавошки истиче да је људска природа у основи непроменљива. Током векова, људске страсти, жеље и страхови остају константни. Ово је основа на којој се граде политичке теорије и праксе, од античких времена до данас. Аутор детаљно разматра како се ти исти аспекти манифестују у различитим историјским и културним контекстима. У књизи се наглашава како непроменљиви елементи људске природе утичу на развој политичких процеса. Чавошки анализира различите историјске примере, показујући како људски карактер и природа обликују политичке одлуке и догађаје. Овај приступ пружа читаоцима јединствену перспективу на улогу индивидуалних и колективних особина у политици. Књига се такође бави односом између морала и политичке власти. Чавошки истражује како су политички лидери кроз историју користили и злоупотребљавали моралне норме да би оправдали своје поступке и одржали власт. Ова анализа пружа дубоке увиде у етичке изазове с којима се суочавају лидери и друштва.

Никола Гиљен
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ЗАСТАВЕ
Дерета

Изузетно мало простора посвећено је заставама, поготово средњовековним, у нашој научној литератури која се бави историјом графичких комуникација и примењене графике. У књизи „Српске средњовековне заставе“ Николе Гиљена ова тема први пут је разматрана на целовит и свеобухватан начин. Аутор у потпуности обрађује изглед и порекло свих седам српских средњовековних застава за које сигурно знамо да су постојале (од којих су само три сачуване и у физичком, материјалном облику), али се темељно бави и свим другим српским заставама тога доба, које су нам познате из разних домаћих и страних средњовековних извора – писаних, сликаних, материјалних (новац, печати, архитектура и сл.)… У овој књизи аутор се опширно бави не само заставама с територије средњовековне Рашке него и онима с територија других српских средњовековних земаља, Зете, Босне, Херцеговине и Дубровачке републике, као и заставама страних владара и држава, на пример, Венеције и Угарске, које су истицане на територијама српских средњовековних земаља као заставе сизерена. Ова књига Николе Гиљена значајан је допринос истраживању српске средњовековне хералдике и вексилологије као дисциплинâ у оквиру српске медијевалне графичке комуникације и примењене графике, те стога може послужити и као приручник уметницима из разних области у будућим реконструкцијама српског средњовековног вексилолошког наслеђа за потребе уметничких дела, као и филмских и телевизијских остварења.