ИЗЛОГ КЊИГЕ

Мајкл Вуд
ПРИЧА О КИНИ
Лагуна

Историја Кине обједињена у јединственој књизи која пружа увид у прошлост ове светске суперсиле и испитује њен данашњи значај. Мајкл Вуд је пропутовао Кину, најдуготрајнију државу на свету, уздуж и попреко како би испричао узбудљиву приповест пуну обрта, невероватне креативности и дубоке људскости која се протеже хиљадама година у прошлост. Узимајући у обзир нова, узбудљива археолошка открића, књига започиње од најранијих династија, зачетка кинеске државе и темеља кинеске културе из Конфучијевог времена. Вуд посебну пажњу поклања раздобљима и темама које историчари данас поново анализирају, као што су ренесанса за време династије Сунг и сјајна научна открића које је то доба изнедрило. Аутор истражује сусрет са Западом, опијумске ратове, све оно што се догађало до средине двадесетог века да би пружио јасан и целовит приказ друштвених прилика у Кини након 1949. године. Уз разматрање кризе из 1989. засноване на недавно разоткривеним поверљивим документима Вуд приказује и друштвени поредак под управом председника Си Ђинпинга. Све те приповести испреплетане су са историјском позадином и пишчевим путописима. „Прича о Кини“ је незаобилазно штиво о најинтригантнијој и најмоћнијој држави на данашњој светској позорници.

Марија Јововић
БЛАГОЈЕ ЈОВОВИЋ – СРПСКИ ХЕРОЈ У ВУЧЈОЈ ЈАЗБИНИ
Прометеј

Готово осамдесет година након завршетка Другог светског рата недовољно су афирмисане чињенице које говоре о мрежи колаборација и заштита коју су нацисти и усташе имали током избегавања заслужене казне. У многим случајевима, подржале су их несврстане земље; у другим случајевима заштиту су пружале државе попут САД (које су кооптирале нацистичке научнике и чак их укључиле у НАСА). У најсрамнијим случајевима, Ватикан је заташкавао њихове активности. У среду, 5. августа 2020. године, у Земуну у улици Благоја Јововића постављена је плоча на којој се налази следећи текст: Благоје Јововић (1922–1999) пуцао је 10. априла 1957. године у Буенос Ајресу у Аргентини у Анту Павелића, вођу хрватских усташа, који је руководио геноцидом почињеним над Србима током Другог светског рата. У недостатку судског процеса и законске казне, Благоје Јововић, уз помоћ неколико пријатеља, правду је узео у своје руке и извршио атентат, од чијих је последица Павелић касније и умро. На тај начин, Благоје је симболично задовољио правду и осветио стотине хиљада Срба који су невини страдали од усташа Независне Државе Хрватске.

Дирк Ошман
ИСТОК: ЗАПАДНОНЕМАЧКА ИЗМИШЉОТИНА
Прометеј

Шта значи то када се некоме намеће идентитет Истока? Идентитет који се сматра одговорним за пораст цепања друштва? Када му се приписују атрибути популизма, мањкавог разумевања демократије, расизма, теорије завера и сиромаштво? Дирк Ошман у својој књизи која отвара очи да се Запад више од 30 година после пада Берлинског зида још увек дефинише као норма, а Исток као изузетак од ње. Нашим медијима, политиком, привредом и науком доминирају западнонемачке перспективе. Ошман поентирано осветљава како ово одбацивање Истока штети немачком друштву и иницира дебату која је била одавно потребна. У свом лично обојеном, гневном тексту лајпцишки германиста Дирк Ошман указује да хитно морамо променити нешто на својој конструкцији Истока. Тек тада ће нам успети да постигнемо стабилан баланс у демократији као политичком систему и друштву као социјалној творевини.

Питер Менделсенд
ДОСТАВА
Службени гласник

Истински оригинално дело Питера Менделсенда о достављачу, који бесомучно окреће педале не би ли освојио пет звездица и, можда, слободу. У неким земљама, понекада, дешавају се лоше ствари, а понекада срећнији становници тих земаља добију прилику да побегну и потраже уточиште у другој земљи – земљи која је можда и сама на путу да јој се деси нешто лоше. У равнодушној вреви неименованог града бивши становник једне такве земље ухваћен је у замку. Шта год да је био код куће, он је сада достављач: припадник нове и невидљиве радничке класе који окреће педале свог бицикла са помоћним погоном пробијајући се кроз саобраћај и надајући се пристојној напојници и оцени од пет звездица. Може ли наш јунак избећи гнев свог Супервизора, освојити девојку и постати нешто више од бедног најамника? Да ли из тог шкрипца у који је упао има излаза? Има ли за њега хепиенда? Ко о томе одлучује? И ко прича ову причу, уосталом?

Михајло Пантић
РОМАН О ЦИБУЛКИ
Српска књижевна задруга

Према речима Гојка Божовића, приче у књизи „Роман о Цибулки“ су хроника једног маргиналног живота. Пометен и одбачен на рубове егзистенције, хранећи се мрвицама живота и расположивим количинама пива, Пантићев Цибулка, један од јунака наших дана, оличење је губитника. Спомен некадашње краткотрајне боксерске славе и животне улоге остао је у причи и варљивим сећањима, али, објективно, тај спомен више није у њему, нити је Цибулка више његов израз. ,,Постајући бивши човек, Цибулка је престао да буде некадашња боксерска узданица. Постао је старац с једва нешто више од педесет година. Сведен на милостињу и на хладну собу новобеоградске уџерице, која само што није пала као жртва времена и транзиционе џентрификације, он тоне у пиво и сажаљење, у трајање без наде, у дане без исхода, у механичко понављање једних истих искустава властите егзистенције, забележио је поред осталог Божовић у предговору ове књиге. Цибулка је један од многих с Новог Београда, и нико међу њима. Он је један од оних који баш због тога што немају изузетну судбину постају судбине за књижевност. У тим судбинама, пустим и празним, нађе се понеко зрно смисла и понеко зрно догађаја. И једно и друго, и смисао и догађај, у тим пропламсајима заслужују и захтевају причу. На темељу те приче указује се Цибулка и настаје роман о њему, венац прича у чијем је средишту, први пут издвојен, поменути пензионисани боксер, неизлечиви алкохоличар, шампион у испијању пива, човек маргине, маргина сама.

Антонио Табуки
РЕКВИЈЕМ
Дерета

У овом очаравајућем и евокативном роману, Антонио Табуки води читаоца на снолико путовање у Португал, земљу за коју је дубоко везан. Ту је провео дуги низ година као директор Италијанског културног института у Лисабону. „Реквијем“ је написан на португалском. У граду Лисабону, приповедач има заказан састанак у подне поред реке Тежо. Схвата да је дошло до неспоразума око времена налажења те је остављен да чека. Како се дан одвија, има много неочекиваних сусрета – са младим наркоманом, дезоријентисаним таксистом, чуварем гробља, мистериозном Изабелом и духом покојног великог песника Фернанда Песоа – сваки сусрет се одвија између маште и збиље. Делом путопис, делом аутобиографија, делом фикција, „Реквијем“ је омаж Португалији и његовом народу, као и опроштај од прошлости.