ДВА ВАЖНА ПОТПИСА РУМЕНА РАДЕВА

Председник Бугарске, упркос противљењима из ЕУ и Савета Европе, као и отпорима у земљи, потписао закон о забрани ЛГБТ пропаганде у школама, а потом и расписао ванредне парламентарне изборе за 27. октобар, седме за последње три године

Бугарски председник Румен Радев потписао је указ којим је означен почетак примене измена Закона о предшколском и школском образовању којима се забрањује ЛГБТ пропаганда у предшколским одељењима и школским учионицама. Тим потезом он је показао да није попустио под притиском из Брисела и Стразбура да то не учини, али је, истовремено, додатно подстакао оштре дебате међу Бугарима о томе да ли њиховој земљи, чланици Европске уније и Савета Европе (СЕ), треба овакав пропис. Национални парламент је, на предлог посланика десничарске проруске партије Препород (Вазраждане), усвојио измене закона које забрањују пропаганду, промоцију или подстицање идеја или ставова у вези са „нетрадиционалном сексуалном оријентацијом и одређивањем родног идентитета осим биолошког“. За измене је гласало 137 народних посланика, против је било 57, а уздржаних осам. Према новој верзији закона, „нетрадиционална сексуална оријентација“ је дефинисана као „различита од опште прихваћених норми садржаних у бугарској правној традицији“ које се односе на емоционалну, романтичну, сексуалну или сензуалну привлачност између особа супротног пола.

ПРИТИСАК СА ЗАПАДА Почетак дебате о изменама закона изазвао је велику пажњу домаће јавности, али и СЕ и ЕУ. Кад су посланици прихватили предложене измене, комесар СЕ за људска права Мајк О’Флаерти тражио је од Румена Радева да својим потписом не одобри примену измењеног закона. „Власти морају да се боре против дискриминације и непријатељске реторике према ЛГБТ популацији, посебно уочи избора“, поручио је О’Флаерти бугарском председнику и исказао „дубоку забринутост“ због новог садржаја закона. Комесарка ЕУ за равноправност Хелена Дејли је раније најављивала да ће се проверити да ли се поднетим амандманима на закон крши закон ЕУ, што су предлагачи схватили као директан притисак на бугарски парламент.
Припадници ЛБГТ заједнице су на одлуку скупштине реаговали протестом у центру Софије, а тада је почело и прикупљање потписа за петицију којом ће се од Радева тражити да закон одбије. Они наводе да је Бугарска и досад важила за земљу у којој је крајње опасно имати нетрадиционалну сексуалну оријентацију. У студији за 2024. годину коју је спровела Агенција ЕУ за основна права, чије је седиште у Бечу, чак 72 одсто испитаних припадника ЛБГТ из Бугарске је навело да су били малтретирани у школи на основу њихове сексуалне оријентације или родног идентитета. Противници измена закона сматрају да су оне у супротности са Европском конвенцијом о људским правима, али и са уставом Бугарске јер, по њиховом уверењу, промовишу дискриминацију друштвене групе која је и досад била на удару разних конзервативних мишљења и групација.
Насупрот њима, они који верују да је закон добродошао истичу, између осталог, да се не сме исто гледати на ЛГБТ пропаганду према деци и одраслима, и да друштво мора да штити најмлађу популацију од промоције „нетрадиционалне сексуалне оријентације“. Изгласавање измена Закона о предшколском и школском образовању поздравио је Свети синод Бугарске православне цркве, истичући захвалност посланицима што су постигли договор око тога шта је неопходно забранити у образовном систему најмлађих. „Уверени смо да су питања пола, породице, васпитања и образовања деце у савременом друштву питања од стратешког значаја не само за национални и уставни идентитет Бугарске, као чланице ЕУ, већ и за очување будућности Бугарске, бугарског народа, али и читавог људског рода“, наведено је у саопштењу Синода.
Доста аналитичара сматра да ће нови закон додатно поделити бугарско друштво и бити разлог за ширење нетолеранције и мржње. „Ово ће, можда, помоћи некима, али бугарском друштву ово није требало“, изјавио је посланик Јавор Божанков из прозападне коалиције Настављамо промене – Демократска Бугарска. За њега је све ово што се догодило – гласање за закон и његово верификовање од шефа државе – само предизборни популизам.
Бугарска је једна од ретких земаља међу 28 чланица ЕУ која не даје једнака грађанска права хомосексуалним и хетеросексуалним особама. Лане ју је Европски суд за људска права у Стразбуру обавезао да правно утврди могућност истополних веза, али Софија ту обавезу још није испоштовала.

НОВИ ИЗЛАЗАК НА БИРАЛИШТА Нови ванредни парламентарни избори, на које ће Бугари изаћи последње недеље октобра, још једна су потврда дуготрајне политичке нестабилности у тој земљи, обележене оштрим неслагањима међу водећим партијама. Председник Радев је био принуђен на овакав потез јер, после јунских избора без апсолутног победника, политичари водећих странака нису успели да направе коалицију из које би проистекла нова влада.
Претходни кабинет, који су чинили странка десног центра ГЕРБ и прозападни савез Настављамо промене – Демократска Бугарска, распао се у марту ове године. Те две водеће странке, добрим делом под утицајем из Брисела, биле су договориле 18-месечну владавину уз ротацију премијера, али тај модел није потрајао. Николаја Денкова из Настављамо промене, који је председник владе био девет месеци, требало је да замени Марија Габријел из ГЕРБ-а, али она није успела да образује нови кабинет.
Расписујући нове изборе, Радев је потписао и указ о именовању нове прелазне владе коју ће, као и досадашњу, формирану у априлу, предводити Димитар Главчев, некад члан ГЕРБ-а. Разлика између старе и нове владе Главчева је смена министра унутрашњих послова Калина Стојанова, чије ће место заузети досадашњи шеф Националне полиције Атанас Илков, пренео је Радио Бугарска. Осим тога, а на његов лични захтев, Главчев више неће обављати функцију министра спољних послова, већ ће шеф бугарске дипломатије бити досадашњи заменик министра спољних послова Иван Кондов.
У јавности је већ присутно песимистичко уверење да и ново гласање неће донети стабилну владу јер ће највише гласова опет добити највеће странке ГЕРБ и Настављамо промене, које подржавају ЕУ, али су оптерећене свађама и непомирљивим ривалством њихових лидера. За многе грађане њихова неслога је увелико разлог што је Бугарска и даље прва у ЕУ по сиромаштву и корупцији. Иза њих би требало да буде проруски Препород, који у новије време у јавност протура „голицљиву“ тезу о потреби повезивања Бугарске са БРИКС-ом. Њен лидер Костадин Костадинов изјавио је недавно да спољна политика Бугарске треба да буде „независна и само у складу са нашим националним интересима“. Препород је већ одлучио да његова делегација присуствује предстојећем самиту БРИКС-а у Пекингу.