Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Кристијану Шмиту и Бошњацима смета што се у уџбеницима историје у основним школама Српске појављују личности „ратних злочинаца“ Радована Караџића и Ратка Младића, па СДА најављује апелацију Уставном суду БиХ на нови наставни план у школама РС
У Републици Српској је почела изборна кампања за локалне изборе у БиХ који ће бити одржани 6. октобра под јурисдикцијом Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, односно по „допуњеним изборним правилима“ лажног високог представника Кристијана Шмита. Већ сама та чињеница наводи на сумњу да би резултати избора могли бити „прилагођени“ потребама Колективног запада и њихових домаћих политичких фаворита, а није никаква тајна да „евроатлантска заједница“ прижељкује да Додикова странка (СНСД) и њени коалициони партнери на ентитетском нивоу претрпе што је могуће већи неуспех у предстојећем одмеравању снага за власт у градовима и општинама Српске.Због тога не јењавају притисци и претње на владајући блок, државника из Лакташа, али и оне појединце и фирме који, по процени у првом реду вашингтонске администрације, „сарађују с режимом“. Већ смо писали о томе да су фирмама које се због „овог греха“ налазе под санкцијама САД блокирани рачун, док банке у РС – из страха да се и саме не нађу на удару „супересиле у опадању“ – не само да одбијају да предузећима на „црној листи“ отварају рачуне већ и онемогућавају појединце да примају плату у банкама у којима имају рачуне.
ПРЕТЊА О‘БРАЈЕНА Говорећи о „мерама“ које је његова земља увела физичким и правним лицима у Српској, помоћник државног секретара САД за европска и евроазијска питања Џејмс О‘Брајен је најавио могућност да Бајденова администрација санкционише оне који пружају подршку санкционисанима.
„Наше тренутне санкције поручују да свако ко пружа материјалну помоћ одређеној особи или институцији која је под санкцијама, подложан је могућим санкцијама“, нагласио је О‘Брајен.
Мада овај високи функционер Стејт департмента није био изричит у тврдњи да ће санкције бити сигурно уведене, нити је говорио о томе кога би конкретно могла да задеси та „казна“, у медијима из Републике Српске су се појавиле спекулације да би то могла бити матица Срба западно од Дрине. На сајту „Српска.инфо“ 10. септембра објављен је текст „‚Подложни могућим санкцијама‘ – Да ли је Србија у проблему уколико настави да помаже Српској“ на чијем почетку је речено да већ споменути наслов произлази из „тумачења“ („овако би се могло протумачити“, пише на сајту) О‘Брајенове изјаве „да су санкције могуће за подршку санкционисаним“. У даљем тексту се преноси недавна изјава Александра Вучића приликом посете Подрињу „да је Србија у разне пројекте у Републици Српској инвестирала око 100 милиона евра“, те „да ће наставити да помаже РС“, а на крају подсећа да се на тој листи САД налази око 50 особа из мањег ентитета (поред Додика санкционисани су Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић).
Вашингтон и његови европски партнери, тј. вазали су настојали да приморају Београд да се потпуно дистанцира (одрекне) од Додика (у чему нису успели) или бар приволи „највећи проблем Босне“ да одустане од радикалних планова, што им је повремено и полазило за руком. Ипак, инсистирање званичне Србије на поштовању Дејтонског споразума у смислу очувања аутономије Српске, као и Декларација усвојена на Свесрпском сабору у Београду (чији садржај такође не излази из дејтонских права РС у оквиру БиХ) никако се не уклапају у пројекат Запада о унитаризацији Босне и Херцеговине, односно претварања њеног мањег ентитета у „празну љуштуру“ због чега треба очекивати даље притиске на матицу да окрене леђа Додику и његовом руководству. Да ли ће ти притисци бити само у оквиру уцењивачког коришћења „фактора Косова“ и условљавања „европског пута Србије“, или ће бити проширени увођењем санкција (против појединаца, фирми или можда чак и државе), сазнаћемо, верујемо, у не тако далекој будућности.
| ДОДИК СЕ САСТАО СА ОРБАНОМ У БУДИМПЕШТИ
Милорад Додик је поново боравио у Будимпешти, где је водио разговоре с премијером Мађарске Виктором Орбаном и министром спољних послова те земље Петером Сијартом. После састанка сви учесници разговора су изразили задовољство развојем политичке и економске сарадње Републике Српске и Мађарске. Додик је нагласио да „веома цени мирољубиву, отворену, транспарентну и толерантну политику Мађарске“, као и „улогу Виктора Орбана у мировним иницијативама“. Орбан је оценио да је његов састанак с Додиком „био сврсисходан“, али и поручио како Мађарска „уместо у лекције и санкције, верује у дијалог и сарадњу“. |
КОРИСНИ ИДИОТ У ПОЛИТИЦИ Министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић, кога поједини медији оптужују да је повезан с нарко-картелима, свој, по многим проценама, ослабљени рејтинг у бошњачком бирачком телу покушава да поправи новим нападима на Додика и Републику Српску. Овај бивши функционер СДА је искористио посету Коњицу да изнесе тврдњу, коју додуше није поткрепио конкретним доказима, да су Додик и Република Српска „губитници у утакмици с БиХ“.
„Уставни суд је заштићен, државна имовина такође, држава данас бар три пута боље стоји него пре годину дана. Додик иде на суд, шути, санкционисани су сви у РС. Американци су му дали прилику, и ја сам ишао у Бањалуку, али кад је прешао линију, ми смо се одмакли. Додик се полако закопава у рупу, они (Српска – К. Б.) губе од државе са 3 : 0“, рекао је Конаковић.
Уследила је очекивана реакција прозваног Додика који је објаснио разлоге због којих се Конаковић толико бави његовом личношћу.
„Конаковић и странке окупљене око ‚Тројке‘ долазили су у Бањалуку зато што без РС и њених институција не могу донети никакву одлуку. Тада је Дино (Елмедин – К. Б.) понизно долазио на утакмице, молећи да њега узмемо. Обећавао и лагао. Зна Дино да је, кад се видела његова повезаност с нарко-картелима, позван у Амбасаду где су му рекли: Знамо све, удри по Додику, видећемо кад ћеш ти на ред. Конаковић добро ради свој посао корисног идиота у политици“, нагласио је председник РС.
Огласио се и лажни високи представник Кристијан Шмит објаснивши да, иако не намерава да наметне закон о државној имовини БиХ, планира да „понуди смернице“, односно на састанку с представницима „локалних власти“ предложи „идеју“ за решавање овог проблема. Према оригиналној замисли „гаулајтера“ из Баварске, „БиХ би остала власник имовине, док би је нижи нивои добили на коришћење уз сугласност државе“. При томе, нагласио је, „мора бити јасно да сав новац који се заради од државне имовине мора ићи на рачун државе“. Шмит је, додуше, невољно признао „да се не може осигурати политичка воља за усвајање његовог предлога (чијим прихватањем би Српска остала без своје, дејтонским уставом, гарантоване имовине), али је у свом стилу упозорио „да је без решавања овог проблема немогућ европски пут Босне и Херцеговине“.
Немачки политичар на привременом раду у Сарајеву нашао је времена да размени мишљење са Бакиром Изетбеговићем, лидером сада опозиционе СДА. После сусрета ОХР је издао саопштење у коме највише пажње привлачи Шмитова забринутост „у вези са медијским извештајима који указују на укључивање осуђених ратних злочинаца у школски програм историје у Републици Српској, без адекватног објашњења њихове улоге и каснијих пресуда за ратне злочине“. Наравно, у питању су Радован Караџић и Ратко Младић, који се као ратни политички и војни лидери РС, налазе у програму историје за ученике осмог и деветог разреда основних школа мањег ентитета који се сусрећу с темом „Република Српска и одбрамбено отаџбински рат“.
Такво упознавање деце с историјом и личностима које имају велике заслуге за стварање Републике Српске није по вољи Колективном западу и његовим бошњачким штићеницима који би желели да најмлађе генерације у неподобном ентитету прихвате наметнуту „сребреничку истину“ о српским ратним злочинцима и искључивој кривици нашег народа и његовог руководства у некадашњој централној југословенској републици за рат у последњој деценији 20. века. Ако се то зна, не изненађује што је Чамил Дураковић, потпредседник РС из реда бошњачког народа, поручио да „бошњачка деца неће похађати школу где ће се учити из уџбеника историје да је Радован Караџић песник и психијатар“. Није изостала ни реакција Странке демократске акције која је, игноришући чињеницу да је образовање по дејтонском уставу у искључивој надлежности ентитета, запретила да ће „уколико ОХР не стави ван снаге акте Министарства просвете и културе Републике Српске, поднети апелацију Уставном суду БиХ на нови наставни план у школама РС“. С очекивањем да овај политички трибунал, у складу с досадашњом праксом, прогласи изучавање историје у школама Српске у којима се спомињу „ратни злочинци“ Радован Караџић и Ратко Младић као нешто што је „супротно уставу Босне и Херцеговине“, те затим нареди да они буду избачени из уџбеника.
ПРЕДЛОГ ЗА НОВУ ПРЕСТОНИЦУ Уколико буде прихваћен предлог народног посланика Дамјана Шкипине, Пале – место изнад Сарајева у коме је током рата боравило руководство и биле смештене готово све политичке институције РС – постаће престоница Републике Српске. Тако ће Српска, попут Црне Горе (која има Подгорицу и Цетиње), моћи да се у скорије време похвали да, поред главног града Бањалуке, има и своју историјску престоницу у којој су од 1992. до 1995. године одржани многи важни састанци и донесене бројне значајне одлуке. И Милорад Додик је, учествујући на научној трибини „Пале – престоница Републике Српске“, истакао да ово место „има значај у формирању идентитета и снаге Републике Српске“, те подржао идеју да оно буде проглашено престоницом.
„На Палама је било седиште Владе и ратне команде. Ми који памтимо и знамо морамо то да вратимо на прави начин. Не треба да радимо ништа да бисмо правили анимозитет, него да јачамо кроз различите ствари“, поручио је председник РС.
Треба подсетити да су у граду на Врбасу и Босанској Крајини током рата често изражавали незадовољство што је сва власт концентрисана на Палама и тражили да Бањалука буде проглашена главним градом Републике Српске. Пале су доживљавали као део Сарајева према коме су и пре рата имали негативан однос, због његове наводне кривице за економско и политичко запостављање некадашњег административног центра Врбаске бановине. Иако се у њој после рата налазе све државне институције РС, Бањалука формално и даље није главни град Српске (то је према важећем уставу Источно Сарајево), али би, бар према најавама, то ускоро требала да постане. Формално признање да је државни центар Републике Српске вероватно би требало да добије у пакету с некадашњим ратним „ривалом“ Палама, које ће се моћи дичити називом престонице прве српске државе западно од Дрине.
