ХАПШЕЊЕ ПАВЕЛА ДУРОВА
Постоји легенда о томе како је „један“ некадашњи високи комунистички функционер у СФРЈ седамдесетих година прошлог века, незадовољан извештавањем британске агенције, узвикнуо „зауставите Ројтерс“. Опијен моћи коју је имао, мислио је да је могуће учинити и тако нешто. Иронично је да је увереност у сопствену моћ једног комунистичког апаратчика данас опште место на Колективном западу који се некада борио против таквог система
Деци будућих генерација причаће причу да је једном давно Европа била подељена великим зидом и да су људи на Истоку били веома сиромашни, нису имали демократију и живели су у злом систему званом комунизам, који је убио милионе својих грађана. Али на сву срећу, зид је срушен и 27 држава се ујединило и ти људи су живели у демократији и миру. Нажалост, нажалост, нажалост, политичари на власти су постали врло похлепни и желели су новац и моћ и прибегли су лажима и превари и извршили су најспектакуларнији бирократски државни удар у историји. За то им нису били потребни меци, били су много препреденији од тога. Они су усвојили нови споразум, Лисабонски споразум, и онда је 27 људи добило тоталну, неограничену моћ. То су били људи који су доносили све законе. Већ су имали химну и заставу и почели да граде нову државу игноришући народ, и потом поново створили исти онај зли систем под којим су народи Источне Европе живели. Најневероватнија ствар је да су многи од тих нових шефова радили и за тај зли систем. План је имао грешку и њихова монетарна шема се урушила, али упркос томе, нови шефови нису хтели да слушају народ. Живот су му чинили све тежим и тежим. Десетине и десетине милиона људи су гурнули у сиромаштво и узели им право гласа. На крају је народ морао да прибегне насиљу и врати своје националне државе и демократију – рекао је пророчки Најџел Фараж у говору пред Европским парламентом пре 14 година, додајући да је поука ове приче да „шефови“, који се баш као и у совјетском систему називају „комесари“, ништа нису научили из историје. „Пре 60 година гвоздена завеса спустила се на Европу а сада се на њу спушта гвоздена песница“, упозорио је.Да је Фараж био у праву када је те 2010. видео куда клизи Европска унија, односно Колективни запад, показује да се тамошњи шефови воде истом оном логиком којом се водио и поменути јунак комунистичког система који је веровао да може зауставити Ројтерс. Ови модерни политички комесари јуче су веровали да је могуће зауставити Твитер, а данас да се може ухапсити Телеграм.
КРЕНУЛО ЈЕ ОД МАСКА Пре нешто више од месец дана, 12. јула, амерички милијардер Илон Маск, који поред осталог поседује друштвену мрежу коју је из Твитера преименовао у Икс, објавио је јавности да му је Европска комисија (ЕК) понудила тајни споразум, према ком би они тајно цензурисали говор на тој платформи, у замену за „добру вољу“ Брисела. Разуме се, „добра воља“ најпре подразумева омогућавање пословања на простору ЕУ, али ту провејава и прикривена претња неким другим стварима. Потпредседница ЕК, комесарка за дигитално доба и конкуренцију Маргарет Вестагер раније је написала да Икс „не поштује Закон о дигиталним услугама“, тврдећи да „обмањује кориснике“ и да „није довољно транспарентан“. Она је додала да Икс „истраживачима“ не дозвољава приступ јавним подацима. Јасно вам је ко су „истраживачи“ и какви су им то „јавни подаци“ потребни?
Иако их је Маск том приликом брутално одбио, европски (политички) комесари нису одустали. Пре нешто мање од две недеље, европски комесар за дигиталне технологије Тјери Бретон послао је писмо Маску уочи интервјуа са републиканским кандидатом за председника САД Доналдом Трампом, упозоравајући га на то да је по законима ЕУ обавезан да заустави „ширење штетног садржаја“, односно цензурише фаворита у трци за Белу кућу. Извршна директорка компаније „Икс“ Линда Јакарино оценила је да је Барнијеово писмо „покушај без преседана да се закон који би се применио у Европи, прошири на политичке активности у САД“.
С обзиром на то да је овај притисак усмерен само на једну страну америчке политичке сцене и имајући у виду то како се друга страна те политичке сцене односи према свом ривалу (поменимо само судске процесе и медијски линч, а прескочимо снајперске пушке), јасно је да постоји нека врста сагласја између Брисела и остатка ЕУ са садашњим америчким естаблишментом. (Ово сагласје откривамо сада под условом да нам тако нешто није било јасно и раније на бројним примерима рада европских званичника на сопствену, односно на штету својих грађана.)
КО ЈЕ ТРАЖИО ХАПШЕЊЕ ДУРОВА? Павел Дуров, оснивач Телеграма, ухапшен је у Паризу 24. августа под оптужбом да „није довољно учинио на ограничавању криминалних активности“ на том програму, а многи тврде да су његово хапшење заправо захтевале Сједињене Државе. Тако нешто тврди, на пример, финско-немачки технолошки бизнисмен Ким Дотком, који се до сада показао као врло добро обавештен и врло аналитички способан актер. „Само би Бајденово сумануто Министарство правде смислило тако прљаву злоупотребу закона против угледног технолошког иноватора и предузетника. Ви само следите наређења. Влада САД објавила је рат оним деловима интернета који нису под њеном контролом“, навео је Дотком. Сличну процену изнели су и амерички новинар Такер Карлсон и доскорашњи председнички кандидат Роберт Кенеди Млађи. „Видите да Бајденова администрација охрабрује Француску да ухапси власника и оснивача Телеграма Павела Дурова, који се тренутно налази у француском затвору“, рекао је Карлсон и додао: „То је обележје диктатуре.“ Са чиме се Кенеди сложио.
Телеграм има више од 900 милиона корисника широм света и разлог такве популарности је, између осталог, чињеница да се ради о платформи за слободу говора на глобалном нивоу. Користе га Руси, користе га и Украјинци. Користе га америчке демократе, баш као и републиканци. Сазнајемо да га користи чак и Емануел Макрон, председник државе која је Дурова ухапсила. Висок ниво личне безбедности коју Телеграм пружа својим корисницима створио је форум у којем свако може рећи шта год хоће о било којој теми, без страха да ће бити „поништен“ или ухапшен.
Важно је напоменути да су руске власти раније тражиле од Дурова да сарађује с њима и руским обавештајним службама даје податке који би им могли бити од интереса. На то је подсетио и сам заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. „Једном давно, прилично давно, питао сам Дурова зашто не жели да сарађује са безбедносним структурама у тешким злочинима. ’То је мој принципијелан став’, рекао је он. ’Онда ће бити озбиљних проблема у било којој земљи’, рекао сам му“, навео је Медведев. Дуров се после тога иселио из Русије, али га Русија никада није прогањала, нити је покушала да га хапси што је могла, на пример, у Азербејџану, одакле је Дуров и допутовао у Париз на хапшење. Још једна потврда Фаражове тезе да се „зли систем“ с Истока преселио на Запад.
Западне обавештајне службе посебно мрзе Телеграм због тога што је његова инфраструктура промишљено расподељена широм бројних држава. То значи да ако нека служба жели ваше податке, мора да се координира с многобројним државним ентитетима који имају различите правне системе и законодавства. Чак и ако би успели да узму Телеграмов хардвер у Ајови, похрањени подаци били би недоступни, јер се кључ крије у некој сасвим другој земљи чије власти вероватно не би биле баш спремне на сарадњу.
Многи, попут америчког узбуњивача Едварда Сноудена, верују да је Дуровљево хапшење пре отмица него законско лишавање слободе и да би откупнина могла бити предаја „кључева“ ове технологије западним службама безбедности. Други, не без разлога, овај случај пореде с оним чувеним и тек недавно решеним прогоном и тамничењем Џулијана Асанжа. Када у обзир узмемо то и нека друга претходна искуства, јасно је отприлике како ће се прича одвијати. Ако Дуров пристане на захтеве и попусти пред „отмичарима“, биће слободан, ако не, пред њим је дуготрајна борба против француског и вероватно неких других правних система где су му шансе за правично суђење и победу у том процесу мање од један одсто. Дуровљева судбина, можда, јесте запечаћена, али Телеграм није заустављен. И ако овај Телеграм то на неки начин и буде био, појавиће се неки нови. То је неминовно.
Nemojte da ste nepismeni. Čemu navodnici u reči jedan? (…. о томе како је „један“ некадашњи високи)
Imate li lektore i korektore?
Под “један” аутор је подразумевао “један од многих, ако не и скоро сви”.
Није неписмен.
О , Милијана! Знаци навода у речи “један”, наравно, имају своју фзнкцију и дају речи смисао који Ви . очиглено, не разумете.
Бивало је посла за лектора, али не и у овој речи, никако.
О, Милијана! Знаци навода у речи “један”, наравно, имају своју функцију и дају речи смисао који Ви, очигледно, уопште не разумете.
Бивало је посла за лектора, али не и у овој речи, никако.