ПРИЗНАЈ, ЏЕФРИ

Шта сем „руских специјалаца“ везује манастир Есфигмен и Украјинску православну цркву?

Пре него што ће пећину на левој страни Дњепра утемељити као место подвига на којем ће нићи манастир а из њега национална руска јерархија, Свети Антоније, оснивач Кијевско-печерске лавре, монашки подстриг прима у Есфигмену, манастиру на Светој Гори. Реч је о 11. веку. У околностима, када се, хиљаду година касније, обитељи оба манастира, једног у ратом опустошеној Украјини, и другог на полуострву Атос, суочавају с клеветама да обучавају агенте Кремља – овај детаљ није занемарљив. Посебно из угла чињенице да иза прогона монаха стоји потпис провојерарха патријаршије која по налогу и за потребе Запада креира нову линију – НАТО православља.

ЕСФИГМЕН НЕ УЗМИЧЕ Спор монаха манастира Есфигмен с Фанаром није новијег датума. Још 1923. обитељ овог древног манастира није прихватила реформе тадашњег цариградског патријарха Мелетија, што је било увод у грчки календарски раскол. Реч је, узгред, о патријарху који је једнострано признао аутокефалност Финцима и Естонцима издвајајући их из састава Московске патријаршије да би потом од Москве одвојио и Пољску православну цркву.
Разлаз Есфигмена с Фанаром најмање се тицао заштите интереса Москве (Московска патријаршија ће знатно касније у патријарху Мелетију, и касније Атинагори препознати русофобе и америчке људе на задатку спречавања утицаја Руске цркве у свету) већ реформи које је обитељ видела као опасно приближавање Римокатоличкој цркви. Нови сукоб са Цариградском патријаршијом распламсава се 1972. након новог приближавања Цариградске патријаршије Ватикану.
Од тога времена у грчком правосудном систему монаси „непослушног“ манастира Есфигмен етикетирају се као „зилоти“, а сви насилни покушаји исељавања монаштва завршавају се поруком братије да ће православље бранити по цену живота.

ГЕОГРАФИЈА ПАЈАТОВИХ ПУТОВАЊА Могли бисмо узети кокице и пратити нове насртаје грчке полиције на манастир да није саблажњујуће чињенице да је Есфигмен овај пут оптужен и за то да ради по директиви Москве.
„Прогоне нас као прве хришћане. Не непријатељи већ сам патријарх, који треба да нам буде отац. Братију оптужују да не поштују закон, за раскол, али и за потпуно апсурдне ствари – да обучавају руске специјалце!“, рекао је игуман ове светиње Методије.
И док грчка штампа пише о агентском гнезду усред монашког града, помоћник америчког државног секретара и некадашњи амбасадор САД у Грчкој Џефри Пајат, у паузама агитовања за „Рио Тинто“ у Србији, задовољно трља руке. Реч је о човеку у чијој богатој биографији борбе против руског утицаја пажњу привлачи интересантан детаљ – запажена улога на кијевском Евромајдану. Гласноговорник изгона руског присуства са Свете Горе близак је патријарху Вартоломеју. Чуди?

ИЗДАЈНИЧКА БЕСЕДА Претпоставити даљи развој догађаја на Светој Гори без увида у тежину клевети и размере страдалништва УПЦ чији број верника се мери милионима – чисти је промашај.
Док су у Есфигмену уочени руски агенти, у украјинским манастирима ажурни безбедњаци проналазили су читава скровишта оружја, скривене диверзантске групе, а током претреса и преписке с конкретним задацима за подривање одбрамбених способности Украјине. Сасвим довољно доказа да Црква ради на урушавању безбедности земље. Али докази су врло климави. Аналитичар Василиј Можевељниј подсећа да је за предају положаја оружаних снага непријатељу осумњичен митрополит свјатогорски Арсеније. Митрополит је оптужен да је током проповеди открио име насеља у близини којег су ходочасници били заточени на контролном пункту на путу ка Свјатогорској лаври. Али чекајте мало, примећује Можевељниј, зар митрополит Арсеније није могао да нађе други начин да пренесе ову информацију осим да је јавно саопшти на беседи? И коме су потребне такве информације: нема тачних координата, нема количине опреме и особља? Није јасно да постоје контролни пунктови у првим насељима?
„Генерално, ова оптужба је једноставно апсурдна и упућује на то да озбиљније оптужбе за ’предају положаја’ не постоје. Истовремено, водитељка канала који процесуира клир канонске цркве не открива да су представници СБУ дошли код владике Арсенија седам месеци након држања ове ’издајничке’ беседе. То такође значи да непријатељи нису користили пренете ’координате’ и да није било проблема са контролним пунктом.“

ШИЗОФРЕНА УХОЂЕЊА У априлу 2024. са оптужбама да велича Путина суочио се и настојатељ цркве у Хмељничкој области. Против представника УПЦ оптужница је подигнута 2023, када је један сведок изјавио да је свештеник „више пута негативно говорио о преласку цркава из УПЦ МП у ПЦУ“.
То је, иначе, његово уставно право, вапи Можевљениј. И тамо није било хвале за Путина. Али годину дана касније појавила се одређена „експертиза“ која је „потврђивала чињенице о злочиначким радњама свештеника“, али ни тада није пружила доказе о „хваљењу Путина“. Нема видео-снимака, нема изјава сведока.
Међутим, снимци провокација у близини зидина Лавре које је забележио сарадник митрополита Павла означени су као дело издаје. Обарати црквена врата маљем и брусилицом, одсецати браве је добро, али показивати свету слике насиља, закључује Можевљениј, већ је злочин.
Ни посланици Раде који подржавају канонску цркву нису поштеђени шизофреног ухођења и тешких речи. Тако је народни посланик Ростислав Павленко оптужио мањину у Врховној ради која подржава Московску патријаршију да се потајно нада да ће ту везу искористити на будућим изборима или у преговарачком процесу с Русијом.
У неколицини посланика који упозоравају да би Украјина својим поступцима могла ући у рат са сопственим народом, Павленко препознаје издајнике који су ставили „Врховну раду на паузу до краја августа како се не би ништа урадило о питању московских свештеника“. Мисли на закон 8371 који, како даље елаборира члан парламентарног одбора за националну безбедност, одбрану и обавештајне послове Фјодор Вениславски, не забрањује директно УПЦ већ само оне верске организације чији се контролни центар налази у земљи агресору.
„Сви одлично разумеју шта у току.“

НОВА ИСПОСТАВА ФСБ Не, опонирају му верски аналитичари – веома мало људи заиста разуме шта се дешава.
Наиме, истовремено са усвајањем спорног закона, у Украјини ће се формирати још једна црква – Украјинска православна црква Цариградске патријаршије, у коју би после забране УПЦ, према плановима власти и Фанара, требало да се преселе њено свештенство и верници. То практично значи да ће Цариградске патријаршије, као Егзархат, узети више парохија од ПЦУ него од УПЦ.
Како ће званични Кијев објаснити верницима УПЦ, а њих је округло шест милиона, да више не постоји Црква која је до јуче сахрањивала њихове мртве синове погинуле на фронту у борби с Русијом. Друго, како ће власт шачицу новоформираног клира ПЦУ одобровољити да се одрекне својих привилегија и сручи их у крило Цариградске патријаршије? Или убедити вернике националне Цркве која је ловила агенте по манастирима да је ова трећа црква која ће, ето, присвојити и имања и манастире – она права.
Овим потезом Фанар је коначно ставио тачку на украјинско црквено питање које је отворио доделом томоса неканонској структури. Сада је и Украјинцима јасно да вишегодишња црквена дипломатија папе од Босфора није имала за циљ залечење расколничких рана или пружање подршке ПЦУ већ потврду примата Цариграда и стварање нове линије НАТО православља.
На реду је Света Гора која исувише мирише на Свету Русију и подсећа на историјат мајке свих руских градова – Кијев.
После решавања питања непослушног Есфигмена у немилост би могао да падне и руски манастир Светог Пантелејмона, који се, будући на Светој Гори, такође налази под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Доушници Фанара већ шапућу о новој испостави ФСБ на светој земљи…