Реч која је спасла Србију

На дан када је Руска империја ушла у Први светски рат

Пише Владимир Пребирачевић

Подсетник на датуме који су променили ток историје, бар када је реч о уласку Руске империје у Први светски рат, не може бити у духу пуког церемонијалног обележавања годишњица. Као и претходних, и ова 110. година сећања прошла је у заветном расположењу, и с поруком: Браћа браћу не остављају.

СЕДАМДЕСЕТ МИЛИОНА У ВРТЛОГУ РАТА Аустроугарска је 23. јула упутила Србији ултиматум и исте вечери српска влада се обратила Русији за помоћ. У ноћи између 23. и 24. јула руски опуномоћеник Штрандман телеграмом је јавио С. Д. Сазонову за ноћну посету принца Александра Руској мисији: „Његово височанство ми је рекао да све наде полаже на императора и Русију, јер само њена моћна реч може да спасе Србију.“ Руски император Николај II је већ 30. јула позитивно одговорио на молбу српске владе и започео мобилизацију руске војске. Аустроугарска напада Србију. 
Дошло је до међусобног објављивања рата између држава чланица супротних блокова – Антанте и Тројног савеза и у веома кратком року више од 70 милиона људи се нашло у Великом рату. Тако је почео Први светски рат. Русија, иако неспремна, ушла је у рат како би заштитила Краљевину Србију. Руска помоћ Србији сматра се једном од највећих и најзначајнијих у овом ратном сукобу. Русија је пружила Србији политичку, економску и војну подршку. Из царске Русије у Србију преко Дунава стизали су конвоји војне опреме, хране, људство и болничка опрема. Акције Русије су спасле Србију од нестанка с геополитичке карте света и од окупације у првој години рата.
Историјски догађај који се никада не сме заборавити.

УЗ НАКЛОН БРОЈНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА Обележавање годишњице уласка Руске империје у рат, четврту годину заредом, организовао је Српско-руски центар „Мајак“, у сарадњи с партнерским организацијама – Међународним фондом духовног јединства народа, Националним саветом Руске националне мањине, КСОРС-ом и уз подршку амбасаде Руске Федерације. Помен је служио архијереј Руске православне цркве отац Виталиј Тарасјев. Делегација Амбасаде Руске Федерације и Руског дома положила је цвеће на монументалном здању, као и делегација Српско-руског центра „Мајак“ предвођена мојом маленкошћу, директором и председником управног одбора Фондације Бесмртни пук Србија, као и специјалним саветником пуковником Сретеном Егерићем и Небојшом Кузмановићем. Цвеће на Руском некропољу положиле су делегације многобројних организација и покрета, као и делегације Министарства за бригу о селу предвођене помоћником министра Гораном Миленковићем и саветником Данијелом Кулачином, Министарства за бригу о породици и демографији испред кога је био државни секретар Никола Вукeлић, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, с Нинославом Јовановићем на челу. Цвеће је положио и председник Београдског одбора Српске лиге Владимир Јестеовић.

НА ПРАВОЈ СТРАНИ ИСТОРИЈЕ Догађају је присуствовао Национални савет руске националне мањине и КСОРС. СУБНОР је имао више својих месних организација које су такође исказале поштовање. Цвеће и венце су положиле и многобројне организације ветерана, резервних војних старешина и српско-руских удружења пријатељства, као и Слободан Димитријевић испред Српско-руског покрета. Руски некропољ у Београду заједничка је гробница (меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела) на Новом гробљу у којој леже посмртни остаци бивших припадника руске императорске војске и флоте, који су умрли у емиграцији у Београду, и руских војника – учесника Првог светског рата, који су животе изгубили на овом подручју. У данима када се над Европом надвијају црни облаци надолазећег сукоба, тежина одлуке цара Николаја има заветну тежину. Браћа се не остављају.
Српско-руски центар „Мајак“ је организација која окупља бројно чланство са задатком неговања културе сећања – како би отргло забораву важне догађаје и славне претке – стражаре на правој страни историје.