(НЕ)ЈАВНА МИСИЈА

Вилијем Бернс на Балкану

Тежина коју собом носи високи амерички званичник, уједно и највиши обавештајни оперативац, показује да Вашингтон појачано размишља о недовршеном послу на Балкану, нарочито у сфери америчких избора

У сувој и формалној дефиницији америчке Централне обавештајне агенције, познатије по свом акрониму ЦИА, ређају се задужења за анализу и прикупљање података о страним владама, корпорацијама и појединцима и достављање тих података разним ресорима Владе САД, што, рекло би се, чине све државе у свету. Много је занимљивија она, наводно секундарна улога, у коју спадају пропагандне активности и активности у односима са јавношћу, објављивање јавних и тајних података, тачних и лажних (контрашпијунажа), и утицај на друге да делују у интересима Владе САД. Нарочито се издваја функција агенције да делује као скривена рука Владе САД, спроводећи тајне операције, по смерницама председника САД. „Ми смо прва линија националне одбране. Постижемо оно што други не постижу и идемо тамо где други не могу“, пише на званичном налогу ЦИА на Иксу.
Онда не треба да чуди што је посета региону највишег званичника ове агенције, директора Вилијема Бернса, изазвала изузетну пажњу, уз сву тајновитост и мистификацију која ју је пратила. Јер Бернс није само формални директор тако важне америчке институције већ и члан Председничког кабинета Беле куће и лични повереник председника Бајдена.
С обзиром на рат у Украјини и сукоб на Блиском истоку, боравак високог америчког званичника на подручју Западног Балкана је тим више био неочекиван, мада је неизбежан утисак да је и после одласка остало мноштво непознаница о Бернсовој посети овом делу света. Посете овог нивоа су ретке и увек собом вуку бројне спекулације, нарочито када су изненадне и ненајављене, ма колико се тврдило да тако нешто није неуобичајено.
Домаћи обавештајци ће рећи да није уобичајено да та посета буде јавно обзнањена, наводећи да је истих било у прошлости, али далеко од очију јавности. Обично су се шефови тих моћних служби састајали са шефом службе домаћина. Још се прича о шетњама Топчидерским парком шефа тадашње Државне безбедности Јовице Станишића и високих функционера ЦИА, као и Станишићева посета ЦИА у Америци и њеном шефу Џону Дојчу. Међутим, управо такви сусрети су само нагласили онај сегмент ЦИА „… објављивање јавних и тајних података, тачних и лажних (контрашпијунажа), и утицај на друге да делују у интересима Владе САД…“, јер су касније амерички високи званичници ЦИА „офирали“ да је Станишић радио за њихову службу.

ДИПЛОМАТСКА И ОПЕРАТИВНА ПОЗАДИНА Бернсова богата биографија још више наглашава његову политичку и дипломатску позадину, па се и самој посети даје веома дипломатска и политичка компонента, мада посете директора ЦИА нису ни протоколарне ни политичке, него углавном оперативне.
Бернс је на место директора ЦИА дошао после дугогодишње каријере дипломате. Претходно је био заменик државног секретара САД када је на тој функцији била Хилари Клинтон. Био је амерички амбасадор у Јордану од 1998. до 2001. и амбасадор у Русији од 2005. до 2008. Из америчке дипломатске службе повукао се 2014. после 32-годишње каријере. Од 2014. до 2021. био је председник Карнегијеве задужбине за међународни мир.
Бернс је на челу ЦИА од јануара 2021. када га је за ту функцију именовао председник САД Џо Бајден на почетку свог мандата, због чега се сматра особом у коју амерички лидер има много поверења па га често шаље у осетљиве дипломатске мисије. За мање од две године био је у иностранству тридесетак пута. Посетио је Израел, Палестину, Кину, Украјину, Турску, Либију, Египат, Саудијску Арабију и многе друге кризне или важне земље.
Безбедносни ризици у региону, претње дестабилизацијом, положај Републике Српске у БиХ, тероризам, као и подизање тензија на Косову и Метохији изазвано најавама приштинског режима да ће отворити мост у Косовској Митровици, само су неке теме о којима је директор ЦИА разговарао са саговорницима у Београду, Сарајеву и Приштини.
Његове посете прате и спекулације везане за поднебље у којем је био. Директор ЦИА у региону је прво посетио БиХ – у Сарајеву се састао са колегама из обавештајне заједнице, члановима Председништва БиХ, као и с министром спољних послова те земље. Наводно је разговарано „о територијалном интегритету и суверенитету БиХ“, а наводно се причало и о „забрињавајућој сецесионистичкој реторици председника Републике Српске Милорада Додика и Владе РС“.
У Бањалуци то гледају кроз недавно отворено недипломатско понашање америчке амбасаде у Сарајеву, која се на, како кажу, примитиван и претећи начин бавила финансијама Републике Српске, што је, наводно, само показало пут који је одлазећа Бајденова администрација одабрала. Штавише, ту је и посебан осврт на недавно саслушање у Конгресу Џејмса О’Брајана, помоћника америчког државног секретара за европска и евроазијска питања, када је навео шта је све администрација председника Бајдена предузела против председника Републике Српске Милорада Додика, привредних друштава и појединаца који су повезани с њим. Посебно је, као злокобан, наведен део његовог излагања да „Додик осећа притисак и можемо променити политику применом бонских овлашћења, наших санкција и притиска процеса приступања Европској унији…“ Из ове изјаве историчар и аналитичар Славиша Батко Милачић у свом тексту за „Нови стандард“ извлачи закључак да се у овој изјави, како каже, неопрезно и јасно открио какву су мрачну будућност припремили за Српску и Србе, а да се Додик кажњава само из једног разлога: јер неће да промени политику Републике Српске, то јест он не пристаје на тихо нестајање РС.
Што ће рећи да је циљ свих мера против Додика у ствари против Републике Српске. Или како то каже Милачић: „У америчкој спољној политици на Балкану нема места за Републику Српску. Они који су боље упућени у планове америчких обавештајаца знају одлично да америчко трајно решење за Босну и Херцеговину предвиђа укидање ентитета и формирање четири мултиетничке регије. А у те четири мултиетничке регије Србима је намењена улога грађанистичког топовског меса.“

(ЗЛО)УПОТРЕБА ДОДИКА А и у овдашњим и у регионалним прозападним медијима, за које говоре домаћи „свезнајући“ евроатлантски лакеји, највише пажње привукла је објава Милорада Додика на Иксу, након што је Бернс посетио БиХ, у којој се апострофира да Република Српска „никада није спорила суверенитет и територијални интегритет БиХ, сходно Дејтонском споразуму“, као и да „сецесија никада није била наша политика“, све тврдећи да је Додик негирао оно што је раније изговорио на тему сецесије, односно да је направио један салтомортале. Тако изгледа ако се изјава извуче из контекста и онога што јој је претходило.
Бернсова посета БиХ је била за­ми­шље­на као су­срет с ди­пло­мат­ском дис­кре­ци­јом, али се пре­тво­ри­ла у из­вор но­вих тен­зи­ја уну­тар Пред­сед­ни­штва БиХ. Иако је би­ло до­го­воре­но да се де­та­љи са­стан­ка с нај­ви­шим оба­ве­штај­цем САД не из­но­се у јав­ност, бо­шњач­ки члан Пред­сед­ни­штва БиХ Де­нис Бе­ћи­ро­вић ни­је одо­лео да не ис­ко­ри­сти при­ли­ку за по­ли­тич­ко по­ен­ти­ра­ње. По­хва­лио се ка­ко је Бeрнсу на­вод­но скре­нуо па­жњу на „опа­сну се­це­си­о­ни­стич­ку по­ли­ти­ку“ ру­ко­вод­ства Ре­пу­бли­ке Срп­ске.
То ни­је мо­гло оста­ти без од­го­во­ра, па је срп­ска чла­ни­ца Пред­сед­ни­штва БиХ Жељ­ка Цви­ја­но­вић из­ја­ви­ла да је са­го­вор­ник из САД „пре­о­зби­љан и пре­уч­тив“ и да уве­ли­ко од­у­да­ра од прет­ход­них на­до­буд­них са­го­вор­ни­ка, па ни­је фер да га ком­про­ми­ту­је на би­ло ко­ји на­чин. „Ни­је ми по­треб­на ре­кла­ма као бо­шњач­ким по­ли­ти­ча­ри­ма да то про­мо­ви­шем на на­чин ка­ко то они ра­де и још та­ко бо­ле­сно оп­те­ре­ће­ни Ми­ло­ра­дом До­ди­ком, а и оп­ште­срп­ском мр­жњом, по­ку­ша­ва­ју­ћи да јед­ну ова­ко ва­жну по­се­ту све­ду на сво­је ма­ле про­сте ква­зи­по­ли­тич­ке еле­мен­те“, ре­кла је Цви­ја­но­ви­ће­ва, а пре­нела Ра­дио-те­ле­ви­зи­ја РС.
Она ка­же да су го­сти, ка­ко је то уоби­ча­је­но на са­стан­ци­ма тог ти­па, пред­ло­жи­ли да не иду са­оп­ште­ња. „Став да су за функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве од­го­вор­ни пред­став­ни­ци сва три на­ро­да и да тре­ба ја­ча­ти без­бед­но­сну и сва­ку дру­гу са­рад­њу, са­свим је ра­ци­о­на­лан“, на­ве­ла је срп­ски члан Пред­сед­ни­штва БиХ, ин­ди­рект­но от­крив­ши по­ру­ке из Ва­шинг­то­на.
И са­ра­јев­ски ме­ди­ји пи­шу да је по­се­та Берн­са про­ме­ни­ла ста­во­ве Ми­ло­ра­да До­ди­ка, ко­ји је после ње­го­ве по­се­те „но­ви чо­век“, јер је из­ја­вио ка­ко РС ни­ка­да и ни­је же­ле­ла се­це­си­ју од БиХ. А пуна Додикова изјава гласи: „Република Српска никада није спорила суверенитет и територијални интегритет БиХ сходно Дејтонском споразуму и сецесија никада није била наша политика. Али Република Српска има право на политичку борбу за свој статус, сходно слову Дејтонског споразума.“ Додик је на Иксу подсетио и да је БиХ заједница два равноправна ентитета и три конститутивна народа и да с тога охрабрује став Бернса да одговорност за функционисање земље лежи на свим етничким заједницама.
Тек Бернсова посета Београду, где је по свему судећи боравио 21. августа, обавијена је велом тајне, пошто домаћа јавност, за разлику од његовог боравка у Сарајеву и Приштини, није обавештена с којим званичницима Србије се он састао ни које су теме биле на столу.
Опет ће прозападни душебрижници, попут некадашњег амбасадора Србије у Вашингтону Ивана Вујачића, изјавити да се Бернс у Београду састао и с председником Србије Александром Вучићем, али уз оцену да јавност о томе није информисана због представе коју је српски лидер створио о односима с Русијом и њеним председником Владимиром Путином. „Мислим да се посета Бернса Београду гура под тепих из простог разлога што је Вучић толико глорификовао Путина и везе са Русијом и у свом бирачком телу створио представу о нераскидивом братском заједништву са Русијом. Зато му не одговара фотографисање са директором ЦИА и објављивање саопштења о том састанку, поготово имајући у виду и шизофрену ситуацију да таблоиди оптужују ЦИА за покушај рушења Вучића у дану када је њен директор у Београду“, рекао је Вујачић.
За демистификацију се постарао управо председник Вучић оценивши да су разговори са директором америчке ЦИА били „врло корисни и добри“, као и да су разговарали о свим темама важним за будућност региона и Србије. „Они су изнели своје ставове, ми смо изнели наше ставове. Имали смо врло користан, пристојан и важан састанак“, рекао је Вучић одговарајући на питања новинара после церемоније полагања камена темељца за изградњу објекта намењеног смештају и обуци припадника Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“ у касарни „Васа Чарапић“ у Београду.

ЗВАНИЧНА ДЕМИСТИФИКАЦИЈА Том приликом Вучић је навео да се, када се разговора с гостима, види да ли они хоће јавност или не. „Ми као озбиљна земља сматрали смо да је ово најбољи могући начин, а и Американци су, као најозбиљнија земља уз Кину на свету, сматрали да је ово најбољи могући начин праћења посете“, рекао је Вучић коментаришући чињеницу да после посете шефа ЦИА Београду није било званичног саопштења о разговорима. Накнадно се сазнало и да је домаћин Бернсу био Владимир Орлић, директор Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Да ли је случајно што је у исто време, када је Бернс посетио Београд, у њему боравио и Борис Руге, помоћник генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбедносну политику, па су и теме вероватно биле стабилност региона. Нарочито ако се има у виду да је Србија најбитнији регионални играч, који при томе није у НАТО-у. Косово и Метохија и тензије изазване Куртијевом најавом отварања моста у Косовској Митровици сигурно нису изостале. Наравно, и Русија, која је баш ових дана обавестила Вучића да му на Западу спремају „свилен гајтан“ у виду еколошких протеста, који би требало да се претворе у обојену револуцију. Е сад, тешко је рећи ко је ту шта говорио, ко шта констатовао а ко шта испоручио као захтев, мада ако се иде баш овим редом, и није тешко закључити. Тек иза тих састанакa Вучић се видео с Додиком и руским амбасадором Александром Боцан-Харченком, што закључак додатно усложњава.
После посете Београду Бернс је отишао у Приштину, где се састао са председницом „Косова“ Вјосом Османи и шефом тзв. Косовске обавештајне агенције (КИА) Петритом Ајетијем. Османијева је објавила и фотографију с њим. На подршци „Косову“ јавно му је захвалио и приштински премијер Аљбин Курти, такође уз фотографије са „стратешки важног састанка“. С друге стране, медији преносе да је бивши косовски министар спољних послова Петрит Сељими оценио је да је посета шефа ЦИА Приштини имала непосредан утицај на косовску политику, посебно у вези с плановима тамошње владе за отварање моста на Ибру. Јер одједном нема више салви планова за отварање моста на Ибру.
Ипак сви се слажу да је кључ Бернсове посете Балкану била Босна и Херцеговина и нестабилност која тамо постоји. Добро упућени ће рећи да је ово наставак дугогодишњих настојања САД да умање улогу Србије као гаранта Дејтонског споразума и да подстакну снаге које су непријатељски настројене према српским интересима на Балкану. Многи од упућених ће рећи да је ЦИА одувек имала незавршене послове на Балкану. А њихов крајњи циљ је, како каже политиколог Александар Павић, елиминација руског и кинеског утицаја у региону и потпуна интеграција Балкана у евроатлантске структуре, уз апсолутну доминацију НАТО-а.
Већ се оперише наводима да Бернса дипломатско искуство, које премашује чак и оно актуелног државног секретара Ентонија Блинкена, ставља у позицију једног од најмоћнијих људи у америчкој администрацији. Његов долазак на Балкан у тренутку глобалних тензија указује да Вашингтон има специјалне планове за овај регион.