Како објаснити експлозију интересовања за геолошка истраживања у Србији?

Ко оснује предузеће за геолошка истраживања зна да не мора много да буши. Врло детаљне мапе налазишта важних руда у Србији доступне су правим људима, захваљујући преданом вишедеценијском раду Завода за геолошка истраживања и геолозима РТБ Бора

Пише Зоран Б. Ђорђевић

Закон о рударству и геолошким истраживањима

Најновији Закон о рударству и геолошким истраживањима донесен је 2015. и допуњен 2018. године. Закон је изузетно обиман и садржи 72 члана. Закон није лак за читање.
Као своја два основна начела, у члану 2, под бројевима 1 и 4, закон наводи:
1) Континуално снабдевање довољним количинама минералних сировина је неопходно за снажење и одрживост тржишне привреде у Републици Србији
и
4) Гарантовање сигурности, предвидљивости и континуитета истражних и рударских права.
Писци закона изгледа верују у добронамерност тржишта. Брига за богатство, благостање и здравље становништва Србије, односно српског народа, нигде се изричито не помињу у овом закону.
Огроман део метала који данас производи Бор и профит од тих метала односе се у Републику Кину. Изгледа да Влада Србије сматра да је снажење и одрживост тржишне привреде Републике Кине исто што и снажење и одрживост тржишне привреде Републике Србије.
Закон врло јасно ставља на знање да се односи само на територију преткумановске Србије. По овом закону, сва питања око рударења и геолошких истраживања на територијама аутономних покрајина решавају органи тих покрајина у складу са законима тих покрајина.
Недавне објављене мапе будућих рудишта литијума и других минерала у складу су са овим законом. Сва предвиђена рудишта и пратеће јаловине налазе се на територији преткумановске Србије.
Основни тон и садржај Закона је у члановима који говоре о давању дозвола за геолошка истраживања и експлоатацију на територији уже Србије. Такве и све друге дозволе издаје Министарство рударства уже Србије. Закон се и у овом делу понавља на много места уз мале варијације.
Резултати истраживања која је деценијама обављао Геолошки завод Србије мање-више су јавни и сва садашња и будућа геолошка истраживања за стране наручиоце на територији преткумановске Србије базираће се на тим резултатима. По овом закону, резултати геолошких истраживања локалних приватних и страних предузећа пословна су тајна, тј. власништво тих предузећа.
Закон не обавезује Министарство рударства да објављује садржаје дозвола које издаје или уговора које склапа с фирмама за геолошка истраживања или експлоатацију руда. На пример, такве дозволе – односно уговоре – за геолошка истраживања на Чукару Пеки у близини Бора нису били доступни јавности. То ће, вероватно, бити случај и са свим будућим дозволама и уговорима.
Посебну пажњу Закон посвећује праву предузећа која су вршила геолошка истраживања да добију дозволу за експлоатацију руда која су претходно истраживале. Министарство, уз уредан захтев, издаје такву дозволу. Ти чланови о праву на добијање експлоатационе дозволе произилазе из општег начела (бр. 4) овог закона. Сви ти чланови су врло позитивни, охрабрујући, и без икаквих условљавања.
Можда најважнији чланови овог закона односе се на право предузећа и предузетника које врше геолошка истраживања или експлоатацију руда да своје дозволе преносе другим предузећима или предузетницима. Закон практично отвара берзу на којој се слободно тргује са дозволама за истраживања и експлоатацију руда на тлу преткумановске Србије.
У сагласности с духом овог закона, Србија је у периоду 2012–2018. прихватила вишеструки пренос, односно продају, истраживачких и експлоатационих права за један од најбогатијих рудник злата, сребра и бакра на свету Чукару Пеки, недалеко од Бора. Те дозволе, пре него што их је купио кинески Зиђин, биле су узастопно власништво неколико мањих и затим већих предузећа.
Ово објашњава експлозију интереса за геолошка истраживања у Србији. Ко оснује предузеће за геолошка истраживања зна да не мора много да буши. Врло детаљне мапе налазишта важних руда у Србији доступне су правим људима, захваљујући преданом вишедеценијском раду Завода за геолошка истраживања и геолозима РТБ Бора. Мало је познато да свако рударско предузеће, поготову велико предузеће какво је некада био РТБ Бор, непрекидно врши геолошка истраживања. Пре него што минери поставе експлозив и пре него што багери почну да копају, испред њих иду геолози са својим бушилицама и испитују који је најбољи правац или дубина копања. РТБ Бор је таквим бушотинама покрио огроман део Источне Србије. Сви геолози који су учествовали у „откривању” налазишта Чукару Пеки или су пре тога били запослени у РТБ Бору или су примали плату од РТБ Бора и док су трајала та откривања. Пре него што су предузећа са именима као Raketa доо, или Аvala Resource доо, „открила” изузетно богатo налазиште бакра и злата Чукару Пеки, геолози у тим предузећима знали су, на основу претходног рада РТБ Бора или Геолошког завода, где треба да се праве „истраживачке” бушотине.
Када се једном потврди квалитет „новооткривене руде”, дозвола за бушење се, у складу са горњим законом, лако претвара у дозволу за експлоатацију и вредност истраживачког предузећа постаје вишеструко већа. То је пословни план свих кумовских фирми у Србији које задњих година истражују литијум, злато или шта већ. Када њихове бушотине потврде постојање квалитетне руде, добиће дозволе за експлоатацију, а оне ће затим бити продате страним рударским фирмама, уз велику зараду. Ради се о зарадама од неколико десетина до неколико стотина милиона долара.
Једна шаљива страна Закона о рударству и геолошким истраживањима јесте да сребро није на списку племенитих метала. Србија има толико злата да сребро више не сматра за племенити метал.

Закон о експропријацији

Тих година, 2015. и раније, поред Закона о рударству, тимови страних саветника Владе Србије предано су радили и на пратећем Закону о експропријацији. То је такође врло детаљан закон, потпуно у духу комунистичких времена када се приватна имовина узимала једном лицу и давала на поклон другом лицу, а све у име народа. Има их који су се наивно понадали да су с крајем комунизма престале отимачине и уништавања имовне. Овај закон о експропријацији уместо народа говори о јавном интересу. Јавни интерес утврђује Влада на предлог онога ко хоће да узме вашу имовину. У то може, али не мора, да буде умешано Министарства финансија. Закон не предвиђа могућност жалбе. Добили сте решење! То више није ваша имовина и то је то. По овом закону у јавном је интересу да нека страна фирма присвоји вашу њиву да би на њој копала руду. У случају потребе за рударским радовима, Закон предвиђа и убрзану процедуру за пренос српске имовине у власништво странаца. На пример, по слову Закона о експропријацији, кинеска компанија Зиђин укњижила је као своје приватно власништво 3.328 км2 (три хиљаде триста двадесет осам квадратних километара, или триста двадесет осам хиљада хектара) земљишта у Тимочкој Крајини. То је површина мања од површине Косова и Метохије. Површина Косова и Метохије је око 10.759 км2. Ипак, површина Зиђиновог почетног освајања није ни мала и безначајна.
(…)
Једина добра страна овог закона о експропријацији јесте да ранији сопственик има право да скине усеве и убере плодове са експроприсане имовине – ако стигне, по члану 52. Улазак у посед новог власника се не одгађа због неубраних плодова и усева претходног власника.

Закон о држављанству

Коначно, Влада Србије донела је и нови Закон о држављанству. По том закону, сваки странац који проведе три године у Србије може узети српско држављанство. Влада Србије је донела овај закон да би убрзала замену српског становништва Србије мигрантима из Африке и Азије. Закон ће имати и друге последице.

Јавни интерес за предају земље и рудног богатства странцима

Предаја постојећих рудника и налазишта руда странцима одвијаће се у „јавном интересу”. А шта је то јавни интерес одлучиће Влада. О финансијским ефектима будуће експлоатације литијума много се говори и пише. Погледајмо овде само јавне податке о финансијским ефектима предаје РТБ Бора кинеској фирми Зиђин.
Зиђин је за куповину РТБ Бора држави платио 360 милиона долара. Канадско-америчким интересима, којима је Влада Србије пре тога издала дозволу за експлоатацију на локацији Чукуру Пеки 6 км од Бора, Зиђин је уплатио још 360 милиона долара.
Шта је Зиђин све добио овим трансакцијама, а шта је јавни интерес Србије?
Непосредно пре продаје РТБ Бора завршена је нова топионица бакра капацитета 100.000 тона. Трошкови изградње те топионице су били око 360–400 милиона долара. Парама које је уплатио Влади Србије Зиђин је само платио ту нову топионицу. Зиђин није платио ништа за руднике РТБ Бора: Бор, Кривељ, Јаму, Мајданпек итд. Зиђин није платио ништа за флотације, електролизу, путеве, далеководе и водоводе, језера, шуме и планине, нити је било шта платио за сву другу рударску инфраструктуру и машине. Зиђин није платио ништа ни за невину Брестовачку бању.
Да не спекулишемо о вредности укупне имовине коју је Зиђин добио са РТБ Бором и Чукуру Пеком, погледајмо само вредности руда које су дате кинеској компанији. Зиђин на својој интернет-страници тврди да рудници бакра Бор – што претпостављамо укључује Кривељ, Мајданпек, Церово, Јаму и друге руднике – располажу са 11.14 милиона тона бакра и 384 тона злата. Рудник Чукару Пеки по Зиђину садржи 19.99 милиона тона бакра и 443 тона злата. Збир тих цифара износи 31.13 милиона тона бакра и 827 тона злата. Тренутна цена бакра на светским берзама флуктуира између 9.000 (девет хиљада) долара по тони и 10.000 (десет хиљада) долара по тони. Цена злата варира између 70 и 80 милиона долара по тони. Ако за процену укупне вредности ових руда узмемо ниже наведене цене метала, добићемо да је вредност бакра и злата у рудницима око Бора не мања од 370 милијарди долара. Милијарда је хиљаду милиона. Део тих руда је изузетно богат. У вишим налазиштима Чекуру Пеки садржај бакра је изнад 26%. Садржај злата је од 1,2 г до 7 г по тони. Прерада такве руде је изузетно јефтина. Руде и бакра и злата има на многим другим локацијама које нису део ових оперативних рудника, али су у Зиђиновом поседу.
Зиђин је за све те руде платио 360 милиона долара датих канадско-америчким интересима за експлоатациону дозволу на Чукури Пеки. Та цифра је 0,1% вредности руда. То није 1% вредности тих руда (метала). То није 10% вредности тих руда. То је хиљадити део вредности тих руда. Толико је добро, домаћински, Влада Србије газдовала природним богатством Србије. Влада и председник Србије омогућили су једној страној компанији да до највећег богатства земље дође за хиљадити део вредности тог богатства.
Шта Зиђин ради са том поклоњеном рудом? Истог момента када је ушао у посед РТБ Бора, пошто га је сачекала готова топионица, Зиђин је значајно подигао производњу. Због неких разлога, неки кажу да би прикрио изузетан квалитет руде, односно велики садржај злата и бакра, Зиђин је у почетку рада у Бору извозио велике количине концентрата, а не само готове метале. Прве две године пословања Зиђин је остварио зараду већу од милијарду долара. Део те зараде, неких 474 милиона долара, Зиђин је уложио у отварање рудника Чекуру Пеки. Следеће године Зиђин је део зараде уложио у проширење капацитета флотације у Бору и капацитета топионице. Сва та улагања извршена су од профита зарађеног у РТБ Бору. Ове, 2024. године Зиђин ће произвести 350–400.000 (четиристо хиљада) тона бакра, 10 тона злата и 30 тона сребра. Огроман део тог металa Зиђин носи у Кину или продаје на страним тржиштима. Следеће године Зиђин предвиђа повећање производње на 450.000 тона бакра.
Укупна вредност метала који ће Зиђин догодине изнети из Србије је око пет милијарди долара. Зиђин послује врло јефтино. Зиђин плаћа електричну енергију шест динара по kWh. Српска домаћинства плаћају 10–25 динара по kWh. Зиђин за свих 6.000 (шест хиљада) српских радника има трошкове (плате и доприносе) мање од 200 милиона долара годишње. Влада Србије не објављује колики су други порези, ако их уопште има, које она наплаћује Зиђину. Профитабилност рудника бакра у Чилеу – који имају руду сличног или слабијег квалитета од Бора – износи око 50%. Зиђин послује јефтиније него чилеанске компаније. То значи да ће Зиђин догодине остварити чист профит на металима које износи из Србије између две и две и по милијарде долара. Ми не знамо колики ће профит Зиђин пријавити Влади Србије и колико ће платити на име рудне ренте. То ће бити 1% – 3% од декларисаног профита.
Догодине, Влада Србија ће поносно рећи да у Кину извози робу вредну пет милијарди долара. Србија у Кину не извози практично ништа. Метали које Зиђин носи у Кину нису извоз Србије. Паре од продаје тих метала остају у Кини. Оне се не враћају у Србију. Србија у Кину извози „пар килограма“ сувих шљива.

Ово је скраћена верзија текста доступног на: https://stanjestvari.com/2024/08/08/zoran-b-djordjevic-rudarski-i-drugi-zakoni-za-unistenje-zemlje-i-naroda/ Аутор је доктор физике и предавач рачунарских техника на Бостонском универзитету. Почетком 1990–их година сарађивао је с научницима и инжењерима РТБ Бора на развоју нових индустријских материјала

Наслов и опрема текста – Печат