ИЗЛОГ КЊИГЕ

Радомир Константиновић
Филозофија паланке
Лагуна

Књига „Философија паланке“ Радомира Константиновића, први пут објављена 1969. године, ни данас није изгубила на својој актуелности. Иако је првобитно прошла релативно неопажено, њена важност постала је очигледна тек када су се почеле манифестовати поједине друштвене и културне промене које је Константиновић описао. Латинка Перовић истиче да је дух паланке морао постати опипљив у свакодневном животу да би ова књига постала кључ за разумевање догађаја из деведесетих година.
„Философија паланке“ нуди јединствено тумачење културног модела који је доминирао нашим просторима током тог периода, објашњавајући порекло национализма и моралног посрнућа који су кулминирали у рату.
„Философија паланке“ остаје незаобилазно штиво за свакога ко жели да разумепозадину трагичних догађаја који су обележили крај 20. века на Балкану. Дело се сматра једним од најважнијих у српској културној мисли, јер прецизно дијагностикује друштвене патологије које су довеле до разорних последица. Управо је због ових увида „Философија паланке“ постала не само предмет академских расправа, већ и референтна тачка у ширем културном дискурсу.

Кристофер Катервуд
Черчил и Тито
Службени гласник

Једна од Черчилових најконтроверзнијих одлука у Другом светском рату била је да, током 1943, преусмери подршку СОЕ (Службе за специјалне операције) са четника, лојалних Влади у избеглиштву, на Тита и комунистички партизански покрет. Последично, након рата у Југославији је успостављен комунистички режим, који је трајао до Титове смрти 1980, да би потом, дотад сузбијане, националистичке тежње кулминирале током ратних сукоба деведесетих на територији бивше Југославије. Донедавно се сматрало да су се у штаб СОЕ у Каиру инфилтрирали комунисти, као и да је Фицроја Маклејна, Черчиловог личног изасланика у Врховном штабу НОВЈ, Тито обмануо, те је британски премијер, и сам доведен у заблуду, одлучио да ускрати подршку ројалистима. Међутим, недавно отворена архива сер Била Дикина, бившег Черчиловог блиског сарадника и агента СОЕ у Југославији, открива да је та одлука била заснована на апсолутно чврстим доказима и у највећем војном интересу Велике Британије. Званична историја о деловању СОЕ у Југославији никада није објављена, али је сер Дикин био главни саветник личности овлашћене да ту историју напише, а Кристофер Катервуд је био прва особа која је имала приступ поменутој архиви депонованој у Кембриџу. Ови документи указују на то да Черчил своју одлуку није засновао само на обавештајним подацима СОЕ већ и на материјалима МИ3, СИС и СИГИНТ депешама из Блечли Парка. Катервуд документовано брани и доказује исправност поменуте Черчилове одлуке у Другом светском рату, која је значајно утицала на даљи ток историјских догађаја, за разлику од других историчара који сматрају да је таква одлука била ништа друго до трагична грешка.

Тома Пикети
Капитал идеологија
Академска књига

Сва људска друштва имају потребу да оправдају успостављену неједнакост. Она морају да пронађу изговоре за постојање те неједнакости, у супротном, прети опасност од урушавања читавог политичког и друштвеног систе ма. Када се ближе позабавимо идеологијама из прошлости, уочавамо да су оне у том погледу блиске данашњим идеологијама. Управо тим указивањем на мноштво могуćих путања и рачвања, можемо преиспитати темеље постојећих институција и размотрити услове њиховог преображаја. Поређењем података који су невиђеног обима и подробности, ова књига из економске, социјалне, интелектуалне и политичке перспективе прати прошлост и промишља будуćност неегалитарних режима, обухватајући притом разна друштвена уређења: од древних тросталешких и робовласничких до модерних постколонијалних и хиперкапиталистичких преко оних власничких, колонијалних, комунистичких и социјалдемократских. За разлику од изузетно неегалитарног дискурса наметнутог након 1980 -их и 1990-их, ова књига показује да су развој привреде и људски напредак омогућени управо захваљујући борби за једнакост и образовање, а не захваљујући глорификацији имовине. Ослањајући се на поуке из глобалне историје, могуćе је напустити фатализам који данас подрива идентитетске расколе и осмислити партиципативни социјализам за XXI век. Тај партиципативни социјализам би подразумевао нови хоризонт једнакости са универзалним циљевима, нову идеологију једнакости, друштвено власништво, образовање и дељење знања и моćи. Књига Капитал и идеологија је наставак књиге Томе Пикетија Капитал у XXI веку (2013), која је преведена на 40 језика и продата у више од два и по милиона примерака.

Зоран Богнар
Цивилизацијски инферно Ејдетске слике I-III
Метафизика

Према речима Немање Вељовића, „три основна стуба Цивилизацијског инферна свакако јесу прикази који откривају три различите могућности о опстанку заборава, реминисценција тема које су подложне (не)забораву и месијанско проговарање кроз фрагментарну аутоцитатност.“ Одредити тачан број тема које су обрађене у књизи је немогућ посао, бар не у оном кључу тумачења који би задовољио основне законе теорије књижевности. Зоран Богнар не само да је успео да из првобитне функције ејдетских слика, на ко-релацији од спољашњег до унутрашњег сагледавања проблема теме, успостави дијалектички однос с временом, већ надградњом спознаје рефлектује оно што је заумно. Космичност и вишезначност богнаровских ејдетских слика на двоструког читача/Брата могу деловати на два начина. Први, уколико се не прихвати моћ промене, или само-преобликовања, може изазвати реакцију разобличавања себе, која није нужно повезана са текстом. Други начин деловања не доноси само спознају себе на хоризонту правих вредности књижевног дела, већ духовно уздиже: јер није битно шта ће бити са уметношћу, него шта ће бити са човеком уколико остане без уметничког чула… ,,Како у рецензији Богнаровог дела пише Александар Пејовић, ,,књига медитативне прозе Зорана Богнара, под метафизичким насловом „Ејдетске слике”, уверљиво је сведочанство пуне онтолошке зрелости овога аутора, односно пластично осликавање путање његовог наглог сазревања, и као човека и као књижевника. Он је у њој исповедио и искрено отворио ризницу свог унутрашњег света, испољавајући наглашену тежњу ка самосвојности, ка установљењу оригиналног модела гледања и поимања света што га окружује, што је било и што ће тек бити… Богнар је у овој књизи врло разложно поставио многа занимљива и важна питања уметности и филозофије (посебно естетике и етике), социологије и психологије (посебно човекове егзистенције, а још посебније нашег човека у овом усковитланом и кризном времену испуњеном контроверзним садржајима), а дао је и неке могуће одговоре, провокативно позивајући на дијалог и о ономе што други избегавају.

Свети Фрања Асишки
ГИЛБЕРТ КИТ ЧЕСТЕРТОН
Дерета

„Сваки нараштај тражи свог свеца инстинктивно; и он није оно што људи желе, него пре оно што је људима потребно“, каже Честертон на почетку књиге о Светом Томи, а могао је исто да напише и на почетку књиге о Светом Фрањи, и на почетку сваке књиге своје „моралне теологије“, и сваки пут би био у праву. На исти начин као што је неспорно да су његове студије надишле биографске намере, уколико су их икада и имале, и показале колико је субјективна истина једне аутентичне егзистенције опште сазнање о светом и животу, и светости живота, онда када човек себе управља према Богу, односно према љубави која не искључује човека, напротив.
Честертон пушта причу о Светом Томи да се сама развије као смисао који промишља самог себе, јер је „теологија свеца једноставно теизам свеца; тачније, теизам свих светаца“, а биографија ученог монаха истинска мапа духовности средњовековне Европе, јер „његова Љубав према истини савладала је његову понизност“. Превод са енглеског: Милан Милетић.

Наташа Недељков
Дубровчани као посредници у средњевековној трговини између Балкана и Средоземља
Прометеј

Својом студијом Наташа Недељков даје шири и детаљнији увид у системско функционисање средњовековних држава. Србија, превасходно богата рудама али и многим другим добрима, постаје својеврсни фокус Дубровчана као најумешнијих трговаца и експлоататора тог доба. Организовани у колоније, Дубровчани оснивају сопствена утврђења и насеобине, читав правосудни систем и као најдоминантнију сферу – трговачке ланце, уз то остављају за собом добро развијене занатске гране, чиме се бележи појава не само рудара, већ и златара, дрводеља, кројача, обућара, воскара и кожухара. Интересантна је чињеница да су Дубровчани повељама издатим од стране српских владара, каква је на пример повеља Стефана Немање из 1186, или кнеза Лазара, која постаје образац за све будуће уговорне исправе са Дубровчанима, бивали потпуно заштићени са веома високим нивоом аутономије. Ово је показатељ колико су српски владари имали развијену свест о значају трговине која обезбеђује потенцијални економски, политички и културни напредак земље.
Појава трговаца из Дубровника допринела је економском, привредном и културном развоју подручја на којима су трговали. Ова студија прозор је у свет средњег века.