ИЗЛОГ КЊИГЕ

Габријел Гарсија Маркес, Марио Варгас Љоса
ДВЕ САМОЋЕ – РОМАН О ЛАТИНСКОЈ АМЕРИЦИ
Сезам бук

Прошле су педесет две године откако су Варгас Љоса и Маркес, два латиноамеричка романописца која су још увек била млада, у Лими водили овај веома необичан разговор који ће читалац ускоро имати пред собом. Веома необичан, јер у њему нема ниједне важне речи која се у међувремену није драстично променила. Наслов разговора, „Роман у Латинској Америци“, делује неутрално, као једноставан и јасан опис, али одмах постајемо свесни да ни роман, ни Латинска Америка, а поготово латиноамерички роман, нису оно исто о чему су Варгас Љоса и Гарсија Маркес разговарали у септембру 1967. А тако је, обратите пажњу, управо због тога што су се догодили Варгас Љоса и Гарсија Маркес: јер је ових пола века био период успеха и утицаја „Сто година самоће“, неизмерне амбициозности „Разговора у катедрали“, чудеса наше традиције која представљају „Хроника најављене смрти“ и „Рат за смак света“; јер ових пола века је, такође, време преображаја нашег политичког света (од случајева Падиље и Пиночеа до фуџиморизма и дуговечности Фидела Кастра), а у сваком од њих била су присутна ова два романописца. Борхес, о коме се често говори у овом разговору, заувек је поставио ту идеју у својој причи „Пјер Менар, аутор Дон Кихота“: пролазак времена – и то његово чудесно отелотворење у виду књига које пишемо – мења речи. Како у рецензији ове књиге истиче Хуан Габријел Васкес, „ово је један од најпродуктивнијих начина читања овог разговора. За нас читаоце и романописце, речи које су се 1967. користиле како би се описао тај историјски тренутак више не постоје: уништене су и поново створене током година, и ми их данас не користимо на исти начин на који су их користили они…“

ХОРИЗОНТИ ЕВРОАЗИЈСТВА
Катена мунди

Фасцинантно путовање кроз векове руске историје и културе. Уредници Неда Андрић и Јован Радојевић су селекцијом текстова великих мислилаца објаснили како Русија стоји на раскрсници две велике цивилизације. Књига нуди дубок увид у динамичку борбу за културни и духовни идентитет који превазилази обичан геополитички оквир. Кроз странице овог зборника, читаоци ће открити како је руски дух вековима обликован у интеракцији са западноевропским и азијским утицајима. Од времена Петра Великог, који је Русију окренуо ка Западу, до савремених покушаја обнове националног самопоуздања, књига осветљава филозофске, уметничке и политичке аспекте руских успона и падова.
Један од централних појмова књиге је евроазијство, које представља теорију о уникатној руској цивилизацији која служи као мост између Европе и Азије. Текстови истражују како је ова идеологија утицала на руску културну политику и самоидентификацију, нудећи алтернативу западном културном и политичком фактору. Кроз текстове Александра Панарина и Александра Дугина, анализе у „Хоризонтима евроазијства“ такође се дотичу савремене Русије и њених настојања да се позиционира као глобална сила. Књига разматра како историјске околности и културна наслеђа обликују данашњу руску спољну и унутрашњу политику. „Хоризонти евроазијства“ нуде јединствен поглед на Русију, земљу која стално балансира између својих европских и азијских корена. Ова књига је обавезно штиво за све који желе да разумеју како Русија кроз своју богату историју и културу обликује сопствену и светску будућност.

Радован Самарџић
МЕХМЕД СОКОЛОВИЋ
Лагуна

Аутор животописа Сулејмана I и Османа II, историчар и писац Радован Самарџић у овој својој капиталној историјској биографији на основу поузданих извора, а књижевним средствима и стилом врсног прозаисте, осветљава лик знаменитог турског великаша – везира Мехмед-паше Соколовића, једног од најугледнијих државника у Османском царству, пореклом Србина из села Соколовића у Вишеградском кадилуку. Тај дечак по имену Бајо – који је „учио књигу“ код свога стрица и духовника у манастиру Милешеви и кога су у осамнаестој години „од певнице одвели у јаничаре“ – уздигао се до највишег положаја код султана Сулејмана I Величанственог и његовог сина султана Селима II и оставио иза себе неизбрисив траг као војсковођа, везир и добротвор, градитељ многих мостова, чесама, џамија и задужбина, између осталих и вишеградске ћуприје на Дрини. Истовремено, његова судбина омогућава нам да разумемо положај поробљених народа и друштвене односе који су у XVI веку владали у Србистану турским вилајетима на Балкану
„Историја Мехмеда Соколовића није окончана његовим последњим путовањем, нити је почела његовим рођењем. Успомена, култ и предање тек су сведене појединости појаве која превазилази себе саму. Нису случајно Соколовић и његова заоставштина смештени у фокус најзначајнијег романа у југословенској књижевности и његовог, у сваком смислу достојног одраза у овдашњој култури памћења, на страницама ове књиге, у његовој историјској биографији… Једна сасвим нарочита, лична судбина.“

Станислав Сретеновић
ФРАНЦУСКА, СРБИЈА И НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ СХС
Прометеј

Овим радом аутор је имао намеру да обради односе између Француске и нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од краја Великог рата до почетка тридесетих година двадесетог века, преломних година током којих су последице велике светске економске кризе промениле климу међународних односа. Године 1924–1929. потврђују несигуран карактер односа између Француске и Краљевине СХС. Да ли је Француска имала средства и воље да буде пријатељ, заштитница и модел државе Јужних Словена и народа који су је сачињавали? Италијанска и немачка конкуренција су јачале у области дипломатије и економије и имале су ефекта чак и у краљевској копненој војсци и морнарици, где је француски утицај требало да буде највећи. Остваривање поморског програма и зајма намењеног да омогући Краљевини да се војно опреми, сударало се са другим кључним интересима Француске: неопходношћу да одржи равнотежу у Европи и да очува своје савезништво са Италијом. У области културе, француска активност је морала да узме у обзир унутрашњу хетерогеност Краљевине. Одвајајући се од „централистичког“ погледа на њу, Француска је доведена дотле да реорганизује своје конзуларне округе у Краљевини и да ојача своју активност у бившим аустро-угарским регијама као што је Војводина. Она се тада сударила са истовременим ширењем италијанског и немачког утицаја, увиђајући уз све то да су њени односи са Србима благо захладнели. Те напетости су остале приметне у симболичким изразима француско-југословенског пријатељства, које је достигло свој врхунац 1929. године, у моменту када је заведен лични режим краља Александра.

Кристофер Катервуд
ЧЕРЧИЛ И ТИТО
Службени гласник

Једна од Черчилових најконтроверзнијих одлука у Другом светском рату била је да, током 1943, преусмери подршку СОЕ (Службе за специјалне операције) са четника, лојалних Влади у избеглиштву, на Тита и комунистички партизански покрет. Последично, након рата у Југославији је успостављен комунистички режим, који је трајао до Титове смрти 1980, да би потом, дотад сузбијане, националистичке тежње кулминирале током ратних сукоба деведесетих на територији бивше Југославије.
Донедавно се сматрало да су се у штаб СОЕ у Каиру инфилтрирали комунисти, као и да је Фицроја Маклејна, Черчиловог личног изасланика у Врховном штабу НОВЈ, Тито обмануо, те је британски премијер, и сам доведен у заблуду, одлучио да ускрати подршку ројалистима. Међутим, недавно отворена архива сер Била Дикина, бившег Черчиловог блиског сарадника и агента СОЕ у Југославији, открива да је та одлука била заснована на апсолутно чврстим доказима и у највећем војном интересу Велике Британије.
Званична историја о деловању СОЕ у Југославији никада није објављена, али је сер Дикин био главни саветник личности овлашћене да ту историју напише – а Кристофер Катервуд је био прва особа која је имала приступ поменутој архиви депонованој у Кембриџу. Ови документи указују на то да Черчил своју одлуку није засновао само на обавештајним подацима СОЕ, већ и на материјалима МИ3, СИС и СИГИНТ депешама из Блечли Парка.
Кристофер Катервуд документовано брани и доказује исправност једне од најважнијих Черчилових одлука у Другом светском рату, која је значајно утицала на даљи ток историјских догађаја, за разлику од других историчара који сматрају да је таква одлука била ништа друго до трагична грешка.