СРПСКА „ЗАЛЕДИЛА“ ПРЕДЛОГ О РАЗДРУЖИВАЊУ

Одлука о привременом повлачењу припремљеног документа о „мирном раздруживању“ из процедуре у Народној скупштини РС донета је након састанка челника Додикoвог СНСД-а, највероватније на сугестију из Београда, а могуће је да ће започети процес законског враћања одузетих уставних надлежности Српској

Руководство Републике Српске одлучило је да до даљег „заледи“ најављену понуду „мирног раздруживања“ која је, након усвајања у Народној скупштини РС, требало да се пошаље Федерацији БиХ. Било је предвиђено да се овај документ у виду „Информације о потреби покретања процедуре регулисања односа између Републике Српске и Федерације БиХ у складу са Дејтонским споразумом“ нађе пред посланицима парламента мањег ентитета на 14. посебној седници Народне скупштине, али је председник парламента Ненад Стевандић 9. јула саопштио „да су га посланици који су били за заказивање посебне седнице дописом обавестили да са 14. посебне седнице повлаче тај документ“.

МОГУЋИ УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ ПОВЛАЧЕЊА? Одлука о повлачењу предлога је наводно донесена на састанку најужег руководства Додиковог СНСД-а који је одржан у згради Народне скупштине РС и она, како се тврди, има само привремени карактер, што би требало да значи да челници владајућег блока у Бањалуци немају намеру да трајно одустану од „мирног раздруживања“. Мада се могло очекивати да после усвајања Декларације на Свесрпском сабору у Београду – у којој се није нашло места за идеју руководства РС о „мирном раздруживању“ – Бањалука одмах гурне у други план овај предлог, Милорад Додик је (након тога) у интервјуу датом „Спутњику“ 28. јуна саопштио „како је документ о мирном раздруживању завршен, те да ће у наредним недељама бити понуђен Федерацији БиХ“.
Вероватно је да је одлука о повлачењу најављеног документа из скупштинске процедуре донесена на захтев Београда, а није искључено да су Додик и његови сарадници и сами проценили да би у садашњим околностима било најкорисније „спустити лопту“ и одложити до даљњег званично „убацивање у игру“ предлога о раздруживању. Без обзира на разлоге и вероватно само привремени карактер споменуте одлуке, извесно је да ће последње одступање, челници прозападне опозиције и други критичари политике председника РС искористити да критикују „Додиков популизам“ и „неиспуњавање датих лажних обећања“. Много би, чини нам се, могло бити опасније то што ће ово повлачење изазвати негативне реакције код дела патриотски опредељених грађана који су до сада подржавали курс председника прве српске државе западно од Дрине. Они би ово, макар и привремено, одустајање од најављеног предлога „мирног раздруживања“ могли протумачити као знак Додикове слабости и „недостатка стратегије“, али и изгубити поверење у политику човека кога његови противници из Сарајева и са Колективног запада сматрају „највећим проблемом Босне“.
Пошто је, макар и привремено одустало од „мирног раздруживања“ и инсистира на слову дејтонског Устава БиХ, може се десити да руководство из Бањалуке врати у игру раније најављено, али никада не и спроведено враћање отетих дејтонских надлежности мањем ентитету Босне и Херцеговине. Додик је још пре неколико година најавио да ће РС усвајањем закона вратити надлежности (међу којима су одбрана, правосуђе и индиректно опорезивање) које су јој је претходно одузели високи представници или које је сама под притиском пренела на ниво БиХ, али ово обећање, због наводних препрека и неповољних околности, није спроведено у дело. Неки од предлога закона којим се надлежности враћају Српској написани су и спремни да се врате, што нам је потврдио један добро обавештен извор који је и сам учествовао у њиховом писању, а остаје да се види јесу ли председник РС и његови сарадници сада спремни да коначно одобре започињање одавно најављеног процеса у Народној скупштини РС.

БАЈДЕН НОМИНОВАО ЏОУНСА ЗА НОВОГ АМБАСАДОРА У БиХ Амерички председник Џозеф Бајден номиновао је Дагласа Џоунса за новог амбасадора САД у БиХ, а да би овај каријерни дипломата био и званично именован на ову дужност, потребно је да Бајденову одлуку одобри и Сенат. Милорад Додик је на Иксу изразио наду да би с доласком новог амбасадора САД могло доћи до поправљања односа између Вашингтона и Бањалуке. „Поздрављамо и очекујемо сарадњу на основама узајамног поштовања и немешања у унутрашња питања од стране дипломата у БиХ. Са садашњим амбасадором Мајклом Марфијем то није било могуће, јер је његов однос био навијачки и пристрасан, у корист Бошњака. Он је у однос унео недопустив ниво личног и мрзилачког према Србима и Републици Српској“, написао је Додик.

НОВЕ БЕЋИРОВИЋЕВЕ ЛАЖИ Денис Бећировић је искористио комеморативни скуп у Меморијалном центру Поточари, одржан поводом 29. годишњице злочина у Сребреници, да изнесе нове лажне оптужбе на рачун Србије и Републике Српске. Бошњачки члан Председништва БиХ је изрекао неистиниту тврдњу да „великосрпски протагонисти, баш као и 1992. године, опет јавно говоре да им је циљ Велика Србија“, те да „данас поново прете правним насиљем над уставним поретком Босне и Херцеговине“.
Да би поткрепио ову оптужбу, Бећировић се вратио омиљеном „аргументу“ српских непријатеља, Меморандуму САНУ, који му је био потребан да би упознао јавност са новом, још већом „опасношћу“ – Декларацијом донесеном на недавном Свесрпском сабору у Београду. Наравно, за главне кривце и претњу миру и Босни и Херцеговини, Бећировић је прогласио Александра Вучића и Милорада Додика. „Европа и свет морају бити свесни да је ова Вучићева великосрпска декларација опаснија и скандалознија од Меморандума САНУ. Позивам све да размисле какву улогу играју данас Вучић и Додик. Историјски контекст, однос снага и глобалне прилике нису данас исте као 1992. године, али, нажалост, постоје бројне сличности између великосрпске идеологије и политике из 1992. и ове данас“, рекао је Бећировић.
Бошњачкој политичкој елити очигледно смета свака подршка коју матица пружа српском народу на простору некадашње централне југословенске републике и ту се суштински ништа није променило у односу на деведесете године прошлог века када су из „угроженог Сарајева“ упућивани позиви „међународној заједници“ (читај Колективном западу) да „заустави великосрпску агресију на БиХ“. У том контексту је Декларација са Београдског сабора – иако у њој нема ни помена о цепању БиХ већ се инсистира на њеном дејтонском уставном устројству – још опаснија од фамозног Меморандума САНУ, док су Вучић и Додик следбеници „агресорског курса“ Милошевића и Караџића који угрожавају не само мирну Босну већ и вредности (интересе) евроаталантске породице.

САВЕТ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ МИРА ПРЕТИ СРПСКОЈ Управни одбор Савета за спровођење мира у БиХ (ПИК) је оценио да се „недавним објављивањем Изборног закона РС и Закона о референдуму и грађанској иницијативи у Службеном гласнику Републике Српске настоје узурпирати надлежности Централне изборне комисије БиХ и створити паралелни законски оквири“. Ово тело Колективног запада, чије постојање није предвиђено Дејтонским споразумом, запретило је да „међународна заједница неће дозволити никакво подривање надлежности Босне и Херцеговине кроз успостављање паралелног изборног система Републике Српске“.

ШМИТ У ПОТОЧАРИМА Комеморативни скуп у Поточарима није ни ове године могао да прође без обраћања лажног високог представника Кристијана Шмита. „Гаулајтер“ из Баварске је искористио ову прилику да пружи пуну подршку резолуцији о „геноциду у Сребреници“, усвојеној у Генералној скупштини УН, али и изрази незадовољство због тога што се у Републици Српској „покушава минимизирати тежина геноцида“, те „величају ратни злочинци“. Шмит, јасно, није заборавио да нагласи „како је раздруживање неприхватљиво јер је у супротности с правима свих народа у БиХ“.
Делегација Европске уније у БиХ положила је цвеће на спомен-обележје невино страдалим српским ратним жртвама у Братунцу, на шта је директор Меморијалног центра у Сребреници Емир Суљагић реаговао поруком „да је шокиран овим гестом представника ЕУ“, али и претњом „да ће то скупо платити“. Мада ово полагање венаца представља мали позитиван помак у односу на досадашњи игнорантски однос представника „породице из Брисела“ према српским жртвама, оно, нажалост, не значи суштинску промену негативног и уцењивачког односа ЕУ према Републици Српској. Да Унија и даље жели трансформацију БиХ у унитарну државу показује и за Бањалуку неприхватљив захтев, чијим се испуњењем условљава давање 70 милиона евра БиХ, као прве транше из Плана раста за Западни Балкан. Међу условима реформи коју је пред дејтонску творевину поставила Европска комисија налазе се захтеви за укидање ентитетског вета у институцијама БиХ, као и попуњавање Уставног суда БиХ (уз пристанак на останак страних судија), а њиховим прихватањем би започео процес који би на крају трансформисао Републику Српску у празну љуштуру.

НАСТАВЉЕНО СУЂЕЊЕ ДОДИКУ И ЛУКИЋУ Пред Судом БиХ у Сарајеву настављен је монтирани процес Милораду Додику и Милошу Лукићу. На овом рочишту је као сведок одбране говорила председавајућа Већу народа РС Сребренка Голић, која је објаснила процедуру усвајања закона у Народној скупштини и Већу народа, а у вези са Законом о објављивању закона и прописа Републике Српске и Закона о непризнавању одлука Уставног суда БиХ.
Занимљиво је да је судија Сена Узуновић, објашњавајући разлоге због којих Кристијан Шмит не може, на захтев одбране, бити позван да се појави на овом процесу, саопштила да јој је из Министарства спољних послова БиХ достављена информација „да он има дипломатски статус као високи представник и да није обавезан да сведочи“.
Наставак суђења Додику и Лукићу заказан је за 28. август.