Пројекат „Штит“

 

ИЗ ПЕЧАТОВЕ АРХИВЕ: ОДГОВОРИМА НА ПИТАЊА

ОБЈАВЉЕНО 17. 3. 2011
фото: Википедиа19

Еколошки покрет Новог Сада упутио је 2. марта 2011. године допис Председништву Републике Србије и начелнику Генералштаба, у којем у име свих нас тражи одговор на питање чиме нас засипају авиони који испуштају кемтрејлсе (хемијске трагове опасне по здравље), чији су, ко их је овластио и кад ће престати то да чине?

Живимо у стратократији – НАТО узима дизгине у своје руке, спроводећи пројекат „Штит“ којим ће само њима знаним методама доћи до само њима знаних циљева, шпартајући неометано небом широм САД, Канаде, Мексика, Европе, а, ето, и над небом Србије, оверавајући територију неопозиво и временски неограничено. И без упозорења да бар затворимо прозоре и ставимо маске на неколико дана.
Јер, у питању су кемтрејлси (chemtrail), неуобичајени хемијски трагови које авиони често неидентификованих ознака остављају за собом. Хемијски траг остаје углавном на висинама од 4 до 6 км изнад земљине површине. Најчешћи распоред трагова је у X и А формацији, а може бити и у облику мреже. Ако се не распрше за 30-40 минута у каснијој фази стварају сумаглицу сличну цирус облацима, која врши утицај на атмосферу или полако пада на земљу. У неким случајевима, белом масом хемијске магле буде прекривено цело небо, што се догађа у случајевима интензивног запрашивања када трагове оставља више авиона чије се путање укрштају. Трагови се полажу посебно модификованим авионима који распршују аеросол из танкова смештених у трупу или на крилима, а хемијски састав јавности није до краја разјашњен. Авиони немају ознаке, а идентификовани су типови боинг 737 и КЦ 135, те се претпоставља да су у саставу ваздушне флоте НАТО-а.
Кондензацијски траг (contrail) настаје као последица рада млазног мотора. Гориво за авионе састоји се од угљоводоника, он током сагоревања кисеоника у комбинацији са угљеником ствара угљендиоксид, а са водоником воду која излази у облику водене паре. На великим висинама владају изузетно ниске температуре, због којих се пара кондензује у водене капљице, а због хладног ваздуха капљице се претварају у кристале леда који стварају појаву белог трага. Овај траг може остати видљив неколико секунди, а што је висина већа и ваздух хладнији траг бива видљив и неколико минута. Нормални услови за стварање трага су на висини 8 км и више, где су температуре до 40 степени. На нижим висинама кондензацијски траг не може да настане.
На притисак јавности која захтева истину о замагљеном небу, медији папагајски понављају научену лекцију: „То је уобичајена појава, то су кондензацијски трагови.“ Али истина је сасвим другачија…

ЗАМРАЧЕЊЕ НЕБА Еколошки покрет Новог Сада упутио је 2. марта 2011. године допис Председништву републике Србије и начелнику Генералштаба, у којем у име свих нас тражи одговор на питање чиме нас засипају авиони који испуштају кемтрејлсе, чији су, ко их је овластио и кад ће престати то да чине?
Ако одговорни у Србији следе упутства ван закона стављених корисника нашег ваздушног простора, треба очекивати сличне стилске фразе или мук, који већ прати подземне активности у припремању закона којима би сваки атак на здравље народа на територији Србије био легализован.
Док не почнемо и сами да припремамо документацију, снимајући небо и дајући на анализу узорке праха посутог изнад наших кровова, користићемо се искуством брачног пара Абрам из залива Мејпл, на острву Ванкувер у Британској Колумбији, који је 2007. снимио филм „На трагу наших убица“. Бил Абрам није тек обичан посматрач, он је професионално загледан у небо од 1950, кад се запослио у Министарству саобраћаја са задатком да прати временске прилике, па је стога био у позицији да упозна и идентификује сваки облак, како би проследио податке метеоролошкој служби. Заинтригиран нетипичним формацијама облака, 2001. године се озбиљно заинтересовао за овај феномен.
С Абрамовима се повезао Вил Томас, он поседује интернет страницу „Lifeboat news“ и живи у њиховој близини. Вил Томас је наставио озбиљна истраживања, укључивши све већи круг људи, стручњака из разних области, који су проучили тужбу грађана Еспаноле против владе (јуна 2007), и прикупио доказе да се у узорцима честица покупљених са лица места после запрашивања налазе: алуминијум, баријум и честице кварца. У то време није било сазнања о присуству биолошких агенса попут бактерија, гљивица, али је 2000. године преко лабораторијских анализа идентификовао 360 плесни и гљивица, расејаних током нисколетећих запрашивања кемтрејлсима. Истражујући здравствене тегобе становништва, међу којима и крварења из носа, обратили су пажњу на присуство cryptococcus neoformans.
Тада је у локалним новинама први пут изашао наслов „Да ли смо запрашивани од стране Армије САД?“
Узорци оног што је падало с неба у његову башту били су црни као катран, са слузавом површином. Дешавало се да материјал који пада са кемтрејлса виси као прашина која почиње да сипи с неба. У почетку су били у облику шаховске табле, а онда, пре две године, почео је да излази велики бели облак из којег падају на земљу филаменти и прах. Авион би летео и опет нагло избацио нови облак. Испусте, па прекину – што нема везе са уобичајеним трагом. Понекад се авион окрене за 180 степени и врати натраг, што не ради ниједан комерцијални авион. А власти су управо тврдиле да су у питању обични комерцијални летови.
Није се дуго чекало на доказ да нису у питању „обични комерцијални летови“: 12. септембра 2001. године активисти су фотографисали небо на којем је било много трагова прелета и то управо у време кад ниједном комерцијалном авиону није било допуштено да лети, после напада на СТЦ, 11. септембра. Они су тог дана упорно звали локалне аеродроме и особље је потврдило да се ради о заједничкој операцији с америчким ваздухопловством, под називом „Замрачење неба“. Кад су се после тога обратили Министарству за ваздушни саобраћај, добили су писмени одговор да се то о чему говоре уопште није десило и да нигде није забележена операција под тим именом.

ЕЛЕКТРОМАГНЕТНО ОРУЖЈЕ У међувремену, запрашивање је постало глобално. Према расположивим подацима запрашују се следеће земље: Аустралија, Аустрија, Белгија, Белорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Грчка, Грузија, Хрватска, Исланд, Италија, Канада, Летонија, Литванија, Луксембург, Мађарска, Холандија, Немачка, Норвешка, Нови Зеланд, Пољска, Португалија, Румунија, САД, Словачка, Словенија, Србија, Шпанија, Шведска, Швајцарска, Турска, УК, Украјина. Аргентина, Бразил, Чиле, Јапан, Мексико, Панама и Перу надлећу се повремено.
„Побуњеници“ зато с правом питају: ако је ово што раде безопасно и без зле намере, зашто је обавијено велом тајне? Ако је по закону, да ли тај закон садржи горњу границу дозвољеног броја прелета? Зашто лекари одбијају да дају одговор на питања да ли су заборавност и хронични умор последице управо оваквих експеримената, комбинованих са тровањем хране пестицидима? Које интересне групе стоје иза овог пројекта и о чијем трошку се обавља?
Клифорд Карником живи у Мексику и већ дуже времена прати шта се дешава после проласка авиона који испуштају кемтрејлерсе. Резултате свог вишегодишњег рада изложио је на веб-страници: http://www.carnicom.com/contrails.htm.
Упозоривши на историјат бескрупулозног заташкавања на свим нивоима, он подсећа на последице настале после војних вежби изнад Северног Норфолка (1960), који је током војне вежбе засипан спрејом са високом концентрацијом кадмијума. Тај случај још није процесуиран, иако се сумња да је изазвао појаву рака једњака. Карником тврди да су експерименти почели за време Хладног рата (1950), када су Американци желели да провере у пракси колико брзо ће облак да се прошири и спусти на земљу. Између 1953. и 1964. године, ова тајна је била чувана, како јавност не би сазнала да су авиони расипали хемијска једињења симулирајући ситуацију у којој би облак расуо биолошки агенс. И тако су људи 76 пута били посипани отровним компонентама.
Што се тиче законитости оваквих активности, за које би непријатељ био оптужен за тероризам, у прописима Министарства одбране САД (наслов 50, поглавље 32) пише да они имају права то да раде над америчком територијом. Али, чак је и председник Кенеди, схвативши димензије злоупотребе овог закона, у једном тренутку захтевао да се стави нека граница у оквиру које ће се експериментални летови обављати… Уместо да се ограничи или чак заустави, са ширењем НАТО-а запрашивање је постало глобално, а најдрастичнија последица је промена атмосфере, коју они нису у стању да контролишу, нити могу да предвиде у којем правцу ће се развијати.
У потрази за одговором, а у недостатку информација, Карником покушава да уз помоћ знања и маште докучи о чему би могло да се ради: „Познато је да ови елементи под дејством сунчеве светлости добијају велику моћ и могу да утичу на мождане таласе. Ствара се одређена енергија која је на фреквенцији на којој ради наш мозак и читав организам.“ Он претпоставља да се ради о манипулацији електромагнетском енергијом која ће бити употребљена као моћно електромагнетно оружје како би утицало на рад мозга и промену свести, а могло би да изазове и тектонске поремећаје.
Сваки рационални и хуманистички приступ оваквим играма са живом материјом неминовно води у ћорсокак, очигледно је да је до промене свести заиста дошло – али првенствено код аутора, налогодаваца и извођача ових радова, и да предстоји мукотрпан посао превентивног привођења, изоловања и подвргавања медицинском третману – како активних актера, тако и пасивних посматрача, који под „затамњеним небом“ мирно настављају да шетају своју децу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *