Imaju li demokrate hrabrosti za preispitivanje?

Predsednička debata u SAD

U četvrtak, 27. juna, održana je prva, i lako bi se moglo ispostaviti poslednja, debata između kandidata na predstojećim predsedničkim izborima u SAD Džozefa Bajdena i Donalda Trampa

Na televiziji Si-En-En, u Atlanti, prestonici prevratničke države Džordžije, sat i po potrajalo je nerazgovetno nadgornjavanje dvojice kandidata. Od sadržaja debate jedva da će ostati nekoliko upečatljivih rečenica i tema koje obeležavaju ovogodišnju predizbornu sezonu – ilegalna imigracija, inflacija, rat u Ukrajini, pitanje podrške Izraelu i olako prihvatanje stradanja Palestinaca.
Međutim, ispostaviće se da daleko veći politički uticaj može da ima ne ono što je izrečeno već ono kako je kandidat i američki predsednik Džozef Bajden govorio – te odgovor na pitanje da li je reč o jednoj večeri onemoćalosti 81-godišnjaka ili odrazu njegovih opadajućih sposobnosti koji nameće drugo pitanje – može li se očekivati da služi naredni četvorogodišnji mandat.

PRAVILA BEZ PREPIRKE Izborni štabovi dvojice kandidata saglasili su se da se debata održi pod nešto promenjenim uslovima u odnosu na one iz ranijih izbornih ciklusa. Na pozornicu nije pozvan Robert Kenedi, kandidat za kojeg različita istraživanja javnog mnjenja procenjuju da stoji na oko deset odsto podrške američkih glasača, što je daleko više od podrške koju dobijaju uobičajeni kandidati izvan dveju glavnih stranaka. U vreme kada su se dvojica kandidata suočila u Atlanti Robert Kenedi je upriličio sopstveni nastup na kojem je odgovarao na ista pitanja. Subverzivno i zanimljivo.
U studiju u Atlanti Bajden i Tramp su se saglasili da ukupno trajanje debate bude devedeset minuta. Tok je prekidan reklamama što ranije, kada sponzor događaja nije bila korporativna televizija, nije bio slučaj.
Debata je održana bez prisustva publike. Obojica učesnika imala su na raspolaganju dva minuta da odgovore na pitanje i još jedan minut da repliciraju svom protivkandidatu. Nije bilo uvodnog, ali jeste završnog obraćanja. Raspored stajanja u studiju i redosled završnog obraćanja određen je bacanjem novčića.
Dogovoreno je i nekoliko specifičnih uslova: nije bilo publike, kandidati su mogli da predahnu, a tokom izlaganja jednog kandidata drugome je bio isključen mikrofon – što je sprečilo upadice koje su bile karakteristične za debate uoči prethodnih predsedničkih izbora.
Debata je otvorena pitanjima o ekonomiji, koja po pravilu imaju ključno mesto u opredeljivanju glasača. Džejk Taper, voditelj Si-En-Ena i jedan od dvoje moderatora, ukazao je da namirnice koje su pre četiri godine koštale sto dolara sada koštaju sto dvadeset dolara, dok je cena tipične kuće skočila za više od 30 odsto. „Šta ćete reći glasačima koji osećaju da stoje gore sada kada ste vi predsednik nego za vreme Trampa“, upitan je sadašnji predsednik. I ovde i u odgovorima na druga pitanja ponavljani su slični argumenti: Bajden bi rekao da je ekonomija pred kraj mandata njegovog prethodnika – što je bila prva pandemijska godina – bila u „slobodnom padu“, da je nezaposlenost bila ogromna, dok bi Tramp odgovarao ukazujući da je „reč o najboljoj ekonomiji na svetu“ u kojoj je došlo do rasta realnih zarada. Što je tačno, ukoliko se zanemari pandemijski šok.
Po običaju, jedna od središnjih tema bila je poreska politika – Bajden je optuživao Trampa da su poreske olakšice koje je uveo umanjile prihode federalnih vlasti za dve hiljade milijardi dolara, dok je Tramp ukazivao da je na ovaj način ekonomija dobila novi podsticaj. Poreske olakšice koje su izglasane za vreme Trampove vlade ističu iduće godine, te se s obzirom na stanje američkog deficita i rastućeg javnog duga nameće pitanje hoće li biti produžene ukoliko Tramp bude novi predsednik. No američka javnost za sada nije spremna da se ozbiljno bavi teškim temama političke ekonomije.
Kada je posredi bilo pitanje o troškovima za zdravstvenu zaštitu – i kada je zabeležen prvi ozbiljan Bajdenov lapsus – Tramp je pokušao da raspravu skrene prema temi ilegalne imigracije: „U pravu je. On jeste potukao zdravstveno osiguranje. Smrtno ga je porazio. I on uništava zdravstveno osiguranje tako što ljudi ulaze unutra, daju im zdravstvenu zaštitu, daju im socijalnu zaštitu. On će uništiti socijalnu zaštitu (…) On će olako zbrisati socijalno staranje. Zbrisaće zdravstvenu zaštitu.“
Pitanje imigracije bilo je jedno od ključnih, kao i pitanja rata u Ukrajini i odnosa prema Izraelu. Nisu tu kandidati rekli ništa novo – Tramp je nagoveštavao da će razrešiti ratni sukob i pre nego što stupi na predsedničku dužnost, optuživao je Bajdena da je „Palestinac“ (što je iz nekog čudnog razloga postala nova uvreda u njegovom arsenalu), te je Bajden uveravao javnost da je njegova administracija spasla Izrael, i da je Vladimir Putin zločinac kojem Tramp odveć podilazi. Ukupno, bile su to odavno poznate teme i odavno poznati stavovi.
Međutim, nije sadržaj izrečenog ono što može biti određujuće za dalji tok kampanje. To je stanje predsednika i predsedničkog kandidata Džozefa Bajdena. On je delovao slabo, zbunjeno i neusredsređeno. Često se dešavalo da ne može da iskoristi dva minuta koja su mu stajala na raspolaganju. Pojedini komentatori skloni demokratskom kandidatu ukazuju da nije umeo da na ispravan način predstavi dostignuća svog četvorogodišnjeg mandata, koja se u ponečemu i ne mogu zanemariti. Okvir u kojem je održana debata pogodovao je da se Bajdenovo nezavidno stanje posebno istakne: tišina bez publike, razdvojene usamljene ljudske figure u studiju i podeljeni ekran na kojem je lik oponenata koji mora da ćuti, ali grimasama zabavlja televizijsku publiku.
„Zaista ne znam šta je rekao na kraju te rečenice. Mislim da ni on ne zna šta je rekao“, prokomentarisao je Tramp jedan od Bajdenovih odgovora. Biće to naširoko navođena opaska u daljem toku kampanje. Možda je to ona rečenica, trenutak u kojem Tramp improvizacijom preuzima inicijativu. Pre osam godina, tokom debate sa Hilari Klinton, kandidatkinja demokrata je ukazala da je zahvalna što osoba Trampovog temperamenta nije odgovorna za vođenje američkog pravosuđa – „Zato što bi bila u zatvoru“, presekao je Tramp na oduševljenje publike. Pre četiri godine Tramp je neuspešno tragao za tim ključnim momentom kojem bi izbacio iz težišta celokupnu Bajdenovu kampanju. Iako je bilo upečatljivih opaski, u debatama 2020. godine nedostajao je trenutak koji bi postao zaštitni znak celokupne izborne sezone. Defanziva Bajdenove kampanje 2020. godine bila je izuzetno vešta.
Tokom rasprava obojica kandidata izrekla su brojne obmanjujuće tvrdnje i nepreciznosti. Međutim, to ni ranije, a ni sada nema odlučujući uticaj na opredeljenja birača. Posebno ne kada se kao središnje pitanje kampanja pomalja: verujete li da je ovaj čovek mentalno i fizički kadar da vodi zemlju naredne četiri godine?

DEMOKRATE SU ZAPANJENE Prodemokratski medijski i aktivistički krugovi zapali su u stanje neverice i šoka. Broj objava na društvenim mrežama, novinskih napisa i kolumni u kojima se poziva da Bajden preispita svoju kandidaturu je ogroman. „Vreme je da Džo ode“, objavio je na Instagramu Čendler Vest, zamenik direktora fotografije Bele kuće od januara 2021. godine do maja 2022. godine. Tomas Fridman, istaknuti kolumnista „Njujork tajmsa“ i glasnogovornik establišmenta kada su posredi neka ključna spoljnopolitička pitanja, objavio je kolumnu pod naslovom „Predsednik Bajden je moj prijatelj. On se mora povući iz trke“. „Gledao sam debatu u hotelskoj sobi u Lisabonu, i ona mi je naterala suze na oči. Ne mogu da se prisetim srceparajućijeg trenutka u američkim predsedničkim kampanjama tokom mog života – baš zbog onoga što je otkrila: Džo Bajden, dobar čovek i dobar predsednik, nema šta da traži u trci za reizbor. A Donald Tramp, zlonamerni čovek i sićušni predsednik, ništa nije naučio i ništa nije zaboravio.“ Ovakvi pozivi zaređali su se u „Njujork tajmsu“ – ekonomista Pol Krugman, koji je pre samo neku nedelju uveravao javnost da je Bajden savršeno lucidan, sada ga poziva da se povuče. Sličan poziv uputilo je i uredništvo ovog lista.
Neka razmišljanja, posebno među republikanskim komentatorima, upućuju da je ovo bio zlonamerno osmišljen potez demokratskih političkih operativaca – da pokažu Bajdenu da nije kadar da uradi ono što bi trebalo da uradi, te ga tako prinude da se povuče. Međutim, reakcije koje su usledile i tokom debate i posebno u narednim danima ne upućuju na postojanje bilo kakvog plana. Bez obzira na brojne pozive da se povuče iz trke, to nije učinila nijedna istaknuta politička ličnost u redovima demokrata – još manje neko ko bi mogao da pretenduje na mesto predsedničkog kandidata. Barak Obama podržao je Bajdenovu kandidaturu.
Vremena je malo. Zamisliva je stranačka izborna konvencija gde bi delegati odabrali novog kandidata, ali je to skoro nezamislivo ukoliko se predsednik dobrovoljno ne povuče. Što, po svoj prilici, nema nameru da učini.
Oni koji su uveravali javnost da je Bajdenovo mentalno stanje izvanredno, a snimci na kojima se vidi da mu nije baš najbolje – zlonamerna montaža nečasnih političkih protivnika, verovatno su i sami bili uljuljkani u svoju informativnu čauru – zašto bi smišljali alternativni plan ukoliko su svi uvereni da takav plan nije ni potreban? „Politiko“ prenosi da se zebnja uvukla i u zapadne prestonice. „Bezočne Trampove laži. Ali barem smo razumeli šta je rekao. Možda smo bili svedoci prekretnice“, navodi reči neimenovanog zapadnog diplomate.
Prekretnice prema čemu? Naslućuje se da postoje razmimoilaženja unutar samog demokratskog političkog bloka – aktivisti i mediji su mnogo nervozniji, vrh političkog establišmenta očito nevoljan da deluje. „Njujork tajms“ je izvestio da se ne bi trebalo povoditi za istraživanjima javnog mnjenja koja sondiraju raspoloženje u danima neposredno nakon debate. Verovatno su već videli brojke. Koje nisu dobre.
U govoru održanom pred svojim biračima nakon lošeg nastupa Bajden je zvučao mnogo bolje. Ukazivao je da je imao slabo veče, i ne govori onako brzo i vešto kao ranije, ali da je sposoban da obavlja predsedničke dužnosti. U nedelju, izveštava isti list, članovi porodice su insistirali da Džo Bajden nastavi izbornu borbu. Navode da se zajedno sa savetnicima premišljaju kako da prevaziđu poteškoće nastale zbog slabog učešća na debati: da li bi trebalo da drži konferencije za medije ili da daje intervjue kako bi biračima pokazao da je debata bila samo incident, slučajna neugodnost, no nije donet bilo kakav zaključak. Jedan od učesnika rasprave, koji je dao izjavu pod uslovom da ostane anoniman, kaže da je Bajdenov sin Hanter među najsnažnijim zagovornicima produžetka predsedničke kampanje svog oca.
No čak i da se ostvari malo verovatni hipotetički scenario Bajdenovog odustajanja od učešća na izborima, doneće samo još jedan problem – izbor alternativnog kandidata. Bajdenov potpredsednik Kamala Haris je izuzetno nepopularna, međutim, odabrati nekog drugog, a ne Afroamerikanku, može imati porazno dejstvo na manjinske i ženske glasove – ključne za povoljan izborni učinak bilo kog demokratskog kandidata. Na kraju, bez obzira šta bude odlučio vrh Demokratske stranke zajedno ili protivno Džozefu Bajdenu, dali su Trampu odličan predizborni poklon.