Имају ли демократе храбрости за преиспитивање?

Председничка дебата у САД

У четвртак, 27. јуна, одржана је прва, и лако би се могло испоставити последња, дебата између кандидата на предстојећим председничким изборима у САД Џозефа Бајдена и Доналда Трампа

На телевизији Си-Ен-Ен, у Атланти, престоници превратничке државе Џорџије, сат и по потрајало је неразговетно надгорњавање двојице кандидата. Од садржаја дебате једва да ће остати неколико упечатљивих реченица и тема које обележавају овогодишњу предизборну сезону – илегална имиграција, инфлација, рат у Украјини, питање подршке Израелу и олако прихватање страдања Палестинаца.
Међутим, испоставиће се да далеко већи политички утицај може да има не оно што је изречено већ оно како је кандидат и амерички председник Џозеф Бајден говорио – те одговор на питање да ли је реч о једној вечери онемоћалости 81-годишњака или одразу његових опадајућих способности који намеће друго питање – може ли се очекивати да служи наредни четворогодишњи мандат.

ПРАВИЛА БЕЗ ПРЕПИРКЕ Изборни штабови двојице кандидата сагласили су се да се дебата одржи под нешто промењеним условима у односу на оне из ранијих изборних циклуса. На позорницу није позван Роберт Кенеди, кандидат за којег различита истраживања јавног мњења процењују да стоји на око десет одсто подршке америчких гласача, што је далеко више од подршке коју добијају уобичајени кандидати изван двеју главних странака. У време када су се двојица кандидата суочила у Атланти Роберт Кенеди је уприличио сопствени наступ на којем је одговарао на иста питања. Субверзивно и занимљиво.
У студију у Атланти Бајден и Трамп су се сагласили да укупно трајање дебате буде деведесет минута. Ток је прекидан рекламама што раније, када спонзор догађаја није била корпоративна телевизија, није био случај.
Дебата је одржана без присуства публике. Обојица учесника имала су на располагању два минута да одговоре на питање и још један минут да реплицирају свом противкандидату. Није било уводног, али јесте завршног обраћања. Распоред стајања у студију и редослед завршног обраћања одређен је бацањем новчића.
Договорено је и неколико специфичних услова: није било публике, кандидати су могли да предахну, а током излагања једног кандидата другоме је био искључен микрофон – што је спречило упадице које су биле карактеристичне за дебате уочи претходних председничких избора.
Дебата је отворена питањима о економији, која по правилу имају кључно место у опредељивању гласача. Џејк Тапер, водитељ Си-Ен-Ена и један од двоје модератора, указао је да намирнице које су пре четири године коштале сто долара сада коштају сто двадесет долара, док је цена типичне куће скочила за више од 30 одсто. „Шта ћете рећи гласачима који осећају да стоје горе сада када сте ви председник него за време Трампа“, упитан је садашњи председник. И овде и у одговорима на друга питања понављани су слични аргументи: Бајден би рекао да је економија пред крај мандата његовог претходника – што је била прва пандемијска година – била у „слободном паду“, да је незапосленост била огромна, док би Трамп одговарао указујући да је „реч о најбољој економији на свету“ у којој је дошло до раста реалних зарада. Што је тачно, уколико се занемари пандемијски шок.
По обичају, једна од средишњих тема била је пореска политика – Бајден је оптуживао Трампа да су пореске олакшице које је увео умањиле приходе федералних власти за две хиљаде милијарди долара, док је Трамп указивао да је на овај начин економија добила нови подстицај. Пореске олакшице које су изгласане за време Трампове владе истичу идуће године, те се с обзиром на стање америчког дефицита и растућег јавног дуга намеће питање хоће ли бити продужене уколико Трамп буде нови председник. Но америчка јавност за сада није спремна да се озбиљно бави тешким темама политичке економије.
Када је посреди било питање о трошковима за здравствену заштиту – и када је забележен први озбиљан Бајденов лапсус – Трамп је покушао да расправу скрене према теми илегалне имиграције: „У праву је. Он јесте потукао здравствено осигурање. Смртно га је поразио. И он уништава здравствено осигурање тако што људи улазе унутра, дају им здравствену заштиту, дају им социјалну заштиту. Он ће уништити социјалну заштиту (…) Он ће олако збрисати социјално старање. Збрисаће здравствену заштиту.“
Питање имиграције било је једно од кључних, као и питања рата у Украјини и односа према Израелу. Нису ту кандидати рекли ништа ново – Трамп је наговештавао да ће разрешити ратни сукоб и пре него што ступи на председничку дужност, оптуживао је Бајдена да је „Палестинац“ (што је из неког чудног разлога постала нова увреда у његовом арсеналу), те је Бајден уверавао јавност да је његова администрација спасла Израел, и да је Владимир Путин злочинац којем Трамп одвећ подилази. Укупно, биле су то одавно познате теме и одавно познати ставови.
Међутим, није садржај изреченог оно што може бити одређујуће за даљи ток кампање. То је стање председника и председничког кандидата Џозефа Бајдена. Он је деловао слабо, збуњено и неусредсређено. Често се дешавало да не може да искористи два минута која су му стајала на располагању. Поједини коментатори склони демократском кандидату указују да није умео да на исправан начин представи достигнућа свог четворогодишњег мандата, која се у понечему и не могу занемарити. Оквир у којем је одржана дебата погодовао је да се Бајденово незавидно стање посебно истакне: тишина без публике, раздвојене усамљене људске фигуре у студију и подељени екран на којем је лик опонената који мора да ћути, али гримасама забавља телевизијску публику.
„Заиста не знам шта је рекао на крају те реченице. Мислим да ни он не зна шта је рекао“, прокоментарисао је Трамп један од Бајденових одговора. Биће то нашироко навођена опаска у даљем току кампање. Можда је то она реченица, тренутак у којем Трамп импровизацијом преузима иницијативу. Пре осам година, током дебате са Хилари Клинтон, кандидаткиња демократа је указала да је захвална што особа Трамповог темперамента није одговорна за вођење америчког правосуђа – „Зато што би била у затвору“, пресекао је Трамп на одушевљење публике. Пре четири године Трамп је неуспешно трагао за тим кључним моментом којем би избацио из тежишта целокупну Бајденову кампању. Иако је било упечатљивих опаски, у дебатама 2020. године недостајао је тренутак који би постао заштитни знак целокупне изборне сезоне. Дефанзива Бајденове кампање 2020. године била је изузетно вешта.
Током расправа обојица кандидата изрекла су бројне обмањујуће тврдње и непрецизности. Међутим, то ни раније, а ни сада нема одлучујући утицај на опредељења бирача. Посебно не када се као средишње питање кампања помаља: верујете ли да је овај човек ментално и физички кадар да води земљу наредне четири године?

ДЕМОКРАТЕ СУ ЗАПАЊЕНЕ Продемократски медијски и активистички кругови запали су у стање неверице и шока. Број објава на друштвеним мрежама, новинских написа и колумни у којима се позива да Бајден преиспита своју кандидатуру је огроман. „Време је да Џо оде“, објавио је на Инстаграму Чендлер Вест, заменик директора фотографије Беле куће од јануара 2021. године до маја 2022. године. Томас Фридман, истакнути колумниста „Њујорк тајмса“ и гласноговорник естаблишмента када су посреди нека кључна спољнополитичка питања, објавио је колумну под насловом „Председник Бајден је мој пријатељ. Он се мора повући из трке“. „Гледао сам дебату у хотелској соби у Лисабону, и она ми је натерала сузе на очи. Не могу да се присетим срцепарајућијег тренутка у америчким председничким кампањама током мог живота – баш због онога што је открила: Џо Бајден, добар човек и добар председник, нема шта да тражи у трци за реизбор. А Доналд Трамп, злонамерни човек и сићушни председник, ништа није научио и ништа није заборавио.“ Овакви позиви заређали су се у „Њујорк тајмсу“ – економиста Пол Кругман, који је пре само неку недељу уверавао јавност да је Бајден савршено луцидан, сада га позива да се повуче. Сличан позив упутило је и уредништво овог листа.
Нека размишљања, посебно међу републиканским коментаторима, упућују да је ово био злонамерно осмишљен потез демократских политичких оперативаца – да покажу Бајдену да није кадар да уради оно што би требало да уради, те га тако принуде да се повуче. Међутим, реакције које су уследиле и током дебате и посебно у наредним данима не упућују на постојање било каквог плана. Без обзира на бројне позиве да се повуче из трке, то није учинила ниједна истакнута политичка личност у редовима демократа – још мање неко ко би могао да претендује на место председничког кандидата. Барак Обама подржао је Бајденову кандидатуру.
Времена је мало. Замислива је страначка изборна конвенција где би делегати одабрали новог кандидата, али је то скоро незамисливо уколико се председник добровољно не повуче. Што, по свој прилици, нема намеру да учини.
Они који су уверавали јавност да је Бајденово ментално стање изванредно, а снимци на којима се види да му није баш најбоље – злонамерна монтажа нечасних политичких противника, вероватно су и сами били уљуљкани у своју информативну чауру – зашто би смишљали алтернативни план уколико су сви уверени да такав план није ни потребан? „Политико“ преноси да се зебња увукла и у западне престонице. „Безочне Трампове лажи. Али барем смо разумели шта је рекао. Можда смо били сведоци прекретнице“, наводи речи неименованог западног дипломате.
Прекретнице према чему? Наслућује се да постоје размимоилажења унутар самог демократског политичког блока – активисти и медији су много нервознији, врх политичког естаблишмента очито невољан да делује. „Њујорк тајмс“ је известио да се не би требало поводити за истраживањима јавног мњења која сондирају расположење у данима непосредно након дебате. Вероватно су већ видели бројке. Које нису добре.
У говору одржаном пред својим бирачима након лошег наступа Бајден је звучао много боље. Указивао је да је имао слабо вече, и не говори онако брзо и вешто као раније, али да је способан да обавља председничке дужности. У недељу, извештава исти лист, чланови породице су инсистирали да Џо Бајден настави изборну борбу. Наводе да се заједно са саветницима премишљају како да превазиђу потешкоће настале због слабог учешћа на дебати: да ли би требало да држи конференције за медије или да даје интервјуе како би бирачима показао да је дебата била само инцидент, случајна неугодност, но није донет било какав закључак. Један од учесника расправе, који је дао изјаву под условом да остане анониман, каже да је Бајденов син Хантер међу најснажнијим заговорницима продужетка председничке кампање свог оца.
Но чак и да се оствари мало вероватни хипотетички сценарио Бајденовог одустајања од учешћа на изборима, донеће само још један проблем – избор алтернативног кандидата. Бајденов потпредседник Камала Харис је изузетно непопуларна, међутим, одабрати неког другог, а не Афроамериканку, може имати поразно дејство на мањинске и женске гласове – кључне за повољан изборни учинак било ког демократског кандидата. На крају, без обзира шта буде одлучио врх Демократске странке заједно или противно Џозефу Бајдену, дали су Трампу одличан предизборни поклон.