Демографски изазови и дилеме данашње Русије

Данас је демографски проблем очигледан изазов за Русију. Већ дужи низ година евидентан је пад наталитета, док је стопа умирања у порасту. Ово је заједнички процес за све индустријске земље због опште „демографске транзиције“ – старења становништва

Дуги низ година Русија губи позицију на ранг-листи најнасељенијих земаља света: ако је 1950. године са популацијом од 103 милиона људи заузимала четврто место у свету после Кине, Индије и САД, данас је пала на девето место, али ће према проценама до 2050. године пасти на седамнаесто. Овакви подаци не могу сигурно да буду добра вест за Москву, јер смањење броја становника има ланчани утицај на готово све области живота, а у руском случају и у пројекцији Русије у силу која то жели да остане и буде и даље важан геополитички играч, нарочито у условима нове прерасподеле моћи и утицаја на глобалној геополитичкој шаховској табли. Совјетски Савез је пре распада имао 287 милиона становника и био трећи на листи најмногољуднијих држава света, иза Кине и Индије а испред САД и Индонезије. Ако се настави са оваквим трендовима, ова држава ће 2050. имати „само“ 135 милиона становника, а 2100 – 126 милиона.
„Демографија је судбина“, рекао је француски филозоф Огист Конт пре готово два века. Председник Руске Федерације Владимир Путин је 2020. године изнео слично запажање када је рекао да „судбина Русије и њена историјска перспектива зависе од тога колико нас има“. Русија се суочава с демографским проблемом још од периода распада Совјетског Савеза 1991. године. Од 1994, када је руско становништво износило близу 148 милиона људи, а до 2021, земља је изгубила готово пет милиона људи. У поређењу с Русијом, САД су у истом периоду добиле готово 70 милиона људи.
Демографски проблеми нису од јуче и присутни су у Русији деценијама. Све до средине 60-их година 20. века на читавом простору СССР-а био је очигледан раст стопе наталитета. Од краја шездесетих година прошлог века демографија је постала једна од крупних државних и друштвених тема. Због озбиљне ситуације руска влада, Руска академија наука и многе друге важне институције већ дуже покушавају да нађу одговор и модел за решење проблема. Основне демографске проблеме у савременој Русији представљају: значајно смањење становништва у већини руских региона; ниска стопа наталитета и висока стопа морталитета. Главна питања која постављају званичници у Русији су: колико је потребно времена да би се демографска ситуација побољшала; шта чека Русију за 20-30 година и даљој будућности и које економске и социјалне мере се могу очекивати од државе да би се обезбедили неопходни услови за режим просте репродукције становништва?

НОВА СМУТНА ВРЕМЕНА Садашња ситуација налаже ангажовање свих чинилаца руског друштва, спровођење истраживања, планирање и усвајање програма и мера. Чињеница је, међутим, да се одређени трендови у демографији не могу више изменити.
Много пута кроз историју Русија је услед ратова или унутрашњих сукоба имала огромне губитке становништва који су неретко имали карактеристике демографске катастрофе (монголо-татарска најезда, ратови против Литваније и Пољске, „смутна времена“, ратови против Османске империје, Наполеона, Први светски рат, револуција, грађански рат, Други светски рат…). Све ове губитке Русија је успевала да надокнади високим наталитетом, позитивним природним прираштајем. Последња „смутна времена“, како с правом можемо назвати период Горбачовљеве „перестројке“ и Јељцинове „демократије“, поред економског, политичког и свеопштег друштвеног пада, Русији су донела и незапамћен демографски суноврат обележен катастрофалним падом нивоа рађања, повећањем смртности, смањивањем просечног трајања људског живота. Од свих проблема насталих катаклизмом која је задесила Русију крајем 20. века, демографски проблеми су најдубљи, за безбедност, па и будућност Русије најопаснији, и упркос активној демографској политици, демографски опоравак тече далеко спорије и неизвесније од опоравка економије, консолидације руске државе и њеног повратка на међународну арену, као реалне геополитичке силе.
Ако погледамо у историју 20. века, видећемо да је неколико пута долазило до смањења броја становника Русије/СССР-а: прво се догодило између 1917. и 1923. године, за време грађанског рата. Након тога је нова власт почела да одузима имовину и спроводи репресије 1934–1938, када је изгубљено скоро два милиона људи. За време Другог светског рата 1941–1945. још око 27 милиона људи. Међутим, пад који је наступио у периоду након реформи 1991. и стварања Руске Федерације је без преседана, јер није изазван ратом и репресијама већ политичким и друштвеним променама, због чега је дуготрајан и непредвидив – зато нико са сигурношћу не може да каже када ће и да ли ће доћи до раста стопе наталитета у Русији.
Ако се осврнемо на неколико последњих година, Русија се суочила са акутном демографском кризом. Према Росстату – Федералној служби статистике, у 2022. години број становника Русије се смањио за 555.000, на 146,4 милиона. Стопа наталитета у 2023. у Русији пала је на најнижи ниво у последњих 15 година, тачније 1,36 деце по жени. Прес-секретар председника Руске Федерације Дмитриј Песков, у интервју за „Комерсант“ у мају 2023, изјавио је: „Постоје непремостиви проблеми, демографске рупе које нас прогањају. Ово је демографска рупа повезана с Великим отаџбинским ратом и демографска рупа која се везује за деведесете, када је дошло до колапса земље и пада наталитета. А тај пад је пак изазван ратном јамом која је у току. Живимо у деценији када су се ове јаме спојиле – ово је историјски реп који нас прогања.“

ШТА РАДИ ДРЖАВА Решавање проблема пада руске популације први је у врху унутрашњополитичких приоритета председника Владимира Путина од доласка на власт пре више од две деценије. Преузео је различите веома интензивне мере за превазилажење овог проблема – давање посебних повластица породиљама укључујући и високе новчане премије за свако дете, низ повластица за Русе повратнике из бивших република СССР-а где их има још око 25 милиона, стварање свести о овом проблему преко средстава информисања и у области образовања. У обраћањима нацији Путин често подстиче Русе да имају више деце и да живе здравијим начином живота како би продужили животни век.
Влада је увела низ финансијских подстицаја за родитеље који имају више од једног детета. Чињеница је да руске власти последње две деценије воде активну политику у покушају да реше све присутнији велики демографски проблем. Идеја материнског капитала заживела је 1. јануара 2007. као национални пројекат, којим је руска влада желела да подстакне младе парове на родитељство. На почетку пројекта власти су давале матерински капитал при рођењу другог и трећег детета, међутим, увидевши да нису добили резултат који су очекивали, од 1. јануара 2020. матерински капитал су проширили и на прво дете. Матерински капитал се од првобитних 250.000 рубаља по детету сваке године повећавао. Од 1. фебруара 2024. повећан је на 587.000 рубаља за прво дете и на 775.600 рубаља за рођење другог детета и могуће га је потрошити на: куповину стана или куће, изградњу куће, изградњу или реконструкцију куће, исплату прве уплате хипотеке, плаћање главнице хипотеке, куповину стамбеног простора по уговору о учешћу у заједничкој изградњи, образовању деце, пензију мајци и слично. У теорији пројекат материнског капитала је добар, али практично демографска слика Русије није побољшана од његовог увођења 2007. године.
Руска демографска политика за време Владимира Путина доживљава свој зенит у периоду 2013–2015. године, када је први пут у савременој независној Русији забележено више рођених него умрлих. Два су фактора највише утицала на тај успех. С једне стране, то је економска стабилизација, а затим и дужи период умереног стабилног раста економије, не рачунајући 2009. када је свет био под ударом економске кризе. Иако је највећи економски раст у Русији забележен од 2000. до 2008, демографске промене се виде тек неколико година после стабилизације економског раста.
Руско тржиште рада у постојећој ситуацији губи младост и потребни су му додатни радници. Одлив радно способног становништва и последице демографске рупе 1990-их довели су до тога да на домаћем тржишту рада постоји мањак кадрова. Незапосленост у земљи је рекордно ниска од 3,5%. Посебно недостају млади.
Према студији консултантске куће „Фин екпертиза“, на основу података Росстата до краја 2022. године број младих радника у Русији наставио је да опада. У децембру 2022. број запослених Руса млађих од 35 година смањен је за 1,33 милиона људи, или 5,8 одсто у односу на децембар 2021, на 21,5 милиона људи. То је око 29,8% свих запослених на руском тржишту рада. Број запослених до 30 година старости смањен је за 802.000, или 6,9%, на 10,8 милиона лица, што је 14,9% свих запослених.
У међувремену, руској економији су преко потребни кадрови. Тако ће, према речима министра рада и социјалне заштите Антона Котјакова, до 2030. године Русији требати додатних 2,5 милиона радника. „Већ је 1,5 милиона људи више укључено у економију него 2019. У наредних пет година приоритетним областима биће потребно још милион радника, а до 2030. привреди ће бити потребно додатних, према нашим проценама, још 2,5 милиона запослених“, речи су министра.
Руска Федерација, као и већина западноевропских држава, покушава да демографију поправи доласком миграната. Дуги низ година миграција је била главни фактор због којег се број становника Русије повећавао. До 2018. пад броја становништва компензован је приливом миграната, али је потом и њихов број почео да опада. Разлози су били пооштравање миграционе политике, успоравање привреде, неповољан курс рубље услед западних санкција. Мигранти ни у ком случају не могу бити решење за побољшање демографије у једној држави. На глобалном нивоу Русија није озбиљна земља прималац, јер прима мигранте углавном из региона Централне Азије. Мигранти који долазе у Русију такође су већином из земаља бившег СССР-а (Узбекистана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана…) и приметна је тенденција да они долазе без знања руског језика уз недовољно прихватање руске културе и традиције. Већина миграната који долазе су слабог образовања, многи само са основном школом.
Росстат и УН имају различите податке о интензитету миграционих процеса у Русији: према Росстату, раст миграције за период 2023–2036. године кретаће се око 253-264 хиљаде миграната годишње, док УН предвиђају пад миграције у периоду 2023–2025, а у годинама које следе пораст за 97-98 хиљада људи. Из прогноза је очигледно да чак ни позитивна динамика миграције неће покрити природни пад становништва: према Росстату, од 2022. до 2035. годишњи природни број становника кретаће се од 374 до 583 хиљаде људи.

ПОСЛЕДИЦЕ Према Светској здравственој организацији, удео старијег становништва се значајно повећао у последњих 70 година. Ако је 1950. на Земљи живело око 130 милиона људи старијих од 65 година, онда се до 2020. њихов број повећао 5,6 пута – на 727 милиона. Русија не заостаје за светским трендовима, и према Росстату, у Русији има 23 милиона старијих људи (16% становништва), што је још један неповољан демографски показатељ колико Русија брзо стари и како то може угрозити економију у будућности. За нешто више од 50 година, број старијих људи у Русији се удвостручио. Ако у Русији данас има 23 милиона људи старијих од 65 година, поређења ради 1950. било их је само пет милиона. Само у последњих 20 година број старијих људи се повећао 1,3 пута, а за последњих 50 година више него је удвостручен.
Просечан животни век Руса се повећава од 2004, али је током пандемије и опао – са 73,3 на 71,5 година. Ипак, општи тренд је јасан: проблем старења може ускоро постати акутан. Према прогнозама Росстата, до 2035. године број старијих Руса достићи ће 34 милиона, односно 24% становништва земље.
Када се говори о демографским проблемима огромне Русије, обично се помисли на Сибир и Далеки исток, где се после распада СССР-а рапидно смањивао број становника. Људи су остајали без посла, па су бежали у велике градове, надајући се да ће тамо наћи ухлебљење. Али није мањак људи само тамо иза Урала него и у европском делу Русије. Проблем највеће словенске државе могао би се укратко дефинисати: земље много, а народа мало.
Ако се крене кроз Русију возом или аутомобилом, лако се запажа слаба насељеност и делови који су потпуно празни. По остацима старих хангара и различитих складишта види се да су некада, у време СССР-а, тамо били колхози или различите фабрике које је дивљи капитализам довео до банкрота. Иако је у последње три године већи број новорођенчади него умрлих, још увек се у тој пространој земљи све више појављују места, па и цели региони који немају становника.
Историјски проблем Русије је столећима био – како попунити огромно копнено подручје ограниченим бројем људи које има. Он стоји и пред данашњом Русијом у демографском опадању како да у постојећој ситуацији насели највећу земљу на свету. Даљи демографски поремећај за последицу може имати стварање економски „мртвих“ подручја широм Русије, повећавајући број становника у већим и популарним градовима који ће више оптерећивати инфраструктуру у урбаним подручјима. За Москву је поновно насељавање њених огромних територија „политика високог приоритета“ за решавање „вечног питања“, и зато држава мора на различитим нивоима да постане организованија и боља у приступу овом проблему.
Столећима Русија важи за велику европску, а током Хладног рата и за светску силу. Сломом СССР-а Русија је доживела велики економски, демографски, политички, културни пад, али се последњих двадесетак година опоравља од шока узрокованим распадом бивше државе. Владимир Путин и људи који стоје уз њега у томе су у великој мери успели. У наредним годинама, то је јасно изречено и од руских власти, Москва на унутрашњем плану мора да бије битку за повећање броја становника, посебно етничких Руса, како би ухватила корак у развоју са Сједињеним Америчким Државама, ЕУ и суседном Кином, која има готово десет пута бројнију популацију и шест пута већу економију. Очување бројности становништва у Централној Азији и на крајњем истоку Русије, уз границу с Кином, представљаће један од императива Кремља. Царска Русија и Совјетски Савез, као и данашња Русија, већи део своје моћи црпели су из географског положаја и природних ресурса. Међутим, огроман простор са ограниченом популацијом и правилан и равномеран распоред велики је изазов за унутрашње уређење и политику. Јасно је да Русија има демографски проблем, но дели га с већином света. Али када се погледају укупни подаци – број рођених, број умрлих, очекивани животни век и просечна старост становништва – Русија стоји лошије од САД и Кине. Становништво ЕУ је старије, али имиграцијом надокнађује тај проблем.
Федерална служба за статистику дала је три опције демографске прогнозе: ниску (песимистичку), средњу и високу (оптимистичку). Напомиње се да ће у песимистичкој верзији очекивани животни век у Русији до 2045. достићи 77,1 годину (за жене – 81,4 године, а за мушкарце – 72,6 година). Поред тога, према високој прогнози, становништво земље ће достићи 150,87 милиона до 2046. године, док ће према ниској (песимистичкој) прогнози, Русија 1. јануара 2046. имати 138,77 милиона становника или 7,68 милиона мање него 1. јануара 2023. кад је имала 146,45 милиона становника.
Сем Сверуског пописа становништва, обављеног од октобра до новембра 2021. године, при овој процени у обзир су узете текуће демографске тенденције, национални пројекти које реализују различити нивои власти, и федерални програми намењени као подршка материнству и деци, као и другим осетљивим групама становништва. Руска служба за статистику напомиње да у ову процену нису урачунате Доњецка НР, Луганска НР, Запорошка и Херсонска област, присаједињени Русији након референдума после почетка СВО у фебруару 2022. године.
Русија са својих 146 милиона становника (то је само девет становника по метру квадратном у држави чија је површина четири пута већа од ЕУ) и с ресурсима најбогатија земља на свету, ипак још није развила систем који ће довести до повећања броја становника и бољих животних услова за десетине милиона људи. Према различитим проценама, број етничких Руса у земљи је око 115 милиона, што је довољно да се буде најбројнији народ у Европи. Међутим, у перспективи тај број није довољан за азијске стандарде, посебно због чињенице да број етничких Руса стагнира или пада, док број других народа у Русији расте. Зато ће званична Москва морати да настави да води политику усељавања етничких Руса који су остали изван граница Русије, док у исто време различитим мерама мора наставити да подстиче наталитет.
Демографска политика Русије остаје у складу са активним пронаталитетом, углавном због тренутне депопулације и страха од „демографског изумирања“. Данас ови страхови изазивају неадекватан одговор: јављају се позиви за увођење пореза на бездетност, забрану абортуса, промовисања бездетности и тако даље. Сложени демографски изазови с којима се Русија и руско друштво суочавају не могу се савладати само помоћу новца, социјалних исплата, помоћи, олакшица и појединих програма. Наравно да су буџетски демографски расходи веома значајни, али то ни издалека није све. Много су важни и животни оријентири људи да кроз основе породице, рађање деце налазе љубав, поверење и чврст морални ослонац.
Русија не сме да пропусти шансу да се потпуно опорави, а руски народ да биолошки опстане и остане и буде носилац словенске и православне цивилизације. Уз мудро вођење државе, морални препород народа и демографски опоравак је могућ, а без њега нема будућности. Демографија и вишедетне породице су питање опстанка целе цивилизације, па би требало да буду у центру пажње власти, политичких партија, покрета и јавних структура. Целокупна политика руске државе и друштва треба да буде усмерена и концентрисана на демографију, задатке националне, па чак и цивилизацијске природе, ако заиста желе да сачувају и спасу Русију и заузму достојно место у будућем свету.