УКРАЈИНА У ВОЗУ ЗА ЕУ, БАЛКАНУ СЛЕПИ КОЛОСЕК: Одлуке са састанка Савета ЕУ у Луксембургу – Кијев и Кишињев данас почињу приступне преговоре

УКРАЈИНА и Молдавија, по убрзаној процедури и прескачући уобичајени возни ред, данас почињу приступне преговоре са Европском унијом, док је Западни Балкан и овога пута, упркос бројним обећањима, скрајнут са колосека и остављен у бриселској чекаоници.

Ово је порука која је јуче дошла са састанка шефова дипломатија земаља чланица Европске уније у Луксембургу, којем су присуствовали и министри из нашег региона, међу којима и први човек српске дипломатије Марко Ђурић.

– Очекујемо с нестрпљењем прву Међувладину конференцију, која ће представљати почетак преговарачког процеса – поручио је украјински председник Владимир Зеленски, нагласивши да на овај начин креће остваривање европског сна његове земље.

Тај сан постао је јава пре зоре из политичких разлога, односно због сукоба Украјине са Русијом, па је убрзан пут ка ЕУ још једна од услуга савезника Кијеву. Иако Кијеву и Кишињеву на папиру предстоји читав низ формалних административних услова које треба да испуне, овај чин представља експресни наставак процеса интеграција држава које су ту могућност добиле од избијања руско-украјинског сукоба.

Крајем прошле недеље претходно је утврђен преговарачки оквир, уз сагласност да су испуњени предуслови за започињање приступног процеса. А данас ће најпре бити организована конференција са Украјином, а потом и са Молдавијом.

До међувладиних конференција долази на крају белгијског председавања, после чега шестомесечно вођство Уније преузима Мађарска. Шефови држава или влада ЕУ су се сагласили о почетку преговора средином децембра прошле године, али је званична Будимпешта изразила резерве, сматрајући да Украјина и Молдавија још нису спремне за тај процес. У међувремену, Европска комисија је почетком јуна закључила да су испуњени сви услови за званични почетак преговарања. Пред двема земљама је велики посао, а акценат је стављен на борбу против корупције и утицаја олигарха. Мађарска је такође захтевала и боље поштовање националних мањина, имајући у виду да у Украјини живи доста Мађара.

Иако ЕУ жели да Украјину, Молдавију, али и Грузију на овај начин “одвоји од Русије”, многобројне су препреке за унутрашње европско тржиште потенцијалним пријемом пре свега Украјине која има преко 40 милиона становника и велики је извозник пољопривредних производа по ниским ценама.

Фото АП

 

Иако потези Брисела говоре другачије, министар спољних послова Антонио Тајани изјавио је да би Западни Балкан требало да се придружи Европској унији пре Украјине. Тајани је у Луксембургу, на састанку министара спољних послова ЕУ, одговарајући на питање око Украјине и њеног званичног почетка преговора са ЕУ, рекао да је Унија спремна да подржи ту земљу у сваком сектору, укључујући у борби против корупције:

– Пре Украјине, има много земаља Западног Балкана. Морамо да идемо даље и надам се пуноправном чланству за земље ЗБ пре 2030. године, а онда треба да радимо са Украјином и Молдавијом.

Упитан – значи ли то да мисли да Западни Балкан треба да има предност у односу на Украјину, Тајани је одговорио:

– Наравно. Они су дугогодишњи кандидати. Мислим да смо близу закључивања процеса, а и они су почели раније европске интеграције. Истовремено, морамо да радимо са Украјином, али сматрам да нам треба времена.

(Г.Чворовић – С.Ровчанин Томковић, Вечерње новости)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *